Pogledao sam THE CANDIDATE Michael Ritchieja iz 1972. godine. Iste ove godine, on je imao i svoje remek-delo PRIME CUT i reklo bi se da ovo ključna sezona njegovog "zlatnog autorskog perioda" koji se zaključuje intrigantnim promašajem THE ISLAND.
Iako se na početku karijere doticao raznih tema, uvek su su kroz sve priče provejavali satirični i ikonoklastični elementi. U tom smislu, THE CANDIDATE je u svoje vreme smatran za čistu satiru iako danas ovaj film potpuno funkcioniše kao realistička drama.
Ono što izdvaja THE CANDIDATE iz bogate filmografije političkog i angažovanog filma sedamdesetih jeste scenario Jeremy Larnera (nagrađen "oskarom") čija je osnovna karakteristika da unutar glavnopg junaka nalazi ratzloge za njegov uspon i pad. Još je važnije to što što nejgov unutrašnji razlog da otupi svoju ideološku oštricu tokom izborne trke nije prost oportunizam ili glad za vlašću već naprosto želja da se istraje u jednoj borbi čije j osnovno opruže populizam. Isto tako, "sistem" nije prikazan kao svomoguća mašinerija koja sve uništava i sažvaće već naprosto kao generator atmosfere koja relativizuje sve vrednosti.
Vrlo zanimljiv aspekt priče je i to da dok se beskompromisni kandidat transformiše, on ni u jednom trenutku ne zaboravlja odakle je pošao u ideološkom smislu već pokušava da inkorporira svoju ideološku svežinu u političku praksu.
Konačno, Larnerov scenario pravi izvanrednu razliku između borbe za vlast i dolaska na vlast/vladanja.
Kada se sve ovo uzme u obzir, iako je ideja filma angažovana, i iako se kroz Redforda i kroz vlastitu priču može tumačiti kao artefakt liberalnog Holivuda, čini se da je ovaj naslov pre svega jedan od najefektnijih prikaza političke borbe kao takve.
Štaviše, kandidat koji se transformiše je liberal koji se kandiduje ispred Demokrata, tako da na neki način, ovaj film može biti percipiran i kao skepsa prema tom spoju aktivizma i partijskog života.
Ritchie forsira pseudo-dokumentaristiki stil u kome se ekipa sjajno snalazi a Redford (slično DOWNHILL RACERu) biva u potpunosti rekontekstualizovan. Naime, za razliku od topline i šarma koje Redford inače emituje u svojim tipičnim leading man rolama u konvencionalnim glossy holivudskim produkcijama, kod Ritchiejva i u DOWNHILLu i ovde deluje vrlo hladno i sračunato što mu daje dodatnu dimenziju.
Za razliku od svog junaka koji tokom kampanje umekšava i prilagođava svoju poruku, Ritchie se uglavnom čuva simplifikacija i ceo film strukturira kao artikulisanu slika iz kampanje mnogo više nego tipičan narativni film sa intencionalnom višeslojnošću.
Međutim, kroz verite stil, Ritchie postiže upravo sve ono što treba da ima uzbudljiv igrenjak i dokazuje se kao majstor.
Na osnovu izvesnih detalja, rekao bih da je THE CANDIDATE uticao na stil Peter Morgana.
* * * 1/2 / * * * *
Iako se na početku karijere doticao raznih tema, uvek su su kroz sve priče provejavali satirični i ikonoklastični elementi. U tom smislu, THE CANDIDATE je u svoje vreme smatran za čistu satiru iako danas ovaj film potpuno funkcioniše kao realistička drama.
Ono što izdvaja THE CANDIDATE iz bogate filmografije političkog i angažovanog filma sedamdesetih jeste scenario Jeremy Larnera (nagrađen "oskarom") čija je osnovna karakteristika da unutar glavnopg junaka nalazi ratzloge za njegov uspon i pad. Još je važnije to što što nejgov unutrašnji razlog da otupi svoju ideološku oštricu tokom izborne trke nije prost oportunizam ili glad za vlašću već naprosto želja da se istraje u jednoj borbi čije j osnovno opruže populizam. Isto tako, "sistem" nije prikazan kao svomoguća mašinerija koja sve uništava i sažvaće već naprosto kao generator atmosfere koja relativizuje sve vrednosti.
Vrlo zanimljiv aspekt priče je i to da dok se beskompromisni kandidat transformiše, on ni u jednom trenutku ne zaboravlja odakle je pošao u ideološkom smislu već pokušava da inkorporira svoju ideološku svežinu u političku praksu.
Konačno, Larnerov scenario pravi izvanrednu razliku između borbe za vlast i dolaska na vlast/vladanja.
Kada se sve ovo uzme u obzir, iako je ideja filma angažovana, i iako se kroz Redforda i kroz vlastitu priču može tumačiti kao artefakt liberalnog Holivuda, čini se da je ovaj naslov pre svega jedan od najefektnijih prikaza političke borbe kao takve.
Štaviše, kandidat koji se transformiše je liberal koji se kandiduje ispred Demokrata, tako da na neki način, ovaj film može biti percipiran i kao skepsa prema tom spoju aktivizma i partijskog života.
Ritchie forsira pseudo-dokumentaristiki stil u kome se ekipa sjajno snalazi a Redford (slično DOWNHILL RACERu) biva u potpunosti rekontekstualizovan. Naime, za razliku od topline i šarma koje Redford inače emituje u svojim tipičnim leading man rolama u konvencionalnim glossy holivudskim produkcijama, kod Ritchiejva i u DOWNHILLu i ovde deluje vrlo hladno i sračunato što mu daje dodatnu dimenziju.
Za razliku od svog junaka koji tokom kampanje umekšava i prilagođava svoju poruku, Ritchie se uglavnom čuva simplifikacija i ceo film strukturira kao artikulisanu slika iz kampanje mnogo više nego tipičan narativni film sa intencionalnom višeslojnošću.
Međutim, kroz verite stil, Ritchie postiže upravo sve ono što treba da ima uzbudljiv igrenjak i dokazuje se kao majstor.
Na osnovu izvesnih detalja, rekao bih da je THE CANDIDATE uticao na stil Peter Morgana.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment