Reprizirao sam juče THE LONG GOOD FRIDAY Johna Mackenziea. Iako za reprizu ovog remek-dela nikada nije potreban neki naročiti razlog, to se prosto radi, ovog puta sam imao razlog a to je ulični DVD sa ovim filmom koji sam nedavno kupio. Izdavač je Delta Video i DVD je naravno bare bones, no to mu je najmanji problem. Mnogo veći problem je prevod koji je nedostojan ovakvog klasika. Mogu samo da žalim ljude koji uzmu da gledaju ovaj film i potrebna im je pomoć prevoda, a sigurno je takvih mnogo ako imamo u vidu da je film smešten u gangsterski milje u kome se ljudi inače izražavaju u žargonu i govore nepravilno. Po tome koliko prevod promašuje, rekao bih čak kao da nije rađen po dijalog listi nego na sluh, što mi zvuči još neverovatnije.
U svakom slučaju, srpski DVD barem nije ništa gori od dobrog DiVXa koji imam kad je o slici reč.
O filmu gotovo da ne treba trošiti reči. John Mackenzie je snimio jedan od najznačajnijih gangsterskih filmova u istoriji, apsolutno character-driven delo koje je međutim utemeljeno na izvanrednom plotu, a Mackenzie uspeva da ih pomiri vrlo veštim vođenjem priče i nikada ne biva zaveden zapletom već ga koristi kao situaciju u kojoj posmatramo njegovog junaka.
Kad je o samim karakterima reč od pseudo-konzervativca Harolda koji ima tipičan gangstrerski dvostruki moral (kasnije doveden do globalnog pepoznavanja u liku Tony Soprana) do gay hitmana Colina, i naročito mudre gangsterske supruge Victorie, THE LONG GOOD FRIDAY bolje od samog Kaminskog sumira psihološke profile junaka gangsterskog filma i reklo bi se da je ovo jedan od psihološki najrafiniranijih naslova u istoriji žanra.
Međutim, čovek koji je nepravedno zapostavljen jeste DP Phil Meheux koji je aktivan i danas, i to mahom kao DP Martina Campbella što mu omogućuje da radi high profile projekte. Meheux je sa Mackenziejem radio dva izuzetno bitna žanrovska filma, barem za mene čak i formativna, a to su THE LONG GODD FRIDAY i THE FOURTH PROTOCOL a kroz saradnju sa Campbellom, rad na seriji THE PROFESSIONALS i filmu WHO DARES WINS praktično je definisao svojevrsni siegelovski look britanskog trilera i akcijaša ranih osamdesetih. Meheux je sigurno imao značajnu ulogu u definisanju tog tvrdog i zapravo skoro minimalističkog stila inscenacije sa iznenadnim i munjevitim izlivima nasilja, a njemu na dušu verovatno ide i otkrivanje Pierce Brosnana koji ima vrlo bitan bit part u THE LONG GOOD FRIDAYu a kasnije je glavni villain(?) u THE FOURTH PROTOCOLu a inače je praktično debitovao u epizodi BLOOD SPORTS koju je u seriji THE PROFESSIONALS režirao upravo Meheux!
Mackenzie i Meheux su na neki način u stilskom smislu našli tačku na pola puta između Francuske i Amerike, spojivši francusku delikatnost i diskretnost prilaza žanru i američku efikasnost, ne prezajući od scena bez dijaloga koje su karakteristične i za američki film sedamdesetih koliko i za Melvillea, ali isto tako prilagođavajući ih osamdesetim kad je reč o tempu.
U tom smislu THE LONG GOOD FRIDAY i THE FOURTH PROTOCOL su na neki način filmovi blizanci koje treba sagledavati u paru iako je naravno THE LONG GOOD FRIDAY priznatiji i, reklo bi se, uspeliji film. Međutim oba stoje kao vrhunske 80s reinterpretacije filmskih obrazaca koji su svojstveni britanskoj kinematografiji.
* * * 1/2 / * * * *
U svakom slučaju, srpski DVD barem nije ništa gori od dobrog DiVXa koji imam kad je o slici reč.
O filmu gotovo da ne treba trošiti reči. John Mackenzie je snimio jedan od najznačajnijih gangsterskih filmova u istoriji, apsolutno character-driven delo koje je međutim utemeljeno na izvanrednom plotu, a Mackenzie uspeva da ih pomiri vrlo veštim vođenjem priče i nikada ne biva zaveden zapletom već ga koristi kao situaciju u kojoj posmatramo njegovog junaka.
Kad je o samim karakterima reč od pseudo-konzervativca Harolda koji ima tipičan gangstrerski dvostruki moral (kasnije doveden do globalnog pepoznavanja u liku Tony Soprana) do gay hitmana Colina, i naročito mudre gangsterske supruge Victorie, THE LONG GOOD FRIDAY bolje od samog Kaminskog sumira psihološke profile junaka gangsterskog filma i reklo bi se da je ovo jedan od psihološki najrafiniranijih naslova u istoriji žanra.
Međutim, čovek koji je nepravedno zapostavljen jeste DP Phil Meheux koji je aktivan i danas, i to mahom kao DP Martina Campbella što mu omogućuje da radi high profile projekte. Meheux je sa Mackenziejem radio dva izuzetno bitna žanrovska filma, barem za mene čak i formativna, a to su THE LONG GODD FRIDAY i THE FOURTH PROTOCOL a kroz saradnju sa Campbellom, rad na seriji THE PROFESSIONALS i filmu WHO DARES WINS praktično je definisao svojevrsni siegelovski look britanskog trilera i akcijaša ranih osamdesetih. Meheux je sigurno imao značajnu ulogu u definisanju tog tvrdog i zapravo skoro minimalističkog stila inscenacije sa iznenadnim i munjevitim izlivima nasilja, a njemu na dušu verovatno ide i otkrivanje Pierce Brosnana koji ima vrlo bitan bit part u THE LONG GOOD FRIDAYu a kasnije je glavni villain(?) u THE FOURTH PROTOCOLu a inače je praktično debitovao u epizodi BLOOD SPORTS koju je u seriji THE PROFESSIONALS režirao upravo Meheux!
Mackenzie i Meheux su na neki način u stilskom smislu našli tačku na pola puta između Francuske i Amerike, spojivši francusku delikatnost i diskretnost prilaza žanru i američku efikasnost, ne prezajući od scena bez dijaloga koje su karakteristične i za američki film sedamdesetih koliko i za Melvillea, ali isto tako prilagođavajući ih osamdesetim kad je reč o tempu.
U tom smislu THE LONG GOOD FRIDAY i THE FOURTH PROTOCOL su na neki način filmovi blizanci koje treba sagledavati u paru iako je naravno THE LONG GOOD FRIDAY priznatiji i, reklo bi se, uspeliji film. Međutim oba stoje kao vrhunske 80s reinterpretacije filmskih obrazaca koji su svojstveni britanskoj kinematografiji.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment