Pogledao sam film SAMI Lukasa Nole. Olako bih ovaj film mogao definisati kao hrvatsku KROJAČEVU TAJNU, ali hrvatska KROJAČEVA TAJNA se zove SVJETSKO ČUDOVIŠTE, i uopšte nije nezanimljiv film. U njemu čak igra i Šušljik.
SAMI su više kao hrvatski ODBAČEN. Intimistička, maltene duo drama, skoro bez dijaloga smeštena u postapokaliptični milje.
Iako Nola pokušava da se odmakne od jezika kojim komunicira savremeni narativni film, da radi bez dijaloga i bez priče sa obiljem melodramskih događaja i preokreta, na kraju je jasno da on itekako ima racionalnu postavku svega i da u suštini nije uspeo da konstruiše neki vlastiti, autentičan izraz.
SAMI su film koji želi da se izrazi kroz neku apartnost a zapravo su vrlo racionalan, odmeren, razumljiv film, koji upravo zbog prevelikog upliva racionalnosti i dramaturgije gubi na eksperimentalnom kredibilitetu. Upravo zbog nemoći da pronađe novi izraz, Nola završava sa filmom za koji i najdobronamerniji gledalac mora priznati da je nepodnošljivo dosadan.
Sporadično dobra snimateljska rešenja, koje ponekad bivaju pojeftinjena reklamdžijskim osvetljenjem, i duga scena seksa sa Ninom Violić (što podržava svaki dobronameran čovek) čini da u krajnjem zbiru ovaj film bude nešto što neću sasvim potisnuti.
Iako je film prepun artizma bez pokrića, ne može mu se osporiti da je u svojoj ambiciji barem radikalan i da izuzev prilično duge scene seksa sa Ninom Violić, ne pokušava da ponudi išta iole atraktivbno ili komunikativno.
* 1/2 / * * * *
SAMI su više kao hrvatski ODBAČEN. Intimistička, maltene duo drama, skoro bez dijaloga smeštena u postapokaliptični milje.
Iako Nola pokušava da se odmakne od jezika kojim komunicira savremeni narativni film, da radi bez dijaloga i bez priče sa obiljem melodramskih događaja i preokreta, na kraju je jasno da on itekako ima racionalnu postavku svega i da u suštini nije uspeo da konstruiše neki vlastiti, autentičan izraz.
SAMI su film koji želi da se izrazi kroz neku apartnost a zapravo su vrlo racionalan, odmeren, razumljiv film, koji upravo zbog prevelikog upliva racionalnosti i dramaturgije gubi na eksperimentalnom kredibilitetu. Upravo zbog nemoći da pronađe novi izraz, Nola završava sa filmom za koji i najdobronamerniji gledalac mora priznati da je nepodnošljivo dosadan.
Sporadično dobra snimateljska rešenja, koje ponekad bivaju pojeftinjena reklamdžijskim osvetljenjem, i duga scena seksa sa Ninom Violić (što podržava svaki dobronameran čovek) čini da u krajnjem zbiru ovaj film bude nešto što neću sasvim potisnuti.
Iako je film prepun artizma bez pokrića, ne može mu se osporiti da je u svojoj ambiciji barem radikalan i da izuzev prilično duge scene seksa sa Ninom Violić, ne pokušava da ponudi išta iole atraktivbno ili komunikativno.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment