Pogledao sam jedan masterpis o kome sam ranije čitao ali mi nikako nije dolazio na red - SKIN GAME Paul Bogarta iz 1971. godine.
U sklopu višemsečnog catch upovanja sa opusom Jamesa Garnera, ovaj film se nametao kao jedan od ključnih i definitivno takav i jeste.
Reč je o vestern komediji koja se bavi temom robovlasništva, počinje kao skoro pa vesela BUTCH CASSIDYjevska priča o belcu slobodnom crncu kog ovaj prodaje robovlasnicima da bi ga potom oslobodio i ponovo prodao u sledećoj varošici. Nešto slično smo imali priliku da vidimo kod Leonea s tim što kod njega niti je ceo film proizilazio iz te premise, niti je ulazio dublje u društvene kontradikcije.
Naime, iako ova kombinacija funkcioniše u početku, prilike u zemlji čine ovu šemu vrlo komplikovanom jer neke države već tada ne priznaju ropstvo a druge ne priznaju da su crnci slobodni ljudi. Kada se tome doda kontingencija tipa da okolo lutaju bande otimača robova i teroističke grupe abolicionista, zaplet je vrlo atraktivan i duhovit.
Međutim, ako zanemarimo da je ovaj film izuzetno duhovita, efektno glumljena vestern komedija u kojoj briljiraju James Garner, Lou Gossett Jr i Susan Clark, a Fred Koenekamp isporučuje klasičnu vestern fotografiju po kojoj je uostalom i bio poznat - ostaje ono što je zanimljivo a to je politička dimenziaj cele priče.
Naime, 1971. još uvek imamo dosta sveže traume rasne segregacije u Americi, i ovo je ipak film koji su pravili belci u jednom osvedočeno belačkom & rasističkom žanru. Dakle, da li belci imaju pravo da se na šale na ovu temu, koju su uostalom sami i uozbiljili neposredno pre toga.
Međutim, SKIN GAME uspeva da ne deluje licemerno pre svga zbog toga što u toku ovog filma crnac koji j rođen kao slobodan čovek i zapravo nema iskustvo robovanja posle jedne epizode u kojoj je bio rob počinje da se menja. S druge strane, veliki deo komike proističe iz suštinski vrlo realističkog prikaza odnosa belaca prema robovima koji naravno deluje suludo i da je režiran seriozno bio bi apsurdan pre nego strašan.
U tom smislu SKIN GAME na kraju postaje uzorak gotovo jedinog mogućeg načina da se govori o toj temi, upravo kroz ležeran odnos crnih likova prema temi, ali i sa svešću da zapravo u svakoj šali ima pola šale.
Ne treba da čudi što je i jedan od ključnih filmova o ratnom zarobljeništvu bio Wildrov STALAG 17, koji se na manje avanturistički ali podjedanko duhovit način dotakao ove teme. Uostalom, kod nas, i dalje LEPA SELA ostaju kao film-temeljac kad je reč o tretmanu rata u Bosni.
Ono što međutim izdvaja SKIN GAME jeste to što on istovremeno i jeste film o temi segragacije ali je istovremeno i punokrvni žanrovski rad koji se može gledati i bez ikakvog predznanja, i to je najveći kvalitet filma jer zadržava svoj repertoarski smisao a prema temi se odnosi taktično i odgovorno što je obično najbolji put da se snimi loš film.
* * * * / * * * *
U sklopu višemsečnog catch upovanja sa opusom Jamesa Garnera, ovaj film se nametao kao jedan od ključnih i definitivno takav i jeste.
Reč je o vestern komediji koja se bavi temom robovlasništva, počinje kao skoro pa vesela BUTCH CASSIDYjevska priča o belcu slobodnom crncu kog ovaj prodaje robovlasnicima da bi ga potom oslobodio i ponovo prodao u sledećoj varošici. Nešto slično smo imali priliku da vidimo kod Leonea s tim što kod njega niti je ceo film proizilazio iz te premise, niti je ulazio dublje u društvene kontradikcije.
Naime, iako ova kombinacija funkcioniše u početku, prilike u zemlji čine ovu šemu vrlo komplikovanom jer neke države već tada ne priznaju ropstvo a druge ne priznaju da su crnci slobodni ljudi. Kada se tome doda kontingencija tipa da okolo lutaju bande otimača robova i teroističke grupe abolicionista, zaplet je vrlo atraktivan i duhovit.
Međutim, ako zanemarimo da je ovaj film izuzetno duhovita, efektno glumljena vestern komedija u kojoj briljiraju James Garner, Lou Gossett Jr i Susan Clark, a Fred Koenekamp isporučuje klasičnu vestern fotografiju po kojoj je uostalom i bio poznat - ostaje ono što je zanimljivo a to je politička dimenziaj cele priče.
Naime, 1971. još uvek imamo dosta sveže traume rasne segregacije u Americi, i ovo je ipak film koji su pravili belci u jednom osvedočeno belačkom & rasističkom žanru. Dakle, da li belci imaju pravo da se na šale na ovu temu, koju su uostalom sami i uozbiljili neposredno pre toga.
Međutim, SKIN GAME uspeva da ne deluje licemerno pre svga zbog toga što u toku ovog filma crnac koji j rođen kao slobodan čovek i zapravo nema iskustvo robovanja posle jedne epizode u kojoj je bio rob počinje da se menja. S druge strane, veliki deo komike proističe iz suštinski vrlo realističkog prikaza odnosa belaca prema robovima koji naravno deluje suludo i da je režiran seriozno bio bi apsurdan pre nego strašan.
U tom smislu SKIN GAME na kraju postaje uzorak gotovo jedinog mogućeg načina da se govori o toj temi, upravo kroz ležeran odnos crnih likova prema temi, ali i sa svešću da zapravo u svakoj šali ima pola šale.
Ne treba da čudi što je i jedan od ključnih filmova o ratnom zarobljeništvu bio Wildrov STALAG 17, koji se na manje avanturistički ali podjedanko duhovit način dotakao ove teme. Uostalom, kod nas, i dalje LEPA SELA ostaju kao film-temeljac kad je reč o tretmanu rata u Bosni.
Ono što međutim izdvaja SKIN GAME jeste to što on istovremeno i jeste film o temi segragacije ali je istovremeno i punokrvni žanrovski rad koji se može gledati i bez ikakvog predznanja, i to je najveći kvalitet filma jer zadržava svoj repertoarski smisao a prema temi se odnosi taktično i odgovorno što je obično najbolji put da se snimi loš film.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment