Pogledao sam Louis Letterierovog HULKa.
I mogu reći da je film momački. Čim se angažuje pravi muškarac da snimi film, rezultati ne izostaju.
Pre svega, mislim da je u ovom filmu proradilo ono o čemu Marvelov filmski odsek stalno priča a to je da glumac koji nije zvezda već karakterni glumac iznese lik. Edward Norton je to uradio sa Bruce Bannerom koji zaista funkcioniše kao lik, i to ne jednoj ozbiljnoj, relativno realističnoj liniji tipa Bornovog identiteta i sl. Najvažnije od svega je da taj ton u principu ne opada tokom celog filma, i da je sve vrlo konzistentno što sa drugim ekranizacijama nije bio slučaj.
Ovde su delovi sa banerom zaista odlični i mnogo su suptilniji i veštiji nego kod Leeja koji je imao plemenitu nameru da istraži Hulkovu ljudskost ali je na kraju to sve pojeftinio.
Kad je reč o segmentu kada je Banner Hulk, urađen je jako dobro, performance capture je napredovao, ovaj Hulk je realističniji u fakturi kože i akcija je više fizička, sa više 80's kadriranja. Mnogo više efekata u kadrovima sa pokretima kamere, i nisu svi pokreti kamere veštački kao u SPIDER-MANu, već ih ima i jako dobrih.
E sad, u samim akcionim scenama postoje dva problema. Jedan je što je Hulk u suštini vrlo pribran. U ovom filmu, Hulk se više ponaša kao King Kong nego kao Hulk. Uopšte apsurdno je diskutovati o tome kako se Hulk ponaša i kakao bi trebalo da se ponaša, uzevši u obzir da je reč o imaginarnom, zelenom divu. Ko zapravo zna kako se stvarno Hulk ponaša? Međutim, sa razvojem emocija u Hulku i artikulacije pokreta, postavlja se pitanje zašto onda Banner toliko stremi ka samokontroli? On je u priličnoj meri već ima sudeći po ovom filmu.
E sad, na samom kraju filma, ostaje neki catch da u stvari tada Hulk počinje da indukuje napade kako bi ih kontrolisao, no to je već tema sledećeg filma.
Druga stvar je prosto sad već pitanje naše sposobnosti da percipiramo stvari koje su evidentno nemoguće. Naime, moram priznati da je fatum Hulka u tome što kada bi studio našao pravog zelenog džina i doveo ga da stvarno pravi sranja, mi bi mislili da je to specijalni efekat. Primer za to je Josif Tatić. Često ga vidim na TVu i pomislim kako je to najbolja Lakobrijina maska ikada.
Stoga, Hulk je zapravo nefilmičan lik pošto iza senzacionalnog potencijala zapravo imamo ozbiljan problem hronične neuverljivosti koja smeta filmovima.
S druge strane, iako je Angov film meni bezveze, HULK je zaista i+uspeo da inspiriša dva zanimljiva savremena filma.
Isto tako, važno je da letterier nije u radu na ovom filmu odustao od svojih obeležja. Stunt kooridnator je opet Cyruill rafaelli iz B13 tako da ima odličnih potera na nogama, skakanja po zgradama i sl. Mnogi akcioni delovi su garnirani emocijama i smešteni u funkciju melodrame u najboljem cameronovskom maniru. U par navrata ima odličnih off the wall akcionih rešenja, sličnih naslovima poput THE HOST, ali mahom se ipak drži proverenih holivudskih matrica.
U okvirima letnjeg filma, moglo bi se reći da HULJK ne nudi previše akcionih segmenata, međutim akcija je ravnomerno raspoređena i film nije dosadan pošto priča nudi sasim dovoljno uzbuđenja.
Evo najzad filma koji, što se mene tiče, počinje da ispunjava marvelova obećanja.
* * * / * * * *
I mogu reći da je film momački. Čim se angažuje pravi muškarac da snimi film, rezultati ne izostaju.
Pre svega, mislim da je u ovom filmu proradilo ono o čemu Marvelov filmski odsek stalno priča a to je da glumac koji nije zvezda već karakterni glumac iznese lik. Edward Norton je to uradio sa Bruce Bannerom koji zaista funkcioniše kao lik, i to ne jednoj ozbiljnoj, relativno realističnoj liniji tipa Bornovog identiteta i sl. Najvažnije od svega je da taj ton u principu ne opada tokom celog filma, i da je sve vrlo konzistentno što sa drugim ekranizacijama nije bio slučaj.
Ovde su delovi sa banerom zaista odlični i mnogo su suptilniji i veštiji nego kod Leeja koji je imao plemenitu nameru da istraži Hulkovu ljudskost ali je na kraju to sve pojeftinio.
Kad je reč o segmentu kada je Banner Hulk, urađen je jako dobro, performance capture je napredovao, ovaj Hulk je realističniji u fakturi kože i akcija je više fizička, sa više 80's kadriranja. Mnogo više efekata u kadrovima sa pokretima kamere, i nisu svi pokreti kamere veštački kao u SPIDER-MANu, već ih ima i jako dobrih.
E sad, u samim akcionim scenama postoje dva problema. Jedan je što je Hulk u suštini vrlo pribran. U ovom filmu, Hulk se više ponaša kao King Kong nego kao Hulk. Uopšte apsurdno je diskutovati o tome kako se Hulk ponaša i kakao bi trebalo da se ponaša, uzevši u obzir da je reč o imaginarnom, zelenom divu. Ko zapravo zna kako se stvarno Hulk ponaša? Međutim, sa razvojem emocija u Hulku i artikulacije pokreta, postavlja se pitanje zašto onda Banner toliko stremi ka samokontroli? On je u priličnoj meri već ima sudeći po ovom filmu.
E sad, na samom kraju filma, ostaje neki catch da u stvari tada Hulk počinje da indukuje napade kako bi ih kontrolisao, no to je već tema sledećeg filma.
Druga stvar je prosto sad već pitanje naše sposobnosti da percipiramo stvari koje su evidentno nemoguće. Naime, moram priznati da je fatum Hulka u tome što kada bi studio našao pravog zelenog džina i doveo ga da stvarno pravi sranja, mi bi mislili da je to specijalni efekat. Primer za to je Josif Tatić. Često ga vidim na TVu i pomislim kako je to najbolja Lakobrijina maska ikada.
Stoga, Hulk je zapravo nefilmičan lik pošto iza senzacionalnog potencijala zapravo imamo ozbiljan problem hronične neuverljivosti koja smeta filmovima.
S druge strane, iako je Angov film meni bezveze, HULK je zaista i+uspeo da inspiriša dva zanimljiva savremena filma.
Isto tako, važno je da letterier nije u radu na ovom filmu odustao od svojih obeležja. Stunt kooridnator je opet Cyruill rafaelli iz B13 tako da ima odličnih potera na nogama, skakanja po zgradama i sl. Mnogi akcioni delovi su garnirani emocijama i smešteni u funkciju melodrame u najboljem cameronovskom maniru. U par navrata ima odličnih off the wall akcionih rešenja, sličnih naslovima poput THE HOST, ali mahom se ipak drži proverenih holivudskih matrica.
U okvirima letnjeg filma, moglo bi se reći da HULJK ne nudi previše akcionih segmenata, međutim akcija je ravnomerno raspoređena i film nije dosadan pošto priča nudi sasim dovoljno uzbuđenja.
Evo najzad filma koji, što se mene tiče, počinje da ispunjava marvelova obećanja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment