Pogledao sam BLAST OF SILENCE Allen Barrona, courtesy of Ginger.
Reč je o kultnom poznom noiru koji je poslednjih godina reafirmisan u više navrata.
Ono što je zanimljivo za ovaj noir je pre svega struktura scenarija. Ovaj film je praktično baziran na jednom diogom voiceoveru što je u principu i bila karakteristika niskobudžetnog filma tog vremena. Naime, izvesno je da su dramske scene bile suviše skupe za realizaciju tako da su filmovi bili bazirani na dugim, poludokumentarnim kadrovima junaka koji hoda kroz grad, kontemplira i sl. a iz voiceovera je išao njegov tok misli ili komentar okolnosti. Russ Meyer se često koristio tim rešenjem, a jedina od primera quickie niskobudžetne produkcije koja se koristila time iako joj žanrovski nije dogovaralo bio je CUBAN REBEL GIRLS Errol Flynna, jedan od njegovih poznih filmova.
Međutim, u BLAST OF SILENCE, kako zbog tradicije noira, tako i zbog same priče o melanholičnom hitmanu koji dolazi na svoj poslednji zadata, ovaj način pričanja priče sasvim odgovara.
U filmu postoji tek nekoliko pravih dramskih scena sa razvijenim sukobom i moglo bi se reći, opet uzevši u obzir noir koren da je BLAST OF SILENCE kao neka vrsta filmske slikovnice po noir romanu. Iako bi takav film imao tendenciju da bude dosadan, crno-bela fotografija, dobar glas naratora i trajanje od 72 minuta, čine da BLAST OF SILENCE bude hipnotično iskustvo.
Sasvim je jasno da ovakav pristup nije nešto što se može uzeti kao uzor, ali isto tako je činjenica da se povremeno pojavljuju reditelji koji ovako rade poput Wong Kar Waija, recimo...
* * * / * * * *
Reč je o kultnom poznom noiru koji je poslednjih godina reafirmisan u više navrata.
Ono što je zanimljivo za ovaj noir je pre svega struktura scenarija. Ovaj film je praktično baziran na jednom diogom voiceoveru što je u principu i bila karakteristika niskobudžetnog filma tog vremena. Naime, izvesno je da su dramske scene bile suviše skupe za realizaciju tako da su filmovi bili bazirani na dugim, poludokumentarnim kadrovima junaka koji hoda kroz grad, kontemplira i sl. a iz voiceovera je išao njegov tok misli ili komentar okolnosti. Russ Meyer se često koristio tim rešenjem, a jedina od primera quickie niskobudžetne produkcije koja se koristila time iako joj žanrovski nije dogovaralo bio je CUBAN REBEL GIRLS Errol Flynna, jedan od njegovih poznih filmova.
Međutim, u BLAST OF SILENCE, kako zbog tradicije noira, tako i zbog same priče o melanholičnom hitmanu koji dolazi na svoj poslednji zadata, ovaj način pričanja priče sasvim odgovara.
U filmu postoji tek nekoliko pravih dramskih scena sa razvijenim sukobom i moglo bi se reći, opet uzevši u obzir noir koren da je BLAST OF SILENCE kao neka vrsta filmske slikovnice po noir romanu. Iako bi takav film imao tendenciju da bude dosadan, crno-bela fotografija, dobar glas naratora i trajanje od 72 minuta, čine da BLAST OF SILENCE bude hipnotično iskustvo.
Sasvim je jasno da ovakav pristup nije nešto što se može uzeti kao uzor, ali isto tako je činjenica da se povremeno pojavljuju reditelji koji ovako rade poput Wong Kar Waija, recimo...
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment