ogledao sam najzad Kulenovićev film.
Ukoliko je A3 lišen humora, treba tek ovo da vidite. PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO je maksimalno operisan od duhovitosti i jedno 20 minuta duži nego što bi trebalo. Isto tako problem nedostatka duhovitosti reflektovan je kroz odsustvo smeha u scenama koje su mahom tempirane da budu smešne, i onda na kraju ostaju porazno prazne.
Međutim, film nije nezanimljiv, kako zbog retkih uspelih momenata tako i zbog nekih stvari koje u njemu nisu uspele. Isto tako ima određenih paralela sa A3, koje su takođe zanimljive.
Naime, bazična premisa rokenrol vs. prodaja je slična kao u A3.
Isto tako, glavni junak dolazi iz disfunkcionalne porodice. Međutim, za razliku od disfunkcionalne porodice u A3 koja je komična, ovde je ta porodica izrazito tragična, i potpuno odstupa od žanra komedije kome ovaj film ipak inklinira.
Isto tako, kao i A3 i PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO nosi u sebi izvesne političke elemente, pre svega u odnosu na miljee iz kojih dolaze ljubitelji određenih muzika. PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO je u tom smislu zanimljiv jer je snimljen u društvu u kome Thompson preva na Maksimiru dok je Baja Mali Knindža čist pank u društvu u kome je nastao A3. Kada junaci Kulenovićevog filma diskutuju da li da sviraju Thompsona na svadbi pošto su mladoženjini stari "veliki Hrvati" sigurno ima veću provokativnost nego kada u A3 sveštenik SPC potegne pištolj kako bi raspleo film pošto je Srbija ipak znatno liberalnija.
Zadihanost junaka filma PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO u navođenju efemernih rokenrol refrenci veća je nego u A3 koji ima čistiji sukob.
Međutim, piored ovih tematskih sličnosti, prva velika mana koju A3 i PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO dele jeste slaba ljubavna priča oko koje bi sve trebalo da se vrti. Naime, mi u PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO nikada ne shvatimo sve do samog finala da glavni junak zapravo voli tu devojku zbog koje će nastati čitav sukob, dok u A3 shvatamo da je voli ali pošto je igra Nada Macanković ne shvatamo zašto je voli. U oba slučaja ljubavna priča koja nije zaigrala dovodi do toga da film pored emocija izgubi i osnovne motivacije junaka i zamajce priče.
Oba filma priazuju savremene prestonice svojih država kao urbani pakao u kome vlada bezakonje, s tiom što PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO u početku to koristi kao komediju da bi kasnije odjednom taj segment priče poprimio ozbiljne tragične razmere, i žanrovski potpuno dezoreijntisao film.
Neću eleaborirati šta se desi, i to ne zbog spoilera nego zato što će gledaoci ovog filma zaista biti istinski šokirani zaključenjem filma.
Sasvim je moguće da takva promena raspoloženja proističe i iz percepcije rokenrola. Dok je u A3 rokenrol pre vega percipiran kao pop kultura mladih, PJEVAJTE se nadovezuje na tradiciju Prljavog kazališta i njihovih naslednika Hladnog Piva koji u svojim pesmama imaju i intenzivniji socijalni komentar i likove otpadnika, tako da su se njihove estetike prelile u sam Kulenovićev film. Međutim, ako takve stvari mogu da funkcionišu u opusu Prljavog kazališta, od radosnih ska stvari, preko himni podeljenom gradu, momcima sa margine, pederima klozetarima, sentimentalnih ljubavnih pesma,a i i to sve na istoj ploči-kod Kulenovića je to jedan neprirodan spoj, sa kojim bi se teško izborio i talentovaniji reditelj.
Ja sam inače fan Kulenovićevog rada u BITANGAMA I PRINCEZAMA, i imao sam samo pozitivnu predrasudu prema njemu. Međutim, on je očigledno posle odličnog televizijskog rada sačuvao neke pogrešne percepcije da ih plasira na veliki ekran. Koliko god da su BITANGE I PRINCEZE vrlo disciplinovan i smislen pop izraz u TV formatu u kome se tačno znaju kapaciteti trivijalnih formi, toliko je Kulenović na velikom ekranu izgubio kompas i želeo previše, što je uostalom i karakteristično za reditelje debitante, što on, na neki način još uvek jeste.
Međutim, PJEVAJTE je film koji se elegantno mogao spasiti u montaži, tako da pored izvesnog potencijala koji Kulenović pokazuje ostaje gorak ukus jer se toliko dosledno insistiralo na pogrešnom pravcu.
U svakom slučaju, PJEVAJTE je mali, minoran, ali ipak zanimljiv urbani film, koji u supštini mnopgo više pripada beogradskoj školi filmmejkinga nego zagrebačkoj.
* * / * * * *
P.S. Film donosi i barem dva esencijalna YU WAVE momenta sa sviranjem Riblje Čorbe i Prljavog Kazališta.
Ukoliko je A3 lišen humora, treba tek ovo da vidite. PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO je maksimalno operisan od duhovitosti i jedno 20 minuta duži nego što bi trebalo. Isto tako problem nedostatka duhovitosti reflektovan je kroz odsustvo smeha u scenama koje su mahom tempirane da budu smešne, i onda na kraju ostaju porazno prazne.
Međutim, film nije nezanimljiv, kako zbog retkih uspelih momenata tako i zbog nekih stvari koje u njemu nisu uspele. Isto tako ima određenih paralela sa A3, koje su takođe zanimljive.
Naime, bazična premisa rokenrol vs. prodaja je slična kao u A3.
Isto tako, glavni junak dolazi iz disfunkcionalne porodice. Međutim, za razliku od disfunkcionalne porodice u A3 koja je komična, ovde je ta porodica izrazito tragična, i potpuno odstupa od žanra komedije kome ovaj film ipak inklinira.
Isto tako, kao i A3 i PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO nosi u sebi izvesne političke elemente, pre svega u odnosu na miljee iz kojih dolaze ljubitelji određenih muzika. PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO je u tom smislu zanimljiv jer je snimljen u društvu u kome Thompson preva na Maksimiru dok je Baja Mali Knindža čist pank u društvu u kome je nastao A3. Kada junaci Kulenovićevog filma diskutuju da li da sviraju Thompsona na svadbi pošto su mladoženjini stari "veliki Hrvati" sigurno ima veću provokativnost nego kada u A3 sveštenik SPC potegne pištolj kako bi raspleo film pošto je Srbija ipak znatno liberalnija.
Zadihanost junaka filma PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO u navođenju efemernih rokenrol refrenci veća je nego u A3 koji ima čistiji sukob.
Međutim, piored ovih tematskih sličnosti, prva velika mana koju A3 i PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO dele jeste slaba ljubavna priča oko koje bi sve trebalo da se vrti. Naime, mi u PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO nikada ne shvatimo sve do samog finala da glavni junak zapravo voli tu devojku zbog koje će nastati čitav sukob, dok u A3 shvatamo da je voli ali pošto je igra Nada Macanković ne shvatamo zašto je voli. U oba slučaja ljubavna priča koja nije zaigrala dovodi do toga da film pored emocija izgubi i osnovne motivacije junaka i zamajce priče.
Oba filma priazuju savremene prestonice svojih država kao urbani pakao u kome vlada bezakonje, s tiom što PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO u početku to koristi kao komediju da bi kasnije odjednom taj segment priče poprimio ozbiljne tragične razmere, i žanrovski potpuno dezoreijntisao film.
Neću eleaborirati šta se desi, i to ne zbog spoilera nego zato što će gledaoci ovog filma zaista biti istinski šokirani zaključenjem filma.
Sasvim je moguće da takva promena raspoloženja proističe i iz percepcije rokenrola. Dok je u A3 rokenrol pre vega percipiran kao pop kultura mladih, PJEVAJTE se nadovezuje na tradiciju Prljavog kazališta i njihovih naslednika Hladnog Piva koji u svojim pesmama imaju i intenzivniji socijalni komentar i likove otpadnika, tako da su se njihove estetike prelile u sam Kulenovićev film. Međutim, ako takve stvari mogu da funkcionišu u opusu Prljavog kazališta, od radosnih ska stvari, preko himni podeljenom gradu, momcima sa margine, pederima klozetarima, sentimentalnih ljubavnih pesma,a i i to sve na istoj ploči-kod Kulenovića je to jedan neprirodan spoj, sa kojim bi se teško izborio i talentovaniji reditelj.
Ja sam inače fan Kulenovićevog rada u BITANGAMA I PRINCEZAMA, i imao sam samo pozitivnu predrasudu prema njemu. Međutim, on je očigledno posle odličnog televizijskog rada sačuvao neke pogrešne percepcije da ih plasira na veliki ekran. Koliko god da su BITANGE I PRINCEZE vrlo disciplinovan i smislen pop izraz u TV formatu u kome se tačno znaju kapaciteti trivijalnih formi, toliko je Kulenović na velikom ekranu izgubio kompas i želeo previše, što je uostalom i karakteristično za reditelje debitante, što on, na neki način još uvek jeste.
Međutim, PJEVAJTE je film koji se elegantno mogao spasiti u montaži, tako da pored izvesnog potencijala koji Kulenović pokazuje ostaje gorak ukus jer se toliko dosledno insistiralo na pogrešnom pravcu.
U svakom slučaju, PJEVAJTE je mali, minoran, ali ipak zanimljiv urbani film, koji u supštini mnopgo više pripada beogradskoj školi filmmejkinga nego zagrebačkoj.
* * / * * * *
P.S. Film donosi i barem dva esencijalna YU WAVE momenta sa sviranjem Riblje Čorbe i Prljavog Kazališta.
No comments:
Post a Comment