Pogledao sam odličan i nedovoljno poznat 70s cop flick THE SEVEN-UPS Philipa D'Antonija koji je po meni olako otpisan kao D'Antonijev pokušaj da naplati neverovatan uspeh njegovog prethodnog filma THE FRENCH CONNECTION. D'Antoni je ovog puta smatrao da mu ne treba reditelj i sa mesta producenta se premestio u ulogu reditelja i moram priznati da iako THE SEVEN-UPS nije na nivou FRENCH CONNECTIONa (a šta pa jeste?) ovo je jedan odličan i dinamičan pandurski film, koji ne može da crossoveruje u nekekav Panteon filmskih klasika ali u okvirima svoga žanrsa stoji savim dobro.
Roy Scheider, Friedkinova second banana ovde igra glavnu ulogu, vođu tima zvanog "Seven Ups" nazvanog po tome kolike robije dobijaju njihovi uhapšenici, koji se uključuje u jednu neobičnu istragu koja se tiče otmica ugednih njujorških mafijaša za koje u jednom trenutku i oni sami bivaju osumnjičeni.
Milje u kome se SEVEN-UPS dešava je old school pandurski, sa sve detektivima odmetnicima koji legitimišu upotrbu torture, ballbuster šefovima koji im ipak na kraju svega veruju, sa mafijašima u elegantnim mantilima, sa negativcima psihopatama koji odstupaju od racionalne "negativnosti" mafijaša i kao takvi zaslužuju apsolutni prezir... Ovaj film nudi sve po redu.
Uprkos osporavanjima D'Antonija, ono što mu ne mogu osporiti je izuzetbno efektno realizovana akcija, a naročito car chase u kome je D'Antoni pokušao i uspeo da dostigne svoje producentsko čedo, a koje se smatra delom Billa Hickmana, čuvenog stunt coordinatora koji u ovom filmu igra i jednu od zapaženih epizoda kao hitman i sidekick Lynchovom psihotičnom negativcu.
I zaista, potera u THE SEVEN-UPS je fascinantna i tako moćne stuntove koje prave pravi ljudi i pravi automobili, danas u vreme CGIa, sve ređe viđamo. D'Antoni je bio s pravom ubeđen da će se film pamtiti po toj sekvenci, ali srećom ni ono što je oko nje nije uopšte loše.
* * * / * * * *
Roy Scheider, Friedkinova second banana ovde igra glavnu ulogu, vođu tima zvanog "Seven Ups" nazvanog po tome kolike robije dobijaju njihovi uhapšenici, koji se uključuje u jednu neobičnu istragu koja se tiče otmica ugednih njujorških mafijaša za koje u jednom trenutku i oni sami bivaju osumnjičeni.
Milje u kome se SEVEN-UPS dešava je old school pandurski, sa sve detektivima odmetnicima koji legitimišu upotrbu torture, ballbuster šefovima koji im ipak na kraju svega veruju, sa mafijašima u elegantnim mantilima, sa negativcima psihopatama koji odstupaju od racionalne "negativnosti" mafijaša i kao takvi zaslužuju apsolutni prezir... Ovaj film nudi sve po redu.
Uprkos osporavanjima D'Antonija, ono što mu ne mogu osporiti je izuzetbno efektno realizovana akcija, a naročito car chase u kome je D'Antoni pokušao i uspeo da dostigne svoje producentsko čedo, a koje se smatra delom Billa Hickmana, čuvenog stunt coordinatora koji u ovom filmu igra i jednu od zapaženih epizoda kao hitman i sidekick Lynchovom psihotičnom negativcu.
I zaista, potera u THE SEVEN-UPS je fascinantna i tako moćne stuntove koje prave pravi ljudi i pravi automobili, danas u vreme CGIa, sve ređe viđamo. D'Antoni je bio s pravom ubeđen da će se film pamtiti po toj sekvenci, ali srećom ni ono što je oko nje nije uopšte loše.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment