Pogledao sam THREADS Mick Jacksona, courtesy of Ginger.
Ovaj TV film BBCa je zaslužio sav hajp koji dobija, i vrlo je zanimljivo da ga je Greengrass predlagao kao referencu kada je pripremao svoju verziju WATCHMENa. Mislim da bi Alan Moore sigurno bio zadovoljan takvom ekranizacijom koja bi tretirala njegov strip kao naturalistički prikaz nečega što se stvarno desilo. Moore i Greengrass dolaze iz iste 80s levičarske priče. Ipak, na kraju će WATCHMEN biti nešto sasvim drugo.
THREADS naime prikazuje kako bi nuklearni rat izgledao u Šefildu. Sama premisa da bi se nuklearni rat dogodio je politički dosta naivna pošto nuklearno oružje u suštini nikada nije projektovano da bi zaista bilo korišćeno. U tom smislu, nuklearni rat koji bi izbio oko Irana, o kome govori ovaj film jeste prilično naivna postavka, što bi bilo sasvim u redu da prvih 40 minuta ne govore o skliznuću sveta u nuklearni sukob.
Istovremeno, tih 40 minuta i jesu najbolji pošto se u njima elaborira kako bi se civilne vlasti polako pripremale za slučaj nuklearnog rata, kako bi te pripreme suptilno tekle, i kako bi se ljudi suočili sa činjenicom da se operacionalizuje neki plan za koji su mislili da će zauvek ostati zaključan u njihovim radnim stolovima.
Međutim, kad nuklearne bombe udare na Šefild, kako za sam grad tako i za ovaj film stvari kreću nizbrdo. Naime, Barry Haines želi da spoji neku vrstu globalnog komentara i naučnih činjenica o nuklearnom ratu sa time kako bi narod to podneo. Ne mora Haines da nam kaže da bi narod to teško podneo.
Naročito bi teško podneo ako bi se od nuklearnog udara sakrivali u tradicionalno trošnim engleskim kućama i to na nandzemnim spratovima kako čine njegovi junaci. Ja zaista ne znam kakva je situacija sa atomskim skloništima u Šefildu, ali verujem da bi se narod valjda sklanjao u atomska skloništa u slučaju atomskog rata. U svakom slučaju, narod se po ovoj verziji ne bi sklanjao u atomska skloništa, a čak i oni kojima je posao da budu sklonjeni, bivaju zatrpani, i nestaje im hrane i vode, što je potpuno suludo jer su ta skloništa uvek puna potrepština, plus napravljena su da imaju alternativne izlaze. Ako imamo u vidu da su se tu sklonili znajući da če biti nuklearni rat, nema opravdanja za ovakav rasplet njihove sudbine.
Što se tiče naroda gore, njima je naravno bilo teško. Još ako imamo u vidu da nam je glavna junakinja trudna. Haines smatra da bi posle nuklearnog rata izbio totalni haos, čovek bi čoveku postao vuk, nastupila bi histerija, iako nas istorija uči potpuno drugačije. Uostalom, sami Englezi su prošli ozbiljna bombardovanja tokom Bitke za Britaniju i sami znaju da rat budi osećaj za poštovanje reda. Iskustvo govori da traumatične situacije povezuju ljude a da se negativne pojave javljaju kada nestane neposredna opasnost.
Isto tako, iako vidimo da vojska sprovodi vanredno stanje i sl. čini se kao da je Britanija odustala od rata posle prvog udara. Niti usledi drugi udar. Šta se desilo sa ratom posle prvih salvi nuklearnih raketa? Očigledno su ga svi zaboravili, ili je barem tako u Šefildu. Koji je stav vlasti? Ne znamo ništa o tome. Izgleda kao da se cela Britanija okrenula preživljavanju kad su bombe udarile.
Uzeti trudnicu za glavni lik je dosta jeftino rešenje. Trudnice su u problemu i u filmovima koji ne govori o apokalipsi, a nekmoli kad dođe do kolapsa britanskog zdravstvenog sistema, kako sugeriše THREADS, u šta takođe ne verujem. Naime, osim ukoliko THREADS nije kritika nespremnosti Britanije za nuklearni rat, zdravstveni sistem u takvoj vanrednoj situaciji prelazi u jedan vrlo strog režim rada. Siguran sam da bi u tom slučaju pravili vrlo strogu trijažu koga će da leče a koga će da puste da umre ili da se leči sam. Uopšte scene u kojima ranjenici masovno dobauljaju do bolnice deluju prilično apsurdno. Haines sugeriše da se desi nestanak lekova. Zašto? Zar ne postoje rezerve koje su pripremljene? Naročito najvažnijih hardcore stvari? Nema vode. Kako nema vode? Zar ne postoje rezerve? Zar ne postoje sredstva za prečišćavanje vode?
To je sve dosta tanko. Naročito ako nam film vrlo otvoreno kaže da se zemlja spremala za rat.
Samim tim, vraćanje Britanije u Srednji vek je simpatična poenta ali je potpuno iracionalno pošto ako je nestalo struje, nije ljudima nestalo mozga. Sasvim sam siguran da bi ljudi sa znanjima koja sada imali napravili neko unapeđenje u odnosu na bazični srednji vek. Biološki osnov za poljoprivredu bi jasno opao, promenio bi se način ishrane, ali sigurno bi se napravio neki sistem organizacije, koji je možda još zanimljiviji za analizu. Da li bi se desilo nešto ka V FOR VENDETTA?
Konačno, situacija kada junaci jedu živo meso neke ovce, ma koliko da su moralno i ljudski degradirani i gladni je suluda. Nema razloga da ne upale vatru pa da ga malo zapeku. Uostalom, vatra barem nije problem u spaljenom Šefildu. U tom trenutku me je film potpuno izgubio.
Perspektiva da će se mladi međusobno silovati od 13. godine posle nuklearne apokalipse, krajnje liči na herc roman pošto to mladi rade i bez apokalipse.
Sve ove primedbe naravno ne znače da THREADS nije vredno delo pošto na vrlo ozbiljan način govori o temi koja se mahom tretirala kao neka vrsta petparačke postavke, što i jeste. Ipak, u tradiciji apocalypse filma, THREADS zauzima važno mesto, pre svega kao dobar uzor i primer koji su sve polazi mogući.
Isto tako, ideološka oštrica deluje malo tuplje kad se o njoj više razmisli. Naime, THREADS je više na klasičnoj pacifističkoj liniji da političari mlate gloginje tuđim polnim organom. Međutim, ni u jednom momentu, iako je smešten u working class milje, ne kaže da je način života koji vode baziran na maltretiranju nekih drugih, na ratovima koji se dešavaju na nekim egzotičnim mestima i sl. i da je pitanje vremena kada će se naći u “pustinji realnog”, tako da “običan svet” uopšte nije nevin u širem političkom kontekstu cele stvari. Ali, naravno, THREADS se oslanja na liberalizam a ne na marksizam pa se ni ne može očekivati da pruži dublju analizu.
Voleo bih da vidim DIRTY WAR i SMALLPOX, savremene BBCjeve TV filmove koji se smatraju THREADSom za post 9-11 doba.
Ovaj TV film BBCa je zaslužio sav hajp koji dobija, i vrlo je zanimljivo da ga je Greengrass predlagao kao referencu kada je pripremao svoju verziju WATCHMENa. Mislim da bi Alan Moore sigurno bio zadovoljan takvom ekranizacijom koja bi tretirala njegov strip kao naturalistički prikaz nečega što se stvarno desilo. Moore i Greengrass dolaze iz iste 80s levičarske priče. Ipak, na kraju će WATCHMEN biti nešto sasvim drugo.
THREADS naime prikazuje kako bi nuklearni rat izgledao u Šefildu. Sama premisa da bi se nuklearni rat dogodio je politički dosta naivna pošto nuklearno oružje u suštini nikada nije projektovano da bi zaista bilo korišćeno. U tom smislu, nuklearni rat koji bi izbio oko Irana, o kome govori ovaj film jeste prilično naivna postavka, što bi bilo sasvim u redu da prvih 40 minuta ne govore o skliznuću sveta u nuklearni sukob.
Istovremeno, tih 40 minuta i jesu najbolji pošto se u njima elaborira kako bi se civilne vlasti polako pripremale za slučaj nuklearnog rata, kako bi te pripreme suptilno tekle, i kako bi se ljudi suočili sa činjenicom da se operacionalizuje neki plan za koji su mislili da će zauvek ostati zaključan u njihovim radnim stolovima.
Međutim, kad nuklearne bombe udare na Šefild, kako za sam grad tako i za ovaj film stvari kreću nizbrdo. Naime, Barry Haines želi da spoji neku vrstu globalnog komentara i naučnih činjenica o nuklearnom ratu sa time kako bi narod to podneo. Ne mora Haines da nam kaže da bi narod to teško podneo.
Naročito bi teško podneo ako bi se od nuklearnog udara sakrivali u tradicionalno trošnim engleskim kućama i to na nandzemnim spratovima kako čine njegovi junaci. Ja zaista ne znam kakva je situacija sa atomskim skloništima u Šefildu, ali verujem da bi se narod valjda sklanjao u atomska skloništa u slučaju atomskog rata. U svakom slučaju, narod se po ovoj verziji ne bi sklanjao u atomska skloništa, a čak i oni kojima je posao da budu sklonjeni, bivaju zatrpani, i nestaje im hrane i vode, što je potpuno suludo jer su ta skloništa uvek puna potrepština, plus napravljena su da imaju alternativne izlaze. Ako imamo u vidu da su se tu sklonili znajući da če biti nuklearni rat, nema opravdanja za ovakav rasplet njihove sudbine.
Što se tiče naroda gore, njima je naravno bilo teško. Još ako imamo u vidu da nam je glavna junakinja trudna. Haines smatra da bi posle nuklearnog rata izbio totalni haos, čovek bi čoveku postao vuk, nastupila bi histerija, iako nas istorija uči potpuno drugačije. Uostalom, sami Englezi su prošli ozbiljna bombardovanja tokom Bitke za Britaniju i sami znaju da rat budi osećaj za poštovanje reda. Iskustvo govori da traumatične situacije povezuju ljude a da se negativne pojave javljaju kada nestane neposredna opasnost.
Isto tako, iako vidimo da vojska sprovodi vanredno stanje i sl. čini se kao da je Britanija odustala od rata posle prvog udara. Niti usledi drugi udar. Šta se desilo sa ratom posle prvih salvi nuklearnih raketa? Očigledno su ga svi zaboravili, ili je barem tako u Šefildu. Koji je stav vlasti? Ne znamo ništa o tome. Izgleda kao da se cela Britanija okrenula preživljavanju kad su bombe udarile.
Uzeti trudnicu za glavni lik je dosta jeftino rešenje. Trudnice su u problemu i u filmovima koji ne govori o apokalipsi, a nekmoli kad dođe do kolapsa britanskog zdravstvenog sistema, kako sugeriše THREADS, u šta takođe ne verujem. Naime, osim ukoliko THREADS nije kritika nespremnosti Britanije za nuklearni rat, zdravstveni sistem u takvoj vanrednoj situaciji prelazi u jedan vrlo strog režim rada. Siguran sam da bi u tom slučaju pravili vrlo strogu trijažu koga će da leče a koga će da puste da umre ili da se leči sam. Uopšte scene u kojima ranjenici masovno dobauljaju do bolnice deluju prilično apsurdno. Haines sugeriše da se desi nestanak lekova. Zašto? Zar ne postoje rezerve koje su pripremljene? Naročito najvažnijih hardcore stvari? Nema vode. Kako nema vode? Zar ne postoje rezerve? Zar ne postoje sredstva za prečišćavanje vode?
To je sve dosta tanko. Naročito ako nam film vrlo otvoreno kaže da se zemlja spremala za rat.
Samim tim, vraćanje Britanije u Srednji vek je simpatična poenta ali je potpuno iracionalno pošto ako je nestalo struje, nije ljudima nestalo mozga. Sasvim sam siguran da bi ljudi sa znanjima koja sada imali napravili neko unapeđenje u odnosu na bazični srednji vek. Biološki osnov za poljoprivredu bi jasno opao, promenio bi se način ishrane, ali sigurno bi se napravio neki sistem organizacije, koji je možda još zanimljiviji za analizu. Da li bi se desilo nešto ka V FOR VENDETTA?
Konačno, situacija kada junaci jedu živo meso neke ovce, ma koliko da su moralno i ljudski degradirani i gladni je suluda. Nema razloga da ne upale vatru pa da ga malo zapeku. Uostalom, vatra barem nije problem u spaljenom Šefildu. U tom trenutku me je film potpuno izgubio.
Perspektiva da će se mladi međusobno silovati od 13. godine posle nuklearne apokalipse, krajnje liči na herc roman pošto to mladi rade i bez apokalipse.
Sve ove primedbe naravno ne znače da THREADS nije vredno delo pošto na vrlo ozbiljan način govori o temi koja se mahom tretirala kao neka vrsta petparačke postavke, što i jeste. Ipak, u tradiciji apocalypse filma, THREADS zauzima važno mesto, pre svega kao dobar uzor i primer koji su sve polazi mogući.
Isto tako, ideološka oštrica deluje malo tuplje kad se o njoj više razmisli. Naime, THREADS je više na klasičnoj pacifističkoj liniji da političari mlate gloginje tuđim polnim organom. Međutim, ni u jednom momentu, iako je smešten u working class milje, ne kaže da je način života koji vode baziran na maltretiranju nekih drugih, na ratovima koji se dešavaju na nekim egzotičnim mestima i sl. i da je pitanje vremena kada će se naći u “pustinji realnog”, tako da “običan svet” uopšte nije nevin u širem političkom kontekstu cele stvari. Ali, naravno, THREADS se oslanja na liberalizam a ne na marksizam pa se ni ne može očekivati da pruži dublju analizu.
Voleo bih da vidim DIRTY WAR i SMALLPOX, savremene BBCjeve TV filmove koji se smatraju THREADSom za post 9-11 doba.
No comments:
Post a Comment