Reprizirao sam THE JIGSAW MAN Terence Younga, špijunski film iz 1983. godine. Ranije sam ga gledao na nekom jezivom Vansovom VHS originalu i bio mi je prilično konfuzan. No novo gledanje rekao bih da je zapravo reč o jednom vrlo jednostavnom filmu koji je možda čak i prejednostavan za lecarreovsku stilizaciju koju koristi. Naime, u ovo vreme su već postojale ozbiljne adaptacije Le Carrea, naročito one krajnje kompleksne za BBC sa Alec Guinnesom, i publika je bila spremna za to.
Jednostavnost intrige čini da na kraju THE JIGSAW MAN koji definitivno jeste špijunski film pređe i na ničiju zemlju izmađu špijunskog filma i krimića. Otud ne čudi da je ovaj film prvobitno trebalo da režira Mike Hodges koji je sa Caineom radio vrlo čiste i suštinski jednostavne krimiće PULP i GET CARTER.
Na kraju film je režirao Terence Young, reditelj čiji je output varirao u kvalitetu a u konkretnom slučaju THE JIGSAW MAN pokazao je i Youngovu sklonost ka saradnji sa oportunim producentima (ipak, neprevaziđena je njegova saradnja sa Mooniesima na filmu INCHON) pošto je u jdnom trenutku snimanje prekinuto što sigurno doprinosi osećaju diskontinuiranosti.
Direktor fotografije bio je čuveni Freddie Francis, o kome sam već dosta pisao ali se ne bi moglo reći da ovaj film nosi neki njegov naročiti pečat. Kao second unit director potpisan je Peter Hunt no meni se čini da je on verovatno bio angažovan za neki reshoot pošto je on bio sklon takvim akcijama, setimo se Siegelovog ROUGH CUTa.
U svakom slučaju, sva ova slavna imena nisu uspela da pomognu JIGSAW MANu da bude išta bolji od tek sporadično solidnog filma, a Michael Caine i Laurence Olivier su ostali praktično neiskorišćeni, između ostalog i zato što nemaju previše zajedničkih scena, te se ne bi moglo reći ni da je došlo do SLEUTH reuniona.
Ono po čemu JIGSAW MAN eventualno može biti zanimljiv jeste to što je reč o još jednoj priči iz asortimana razrada britanske traume o izdaji Kima Phillbyja i ekipe. Sve drugo u ovom filmu je prilično nevažno.
* * / * * * *
Jednostavnost intrige čini da na kraju THE JIGSAW MAN koji definitivno jeste špijunski film pređe i na ničiju zemlju izmađu špijunskog filma i krimića. Otud ne čudi da je ovaj film prvobitno trebalo da režira Mike Hodges koji je sa Caineom radio vrlo čiste i suštinski jednostavne krimiće PULP i GET CARTER.
Na kraju film je režirao Terence Young, reditelj čiji je output varirao u kvalitetu a u konkretnom slučaju THE JIGSAW MAN pokazao je i Youngovu sklonost ka saradnji sa oportunim producentima (ipak, neprevaziđena je njegova saradnja sa Mooniesima na filmu INCHON) pošto je u jdnom trenutku snimanje prekinuto što sigurno doprinosi osećaju diskontinuiranosti.
Direktor fotografije bio je čuveni Freddie Francis, o kome sam već dosta pisao ali se ne bi moglo reći da ovaj film nosi neki njegov naročiti pečat. Kao second unit director potpisan je Peter Hunt no meni se čini da je on verovatno bio angažovan za neki reshoot pošto je on bio sklon takvim akcijama, setimo se Siegelovog ROUGH CUTa.
U svakom slučaju, sva ova slavna imena nisu uspela da pomognu JIGSAW MANu da bude išta bolji od tek sporadično solidnog filma, a Michael Caine i Laurence Olivier su ostali praktično neiskorišćeni, između ostalog i zato što nemaju previše zajedničkih scena, te se ne bi moglo reći ni da je došlo do SLEUTH reuniona.
Ono po čemu JIGSAW MAN eventualno može biti zanimljiv jeste to što je reč o još jednoj priči iz asortimana razrada britanske traume o izdaji Kima Phillbyja i ekipe. Sve drugo u ovom filmu je prilično nevažno.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment