Pogledao sam MEGAMIND Tom McGratha. Ova DreamWorksova animacija je sasvim solidna ali ne uspeva da u dovoljnoj meri pobegne svojim neprikrivenim korenima u igranom filmu. Naime, MEGAMIND uprkos vizuelnom spektaklu, gegovima i humoru koje pruža animacija u samoj svojoj suštini, nažalost, predstavlja tek animiranu varijantu potencijalnog igranog filma. Ta ukorenjenost u igranom filmu predstavlja i osnovni problem ovog inače vrlo zabavnog i duhovitog filma.
Naime, oslanjanje na dramaturgiju igranog filma gura MEGAMIND u sfere u kojima se animacija u tehničkom smislu loše pokazuje. Nije superiornost Pixara proistekla isključivo iz bolje tehnologije, iako je njihova tehnologija zbilja bolja, već i iz toga što oni bolje koncipiraju svoje filmove i stavljaju akcenat na one aspekte u kojima animacija ima nadmoć nad igranim filmom.
MEGAMIND se prosto previše odlaja dijaloške scene u kojima animirani likovi s ove strane Pixara ipak ne mogu imati adekvatnu ekspresiju, a ima i niz scena koje podrazumevaju pripovedanje bazirano na vizuelnosti, ali ponovo, mnogo bliže tradiciji igranog filma gde gledalac dosta lako primećuje sve animatorske nedostatke.
Kada se tome doda solidan, ali ne i savršen dizajn likova, dobija se film koji umesto da iskoristi svoju animiranu tehniku u brojnim deonicmama to pretvara u svoj nedostatak.
Ipak, scenario je prilično jasan, jednostavan i efektan, vokalne onterpretacije su na nivou, i imaju šarma, tako da je MEGAMIND film kome je teško išta prebaciti u ovirima koje je sam sebi nametnuo. Pa ipak, ostaje utisak da je ovaj film morao postići i više.
Iako nisam od onih koji fetišizuju INCERDIBLES, jednim delom zbog sličnog problema sa odnosom prema igranom filmu (SKY HIGH Mike Mitchella mi je mnogo ubedljivija Disney rekonstrukcija superherojštine), Birdov film je ipak neuporedivo zreliji i znatno jasniji u svojoj stilizaciji, ako ne na nivou priče a ono barem na nivou vizuelnosti i prirode same animacije.
No, MEGAMIND ne treba opterećivati poređenjima sa boljim filmovima, jer i ovakav kakav je nesumnjivo funkcioniše kao jedno ostvarenje srednjeg dometa u formi koja je zahvaljujući Pixaru postala sam vrh američke kinematografije.
* * * / * * * *
Naime, oslanjanje na dramaturgiju igranog filma gura MEGAMIND u sfere u kojima se animacija u tehničkom smislu loše pokazuje. Nije superiornost Pixara proistekla isključivo iz bolje tehnologije, iako je njihova tehnologija zbilja bolja, već i iz toga što oni bolje koncipiraju svoje filmove i stavljaju akcenat na one aspekte u kojima animacija ima nadmoć nad igranim filmom.
MEGAMIND se prosto previše odlaja dijaloške scene u kojima animirani likovi s ove strane Pixara ipak ne mogu imati adekvatnu ekspresiju, a ima i niz scena koje podrazumevaju pripovedanje bazirano na vizuelnosti, ali ponovo, mnogo bliže tradiciji igranog filma gde gledalac dosta lako primećuje sve animatorske nedostatke.
Kada se tome doda solidan, ali ne i savršen dizajn likova, dobija se film koji umesto da iskoristi svoju animiranu tehniku u brojnim deonicmama to pretvara u svoj nedostatak.
Ipak, scenario je prilično jasan, jednostavan i efektan, vokalne onterpretacije su na nivou, i imaju šarma, tako da je MEGAMIND film kome je teško išta prebaciti u ovirima koje je sam sebi nametnuo. Pa ipak, ostaje utisak da je ovaj film morao postići i više.
Iako nisam od onih koji fetišizuju INCERDIBLES, jednim delom zbog sličnog problema sa odnosom prema igranom filmu (SKY HIGH Mike Mitchella mi je mnogo ubedljivija Disney rekonstrukcija superherojštine), Birdov film je ipak neuporedivo zreliji i znatno jasniji u svojoj stilizaciji, ako ne na nivou priče a ono barem na nivou vizuelnosti i prirode same animacije.
No, MEGAMIND ne treba opterećivati poređenjima sa boljim filmovima, jer i ovakav kakav je nesumnjivo funkcioniše kao jedno ostvarenje srednjeg dometa u formi koja je zahvaljujući Pixaru postala sam vrh američke kinematografije.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment