Pogledao sam LONGFORD, izuzetno interesantnu koprodukciju HBOa i Channel Foura o Lordu Longfordu, britanskom aristokrati koji se posvetio posećivanju i pomaganju zatvorenika u Britaniji. Film je režirao Tom Hooper a scenario je napisao Peter Morgan.
Ukoliko vas zanima da pogledate ovaj film, a nema razloga da ga preskačete, onda nemojte pretraživati mnogo o slučaju Myre Hindley, pošto je njena situacija fokus ovog filma a slučaj je prepun twistova koji čine da ova istinita priča postane znatno uzbudljivija nego što bi se od ove forme očekivalo.
Tom Hooper uspeva da napravi vrlo lep vizuelan ugođaj od ove priče koja je u najavi mogla biti krajnje kamerna i nezanimljiva. U ovom filmu primenjuje sve trikove koji su mu dostupni, ali uspeva da sklopi koherentnu celinu zato što uvođenje različitih stilskih rešenja korespondira sa situacijom i emocijom u priči, tako da je pružio odličnom DPu Danny Cohenu (koga znamo po filmu BOAT THAT ROCKED) priliku da se iskaže. Hooper vrlo uspešno kombinuje glossy rekonstrukciju epohe (BTW maestralno kocipiranu na vrlo malom prostoru i sa razumnim budžetom), realistične deonice bazirane na handheld kameri koja daje nov prisup epohi i ozbiljne studiozne dramske scene, uz veštu upotrebu dokumentarnog materijala.
Kao i uvek Peter Morgan u postupku kombinuje medijsku sliku sa ulazima u same autentične događaje koje ubedljivo rekonstruiše. Ono što je najvažnije jeste da film ne izbegava većinu potencijalnih aspekata koje je imao kontakt između Longforda i Hindleyeve, ali isto tako ne presuđuje šta je tu bilo po sredi. Isto tako, Morgan uspeva da od svog glavnog lika i njegove istinite priče napravi uzbudljivu dramu, iako ovog puta za razliku od drugih svojih radova, ne ubacuje neki arhetipski motiv koji pokreće istorijske događaje.
Ipak, na kraju, film ima vrlo kontemplativno i psihološki produbljeno zaključenje.
U svakom slučaju, ko je raspoložen za ovu vrstu priče plus glumački sparing Jima Broadbenta i Samanthe Morton, ne sme da ga propusti.
Ukoliko vas zanima da pogledate ovaj film, a nema razloga da ga preskačete, onda nemojte pretraživati mnogo o slučaju Myre Hindley, pošto je njena situacija fokus ovog filma a slučaj je prepun twistova koji čine da ova istinita priča postane znatno uzbudljivija nego što bi se od ove forme očekivalo.
Tom Hooper uspeva da napravi vrlo lep vizuelan ugođaj od ove priče koja je u najavi mogla biti krajnje kamerna i nezanimljiva. U ovom filmu primenjuje sve trikove koji su mu dostupni, ali uspeva da sklopi koherentnu celinu zato što uvođenje različitih stilskih rešenja korespondira sa situacijom i emocijom u priči, tako da je pružio odličnom DPu Danny Cohenu (koga znamo po filmu BOAT THAT ROCKED) priliku da se iskaže. Hooper vrlo uspešno kombinuje glossy rekonstrukciju epohe (BTW maestralno kocipiranu na vrlo malom prostoru i sa razumnim budžetom), realistične deonice bazirane na handheld kameri koja daje nov prisup epohi i ozbiljne studiozne dramske scene, uz veštu upotrebu dokumentarnog materijala.
Kao i uvek Peter Morgan u postupku kombinuje medijsku sliku sa ulazima u same autentične događaje koje ubedljivo rekonstruiše. Ono što je najvažnije jeste da film ne izbegava većinu potencijalnih aspekata koje je imao kontakt između Longforda i Hindleyeve, ali isto tako ne presuđuje šta je tu bilo po sredi. Isto tako, Morgan uspeva da od svog glavnog lika i njegove istinite priče napravi uzbudljivu dramu, iako ovog puta za razliku od drugih svojih radova, ne ubacuje neki arhetipski motiv koji pokreće istorijske događaje.
Ipak, na kraju, film ima vrlo kontemplativno i psihološki produbljeno zaključenje.
U svakom slučaju, ko je raspoložen za ovu vrstu priče plus glumački sparing Jima Broadbenta i Samanthe Morton, ne sme da ga propusti.
No comments:
Post a Comment