Pogledao sam MORNING GLORY Rogera Michella, jedan od filmova koje sam nestrpljivo čekao jer predstavlja Michellov povratak u Holivud iz koga je sam otišao uprkos uspesima, ali delimično pritisnut zdravstvenim tegobama. U svakom slučaju, čovek koji je otišao posle umerenog hita CHANGING LANES i odbio da režira Bonda što je tradicionalno najplaćeniji posao u rediteljskom esnafu, odlučio je da se vrati sa filmom u produkciji JJ Abramsa, sa Rachael McAdams u glavnoj i Harrison Fordom i Diane Keaton u supporting rolama što je sve sugerislao da je reč o filmu visoke klase.
I zbilja, MORNING GLORY je po stepenu realizacije svakako film koji ne beži od toga da bude BROADCAST NEWS za novi milenijum i jedina prepreka na tom putu jeste scenario Allison Brosh McKenne, koji je bio dosta cenjen, ali ipak nije na nivou James L. Brooksa.
Roger Michell ovde stvara u prostoru koji je scenario ostavio prilično ispražnjenim. Rklo bi se na scenario koliko toliko vodi priču, ali da su i karakteri i situacije poprilično ispražnjeni, tako da se Michell oslanja na harizmu glumaca i svoj vizuelni žar kako bi nadoknadio ove temeljne nedostatke. Otud je MORNING GLORY film koji do kraja uspeva da se osloni jedino na setting i sporene stvari dočim glavne teme i ključni odnosi ostaju nepoznanica.
Pre svih, romantični odnos glavne junakinje (koja je zapravo jedini glavni junak ovog filma) ostaje prilično nejasan, on počne, traje, uzdrma se, razreši se, i reklo bi se da se rizik, u kome je simpatija glavne junakinje sporedni lik, nije isplatio. transformacija Fordovog lika je nešto jasnija ali ona ima veze i sa ključnom ideološkom kontradikcijom ovog filma. U svakom slučaju, zanimljivo je da ljubavna priča, koja bi morala biti kična ovakvog filma, u MORNING GLORYju stoji kao nužno zlo i ni na koji način nije pogonsko gorivo priče. To samo po sebi možda jeste inovativno, ali se kao rešenje nije potvrdilo.
Rachel McAdams ponegde ume da zasmeta ali generalno sa svojom high spirit igrom na ivici panike daje filmu određeni sense of urgency, i Michell uprkos čudnom rasporedu plotpointa na nivou strukture, sa popriličnim pomeranjem ključnih događaja u drugu polovinu, uspeva da u dobrom raspoloženju sve privede kraju.
Ono što je međutim ključna ideološka kontradikcija filma jeste priča o mladoj urenici jutarnjeg programa koja želi da se izbori za opstanak emisije na kojoj se zaposlila. Kako bi to postigla angažuje čuvenog novinara da bude anchorman iako on više želi da se bavi vestima, gorućim temama nego laganim jutarnjim sadržajima.
Ono što se javlja kao problem jeste što e novinar gadi jutarnjeg programa, radije bi našao neku provokativnu temu, i film se do kraja dokusira na transformaciju likova u kohjima se harmonija postiže time što će se emisija sporadično uozbiljiti a novinar malo opustiti. To bi bilo sasvim u redu, kada se situacija u kojoj on pronađe vest ne bi svela na unutrašnji uspeh čiji je uticaj na sudbinu emisije nejasan, dočim je nevoljni pristanak da kuva pred kamerama prikazan kao ultimativni dokaz da je postao bolji čovek.
Tako konfuznim tonovima na temu kakva bi trebalo da bude televizija MORNING GLORY ne čini štetu ali se pored romantičnog lišava i komentatorskog aduta.
Ipak, Roger Michell u saradnji sa svojim starim saradnikom Alwin Kuchlerom na mestu DPa čini da MORNING GLORY tehnički prevazilazi standarde romcoma, a povremenim probojima van standarda sugeriše da je reč o radu sa ozbiljnijim potencijalom. Ipak, na kraju, čini se da ovo nije TAJ film zbog kog se očekivao Michellov povratak u Holivud jer ako je NOTTING HILL rad zbog kog je tamo i dospeo bio primer legitimisanja romcoma kao ozbiljnog filma, onda je MORNING GLORY samo kvalitetan primer onog proseka sa kojim se danas suočava workplace komedija.
* * * / * * * *
I zbilja, MORNING GLORY je po stepenu realizacije svakako film koji ne beži od toga da bude BROADCAST NEWS za novi milenijum i jedina prepreka na tom putu jeste scenario Allison Brosh McKenne, koji je bio dosta cenjen, ali ipak nije na nivou James L. Brooksa.
Roger Michell ovde stvara u prostoru koji je scenario ostavio prilično ispražnjenim. Rklo bi se na scenario koliko toliko vodi priču, ali da su i karakteri i situacije poprilično ispražnjeni, tako da se Michell oslanja na harizmu glumaca i svoj vizuelni žar kako bi nadoknadio ove temeljne nedostatke. Otud je MORNING GLORY film koji do kraja uspeva da se osloni jedino na setting i sporene stvari dočim glavne teme i ključni odnosi ostaju nepoznanica.
Pre svih, romantični odnos glavne junakinje (koja je zapravo jedini glavni junak ovog filma) ostaje prilično nejasan, on počne, traje, uzdrma se, razreši se, i reklo bi se da se rizik, u kome je simpatija glavne junakinje sporedni lik, nije isplatio. transformacija Fordovog lika je nešto jasnija ali ona ima veze i sa ključnom ideološkom kontradikcijom ovog filma. U svakom slučaju, zanimljivo je da ljubavna priča, koja bi morala biti kična ovakvog filma, u MORNING GLORYju stoji kao nužno zlo i ni na koji način nije pogonsko gorivo priče. To samo po sebi možda jeste inovativno, ali se kao rešenje nije potvrdilo.
Rachel McAdams ponegde ume da zasmeta ali generalno sa svojom high spirit igrom na ivici panike daje filmu određeni sense of urgency, i Michell uprkos čudnom rasporedu plotpointa na nivou strukture, sa popriličnim pomeranjem ključnih događaja u drugu polovinu, uspeva da u dobrom raspoloženju sve privede kraju.
Ono što je međutim ključna ideološka kontradikcija filma jeste priča o mladoj urenici jutarnjeg programa koja želi da se izbori za opstanak emisije na kojoj se zaposlila. Kako bi to postigla angažuje čuvenog novinara da bude anchorman iako on više želi da se bavi vestima, gorućim temama nego laganim jutarnjim sadržajima.
Ono što se javlja kao problem jeste što e novinar gadi jutarnjeg programa, radije bi našao neku provokativnu temu, i film se do kraja dokusira na transformaciju likova u kohjima se harmonija postiže time što će se emisija sporadično uozbiljiti a novinar malo opustiti. To bi bilo sasvim u redu, kada se situacija u kojoj on pronađe vest ne bi svela na unutrašnji uspeh čiji je uticaj na sudbinu emisije nejasan, dočim je nevoljni pristanak da kuva pred kamerama prikazan kao ultimativni dokaz da je postao bolji čovek.
Tako konfuznim tonovima na temu kakva bi trebalo da bude televizija MORNING GLORY ne čini štetu ali se pored romantičnog lišava i komentatorskog aduta.
Ipak, Roger Michell u saradnji sa svojim starim saradnikom Alwin Kuchlerom na mestu DPa čini da MORNING GLORY tehnički prevazilazi standarde romcoma, a povremenim probojima van standarda sugeriše da je reč o radu sa ozbiljnijim potencijalom. Ipak, na kraju, čini se da ovo nije TAJ film zbog kog se očekivao Michellov povratak u Holivud jer ako je NOTTING HILL rad zbog kog je tamo i dospeo bio primer legitimisanja romcoma kao ozbiljnog filma, onda je MORNING GLORY samo kvalitetan primer onog proseka sa kojim se danas suočava workplace komedija.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment