Reprizirao am SHOPPING, debitantski film Paul W.S. Andersona koji sam gledao dosta davno još u eri VHSa. Došlo je vreme da ga repriziram, u najmanju ruku zato što Paul W.S. ovih dana počinje snimanje četvrtog RESIDENT EVILa, projekta za koji je sasvim neočekivano da ga on režira. Naime, posle prvog dela, Anderson je preuzeo ulogu producenta i scenariste, i holivudski playeri se retko kad iz takve pozicije vraćaju režiji izuzev ako ne planiraju neki radikalan zahvat kao Wes Craven u NEW NIGHTMARE.
S jedne strane, moguće je da Anderson sprema nekakv reboot serijala, uostalom i četvrti deo igre bio je osveženje (Meho, ispravi me ako grešim) a možda je naprosto klima takva da Anderson ne može da dobije greenlight za bilo šta drugo.
Deo hip britanskih reditelja u Holivudu počeo je odmah u Fabrici snova posle uspešne reklamdžijske karijere. Neki kao Anderson su pak došli u Ameriku sa britanskim debijem.
SHOPPING nije bio ulaznica za Andersonove najamabicioznije projekte kao što su EVENT HORIZON i SOLDIER ali jeste za njegov iznenađujući hit MORTAL KOMBAT koji mu je omogućio da u jednom trenutku bude holivudski golden boy.
Hip Britanci su poznati po svojoj okrenutosti zeitgeistu i besomučnom korišćenju aktuelne pop muzike i stilskih rešenja u svojim filmovima. Štaviše, reklo bi se da je većini njih to i omogućilo poziciju u Holivudu. Takav rediteljski postupak neumitno dovodi do rizika da film ubrzo deluje zastarelo.
To se upravo desilo SHOPPINGu. iako je ovaj film i u odnosu na 1994. kad je izašao delovao blago temporalno izmešten zbog snažne walterhillovske stilizacije urbanog pakla tmurne Engleske, danas on liči na kompromitantne slike iz nečije mladosti.
Danas ugledni glumci Jude Law, Jason Isaacs, Sean Pertwee i Sean Bean izgledaju neprepoznatljivo, infantilno dizajnirani do te mere da bi im se SHOPPING mogao spočitati kao greh iz mladosti.
To ne znači da je SHOPPING loš film. Štaviše, reč je o iznenađujuće pristojnom i dinamičlnom filmu ukoliko imamo u vidu koliko je isprazan.
Ispraznost ne proističe iz teme i miljea već iz Andersonog krajnje negližoznog odnosa prema karakterima i priči. Naime, debitantski filmovi obično pate od rediteljeve želje da kaže što više. Andersonov pati od toga što on nema apsolutno ništa da kaže. SHOPPING se svodi na njegovu osveženu varijantu priče o buntovnicima, reklo bi se, bez razloga (premda Cause naravno ima šire značenje).
Jedini žar koji u filmu postoji s Andersonove strane jeste snažan filmmejkerski instinkt. Koliko god SHOPPING nemao supstancu, toliko Anderson ima želju da pokaže šta zna. Sa evidntno malim budžetom, on inscenira odlične potere, situacije urbanog revolta a izbopr realnih lokacija je izvanrdan i istinski filmičan. U tom smislu, na neki način, Anderson se gotovo dirljivo preporučuje za holivudskog egzekutora, praznu zanatsku ljušturu u koju studio treba da ulije sadržaj.
Na neki način, reklo bi se da je sa SOLDIERom (koji sam nedavno detaljno elaborirao) Anderson krenuo putem sazrevanja i borbe za integritet a stuido film nikako nije bio mesto za to.
Ipak, upravo sagledavajući SHOPPING kao delo koje je pokazalo Andersonov zanatski potencijal i poredeći ga sa prošlogodišnjim DEATH RACE (sa kojim deli dosta sličnosti) vidi se koliko je Paul W.S. u međuvremenu napredovao i kako je njegov rediteljski pristup obogaćen stavom u međuvremenu.
On u DEATH RACEu ume tačno da definiše likove i atmosferu što mu u SHOPPINGu uglavnom ne uspeva, i da opredeli publiku na čijoj će strani biti. Isto tako akciju i nasilje bolje stavlja u funkciju priče i likova. Iako je reč o trivijalnim formama koje naizgled ne zahtevaju preveliko umeće na tom polju, upravo poređenje između ovih nasova pokazuje tu razliku, i koliko je vladanje likovima bitno za akcioni film sa prividnim akcentom na spektaklu.
Otud zapravo film sa interesantnijom i emotivijom premisom, i više scena posvećenih iskazivanju likova (SHOPPING) u rukama manje iskusnog Andersona deluje slabije od potpuno konfekcijskog scenarija (DEATH RACE) u rukama zrelijeg.
* * 1/2 / * * * *
S jedne strane, moguće je da Anderson sprema nekakv reboot serijala, uostalom i četvrti deo igre bio je osveženje (Meho, ispravi me ako grešim) a možda je naprosto klima takva da Anderson ne može da dobije greenlight za bilo šta drugo.
Deo hip britanskih reditelja u Holivudu počeo je odmah u Fabrici snova posle uspešne reklamdžijske karijere. Neki kao Anderson su pak došli u Ameriku sa britanskim debijem.
SHOPPING nije bio ulaznica za Andersonove najamabicioznije projekte kao što su EVENT HORIZON i SOLDIER ali jeste za njegov iznenađujući hit MORTAL KOMBAT koji mu je omogućio da u jednom trenutku bude holivudski golden boy.
Hip Britanci su poznati po svojoj okrenutosti zeitgeistu i besomučnom korišćenju aktuelne pop muzike i stilskih rešenja u svojim filmovima. Štaviše, reklo bi se da je većini njih to i omogućilo poziciju u Holivudu. Takav rediteljski postupak neumitno dovodi do rizika da film ubrzo deluje zastarelo.
To se upravo desilo SHOPPINGu. iako je ovaj film i u odnosu na 1994. kad je izašao delovao blago temporalno izmešten zbog snažne walterhillovske stilizacije urbanog pakla tmurne Engleske, danas on liči na kompromitantne slike iz nečije mladosti.
Danas ugledni glumci Jude Law, Jason Isaacs, Sean Pertwee i Sean Bean izgledaju neprepoznatljivo, infantilno dizajnirani do te mere da bi im se SHOPPING mogao spočitati kao greh iz mladosti.
To ne znači da je SHOPPING loš film. Štaviše, reč je o iznenađujuće pristojnom i dinamičlnom filmu ukoliko imamo u vidu koliko je isprazan.
Ispraznost ne proističe iz teme i miljea već iz Andersonog krajnje negližoznog odnosa prema karakterima i priči. Naime, debitantski filmovi obično pate od rediteljeve želje da kaže što više. Andersonov pati od toga što on nema apsolutno ništa da kaže. SHOPPING se svodi na njegovu osveženu varijantu priče o buntovnicima, reklo bi se, bez razloga (premda Cause naravno ima šire značenje).
Jedini žar koji u filmu postoji s Andersonove strane jeste snažan filmmejkerski instinkt. Koliko god SHOPPING nemao supstancu, toliko Anderson ima želju da pokaže šta zna. Sa evidntno malim budžetom, on inscenira odlične potere, situacije urbanog revolta a izbopr realnih lokacija je izvanrdan i istinski filmičan. U tom smislu, na neki način, Anderson se gotovo dirljivo preporučuje za holivudskog egzekutora, praznu zanatsku ljušturu u koju studio treba da ulije sadržaj.
Na neki način, reklo bi se da je sa SOLDIERom (koji sam nedavno detaljno elaborirao) Anderson krenuo putem sazrevanja i borbe za integritet a stuido film nikako nije bio mesto za to.
Ipak, upravo sagledavajući SHOPPING kao delo koje je pokazalo Andersonov zanatski potencijal i poredeći ga sa prošlogodišnjim DEATH RACE (sa kojim deli dosta sličnosti) vidi se koliko je Paul W.S. u međuvremenu napredovao i kako je njegov rediteljski pristup obogaćen stavom u međuvremenu.
On u DEATH RACEu ume tačno da definiše likove i atmosferu što mu u SHOPPINGu uglavnom ne uspeva, i da opredeli publiku na čijoj će strani biti. Isto tako akciju i nasilje bolje stavlja u funkciju priče i likova. Iako je reč o trivijalnim formama koje naizgled ne zahtevaju preveliko umeće na tom polju, upravo poređenje između ovih nasova pokazuje tu razliku, i koliko je vladanje likovima bitno za akcioni film sa prividnim akcentom na spektaklu.
Otud zapravo film sa interesantnijom i emotivijom premisom, i više scena posvećenih iskazivanju likova (SHOPPING) u rukama manje iskusnog Andersona deluje slabije od potpuno konfekcijskog scenarija (DEATH RACE) u rukama zrelijeg.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment