Pogledao sam CHONEUNG RYUKJA Kim Min Suka, organima reda poznat i pod naslovima HAUNTERS ili PSYCHIC.
Scenarista efektnog Kim Ji Woonovog THE GOOD, THE BAD AND THE WEIRD se odlično snašao na rediteljskom debiju i kudikamo bi se moglo reći da je ponudio nešto više svežine nego što nudi Kim Ji Woon.
Ruku na srce, kao što Kim Ji Woon konstantno obrađuje već manje ili više savladane matrice i iz filma u film nudi svoje viđenje već uspostavljenih matrica, ni Kim Min suk nije daleko od toga i u njegovom debiju se u više navrtata može osetiti eho Shymalanovog UNBREAKABLEa. Međutim, ne samo da je UNBREAKABLE Shyamalnov najbolji film već bi se moglo reći da je to svakako dobrodošao eho u bilo kom filmu.
HAUNTERS govori o telepatski obdarenom negativcu krhkog tela koji posle teškog detinjstva koje je obilovalo traumama, danas ostvaruje egistenciju manipulišući ljudima, pljačkajući ih i sl. Stvari se intenziviraju kada sretne jedinog čoveka kojim ne može da manipuliše, i uskoro počinje dvoboj ove dvojice marginalaca iz koga će se do kraja filma izroditi jedan superheroj.
Ova premisa zvuči stripovski, i njen odnos prema stripu kao mediju je i najzanimljiviji. Naime, sasvim je sigurno da je Kim Min Suk imao određenu refleksiju na ovu temu kroz stripove, no za razliku od Shyamalana, njegovi junaci svoju situaciju ne reflektuju kroz strip što se na duže staze ispostavlja kao jedan od elemenata koji remete ubedljivost filma. Naime, danas ne samo da imamo comic book filmove smeštene u svet u kome stripovi postoje - uspelije u KICK-ASSu - potpuno neiskorišćeno u WATCHMENu - već se čini da su stripovi postali ključ za razumevanje pojedinih događaja, kao što su ovi koji se dešavaju Kimovim junacima. U tom smislu, Shyamalan je ipak mudrije procenio kada je uveo motiv stripa u UNBREAKABLE. Iako je vrlo lako da se odnos prema stripu protumači kao dodvoravanje geekovima, u krajnjoj liniji jako je teško poverovati da bilo koji savremeni čovek ne bi u susretu sa supermoćima zaboravio da je tako nešto video u stripu.
Otud, ako je već nemoguće staviti stripove u filmove o klasičnim superherojima, onda oni svakako imaju svoje mesto u pričama o onima koji su "stvarno" superheroji.
Kad je reč o domenu superherojskog filma, u njemu HAUNTERS automatski može zauzeti značajno mesto kao recept kako se priča o nadljudskim moćima, iotpadnicima koji uče da ih koriste itd. može realizovati u jednom konzistentnom ključu i sa adekvatnom dozom ubedljivosti.
Štaviše, rekao bih da Kim Min Suk u pojedinim deonicama i previše odmiče tok filma od osnovne teme, da se likovi ponegde čak i previše izgube u vinjetama koje nisu u funkciiji celine, tako da mu malo holivudfske samodiscipline ne bi škodilo, možda baš u rimejku, koji bi se vrlo lako mogao desiti.
Kim Min Suk je u rediteljskom smislu već na debiju pokazao zrelost. Likovi su jasno koncipirani, njihovi odnosi su razumljivi i funkcionalni a vizuelni aspekt je na tipično visokom nivou južnokorejskog prvoligaškog repertoarskog filma. U tom smislu, Kim pokazuje da voli vrlo filmičan pristup stvarima, sa malo dijaloga u akciji i odličnim korišćenjem svakodnevnih situacija i naizgled nezanimljivih javnih prostora za poprišta akcije.
U tom smislu, Kim u pojedinim deonicama pored onoga po čemu je korejski film poznat nudi i nešto šmeka američkog B-filma osamdesetih, sa marginalcima koji se nalaze i bore u zabačenim ćorsokacima, prolazima, garažama.
I uopšte, taj milje marginalaca karakteriše HAUNTERSe između ostalog i kroz dva sidekicka glavnog pozitivca, emigrante Turčina i Ganijca koji rade kao jeftina radna snaga u Koreji. Iako sam se i ranije susretao sa motivom stranaca na privremenom radu u Koreji, mahom Vijetnamaca, do sada barem ja, nisam imao iskustava sa likovima iz ovako dalekih zemalja koje Korejanci i tretiraju kao potpunu egzotiku i čude se njihovoj sposobnosti da govore korejski. Nisam dovoljno upućen u korejske prilike te ne moghu da procenim da li su ti junaci prisutni isključivo da bi ilustrovali marginu kojom se kreće glavni junak ili su oni aluzija na još neki problem.
HAUNTERS je odličan film, ne nudi ništa novo u globalnim okvirima kao što su svojevremeno radili Park ili Bong, ali sasvim sigurno pokazuje kako se ono čime je već ovladano radi dobro, i ponovo pokazuje zube Holivudu na njegovom terenu, osvežavajući njegovu vlastitu formulu.
* * * / * * * *
Scenarista efektnog Kim Ji Woonovog THE GOOD, THE BAD AND THE WEIRD se odlično snašao na rediteljskom debiju i kudikamo bi se moglo reći da je ponudio nešto više svežine nego što nudi Kim Ji Woon.
Ruku na srce, kao što Kim Ji Woon konstantno obrađuje već manje ili više savladane matrice i iz filma u film nudi svoje viđenje već uspostavljenih matrica, ni Kim Min suk nije daleko od toga i u njegovom debiju se u više navrtata može osetiti eho Shymalanovog UNBREAKABLEa. Međutim, ne samo da je UNBREAKABLE Shyamalnov najbolji film već bi se moglo reći da je to svakako dobrodošao eho u bilo kom filmu.
HAUNTERS govori o telepatski obdarenom negativcu krhkog tela koji posle teškog detinjstva koje je obilovalo traumama, danas ostvaruje egistenciju manipulišući ljudima, pljačkajući ih i sl. Stvari se intenziviraju kada sretne jedinog čoveka kojim ne može da manipuliše, i uskoro počinje dvoboj ove dvojice marginalaca iz koga će se do kraja filma izroditi jedan superheroj.
Ova premisa zvuči stripovski, i njen odnos prema stripu kao mediju je i najzanimljiviji. Naime, sasvim je sigurno da je Kim Min Suk imao određenu refleksiju na ovu temu kroz stripove, no za razliku od Shyamalana, njegovi junaci svoju situaciju ne reflektuju kroz strip što se na duže staze ispostavlja kao jedan od elemenata koji remete ubedljivost filma. Naime, danas ne samo da imamo comic book filmove smeštene u svet u kome stripovi postoje - uspelije u KICK-ASSu - potpuno neiskorišćeno u WATCHMENu - već se čini da su stripovi postali ključ za razumevanje pojedinih događaja, kao što su ovi koji se dešavaju Kimovim junacima. U tom smislu, Shyamalan je ipak mudrije procenio kada je uveo motiv stripa u UNBREAKABLE. Iako je vrlo lako da se odnos prema stripu protumači kao dodvoravanje geekovima, u krajnjoj liniji jako je teško poverovati da bilo koji savremeni čovek ne bi u susretu sa supermoćima zaboravio da je tako nešto video u stripu.
Otud, ako je već nemoguće staviti stripove u filmove o klasičnim superherojima, onda oni svakako imaju svoje mesto u pričama o onima koji su "stvarno" superheroji.
Kad je reč o domenu superherojskog filma, u njemu HAUNTERS automatski može zauzeti značajno mesto kao recept kako se priča o nadljudskim moćima, iotpadnicima koji uče da ih koriste itd. može realizovati u jednom konzistentnom ključu i sa adekvatnom dozom ubedljivosti.
Štaviše, rekao bih da Kim Min Suk u pojedinim deonicama i previše odmiče tok filma od osnovne teme, da se likovi ponegde čak i previše izgube u vinjetama koje nisu u funkciiji celine, tako da mu malo holivudfske samodiscipline ne bi škodilo, možda baš u rimejku, koji bi se vrlo lako mogao desiti.
Kim Min Suk je u rediteljskom smislu već na debiju pokazao zrelost. Likovi su jasno koncipirani, njihovi odnosi su razumljivi i funkcionalni a vizuelni aspekt je na tipično visokom nivou južnokorejskog prvoligaškog repertoarskog filma. U tom smislu, Kim pokazuje da voli vrlo filmičan pristup stvarima, sa malo dijaloga u akciji i odličnim korišćenjem svakodnevnih situacija i naizgled nezanimljivih javnih prostora za poprišta akcije.
U tom smislu, Kim u pojedinim deonicama pored onoga po čemu je korejski film poznat nudi i nešto šmeka američkog B-filma osamdesetih, sa marginalcima koji se nalaze i bore u zabačenim ćorsokacima, prolazima, garažama.
I uopšte, taj milje marginalaca karakteriše HAUNTERSe između ostalog i kroz dva sidekicka glavnog pozitivca, emigrante Turčina i Ganijca koji rade kao jeftina radna snaga u Koreji. Iako sam se i ranije susretao sa motivom stranaca na privremenom radu u Koreji, mahom Vijetnamaca, do sada barem ja, nisam imao iskustava sa likovima iz ovako dalekih zemalja koje Korejanci i tretiraju kao potpunu egzotiku i čude se njihovoj sposobnosti da govore korejski. Nisam dovoljno upućen u korejske prilike te ne moghu da procenim da li su ti junaci prisutni isključivo da bi ilustrovali marginu kojom se kreće glavni junak ili su oni aluzija na još neki problem.
HAUNTERS je odličan film, ne nudi ništa novo u globalnim okvirima kao što su svojevremeno radili Park ili Bong, ali sasvim sigurno pokazuje kako se ono čime je već ovladano radi dobro, i ponovo pokazuje zube Holivudu na njegovom terenu, osvežavajući njegovu vlastitu formulu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment