Pogledao sam povratnički Landisov film BURKE AND HARE i mogu reći da odavno nije bio u ovako dobroj formi. Koliko god bio daleko od svojih klasika i slavnih dana, u ovom filmu Landis dosta solidno uspeva da rekonstruiše stil Ealing komedije sa živahnim zapletom, inspirisanom komičarskom šmirom vrlo zabavne glumačke podele, nizom uspelih gegova i rudimentarnom pričom koja funkcioniše.
Ovo je domaštana priča o Burkeu i Hareu, čuvenim graverobberima iz Edinburga koju Landis tretira kao fikciju, vlastitu verziju MARATONACA (sa kojima ovaj zaplet ima dosta sličnosti, možda je ova priča inspirisala Dušana Kovačevića kada je pisao scenario, u komadu nema sličnosti - s druge strane Šijan je poznat kao ljubitelj Ealing komedije i Mackendricka) i ne opterećuje se tonom koji je svojstven istinitim pričama.
Ridleyev DP John Mathieson nudi filmu vizuelnu ozbiljnost koja je nedostajala Landisovim recentnim radovima, a Pegg i Serkis su komičarski duet koji savršeno razume kako Landisov humor/ a njega u ovom filmu itekako ima/ tako i samostalno snalaženje u fazama kada Landisu ponestane snage i ideja.
Otud koliko god bio zbilja efektan, BURKE AND HARE i izgleda i ne izgleda kao Landisov film. Landis se pre svega prepoznaje u Hammer i Ealing referencama i u gore momentima od kojih film ne da ne preza već na njima i insistira, ali priču i komične delove u totalu mahom čini dosta strejt pristup koji je moglo potpisati nekoliko različitih reditelja.
No, ono što je najvažnije jste da je BURKE AND HARE odlična komedija, da ipak ima Landisovih pečata i da uprkos tome što ga nije vratio u punu formu svakako jeste sprečio njegovu dalju degradaciju i lutanje.
* * * / * * * *
Ovo je domaštana priča o Burkeu i Hareu, čuvenim graverobberima iz Edinburga koju Landis tretira kao fikciju, vlastitu verziju MARATONACA (sa kojima ovaj zaplet ima dosta sličnosti, možda je ova priča inspirisala Dušana Kovačevića kada je pisao scenario, u komadu nema sličnosti - s druge strane Šijan je poznat kao ljubitelj Ealing komedije i Mackendricka) i ne opterećuje se tonom koji je svojstven istinitim pričama.
Ridleyev DP John Mathieson nudi filmu vizuelnu ozbiljnost koja je nedostajala Landisovim recentnim radovima, a Pegg i Serkis su komičarski duet koji savršeno razume kako Landisov humor/ a njega u ovom filmu itekako ima/ tako i samostalno snalaženje u fazama kada Landisu ponestane snage i ideja.
Otud koliko god bio zbilja efektan, BURKE AND HARE i izgleda i ne izgleda kao Landisov film. Landis se pre svega prepoznaje u Hammer i Ealing referencama i u gore momentima od kojih film ne da ne preza već na njima i insistira, ali priču i komične delove u totalu mahom čini dosta strejt pristup koji je moglo potpisati nekoliko različitih reditelja.
No, ono što je najvažnije jste da je BURKE AND HARE odlična komedija, da ipak ima Landisovih pečata i da uprkos tome što ga nije vratio u punu formu svakako jeste sprečio njegovu dalju degradaciju i lutanje.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment