Pogledao sam THE MIST Franka Darabonta, courtesy of Ginger,
Moram priznati da mislim da je reč o ozbiljnom pokazatelju krize žanra. I to ne zbog toga što je reč o filmu koji je loš, loši filmovi nastaju svaki dan, naročito u hororu, već zbog toga što je ovaj film toliko hvaljen.
Dok Ghoul recimo misli da kraj filmu podiže ocenu, ja bih mu baš zbog kraja smanjio ocenu, kada bi ona imala gde dole da ode. Naime, kraj u kome junak izazove kolektivno samoubistvo pošto im je nestalo goriva u izmaglici dok se oko njih čuje urlik monstruma iz druge dimenzije, a zatim, pošto je jedini on preživeo, dođe vojska i porazi monstrume iz duge dimenzij što svemu daje tobože ironičan twist, tako karakterističan za horore od pre 50 godina, uopšte nije motivisan. Prvo, film ne ide realističkom linijom u kojoj su ljudi sposobni za takav čin. Ovaj film je smešten u svet u kome se takve odluke ne donose. Ovo je Castle Rock, izmišljeni Kingov grad. Drugo, čak i da je film apsolutno na toj liniji, ne postoji ama baš nikakva naturalistička motivacija da junaci to urade. Prvo, niko od njih nije suicidalabn, čak naprotiv, drugo, u džipu su bezbedni, možda beznadežni, ali bezbedni. Treće, celu akciju samoubijanja inicira otac. U takvom trenutku otac bi bio spreman da sam izgura džip kilometrima a ne da ubije sina.
Ovakva vrsta senzacionalističkog kraja naravno može da appealuje u opštem delirijumu ovog lošeg filma, međutim, senzacionalizam nije ono što je Darabont hteo, on je hteo da to sve ima poentu.
E sad, ja sam možda uspeo da nazrem čak i neku vrstu poente u ovoj papazjaniji.
Svaki posetilac ovog foruma zna da sam ja spreman da gledam svako smeće, da prihvatim kakvu god premisu i sl. Međutim, bazična logika, fizika, psihologija ovog filma sugeriše daje reč o junacima koji su ozbiljno retardirani. Da je film bio malo duži, a inače nepodnošljivo je dugačak, mi bismo verovatno saznali sa koliko godina je koji od junaka shvatio da zaostaje za vršnjacima.
Primeri za to su brojni. Recimo, u supermarketu su zatočena tri vojna lica. Međutim, kada se zgodno u tašnici jedne junakinje nađe pištolj, ljudi se upitaju ko ume da puca. Da puca ume debeljuškasti prodavac. Vojna lica kao fizički najspremnije, obučene za borbu i sl. niko ne zarezuje.
Tako recimo kad se ide kroz maglu po lekove, ekipa sa sobom vodi i jednu osamdesetogodišnju babu. Ja znam da je uverljivo da baba hoće da ide negde, ali je neuverljivo da iko ko nije potpuni mentol hoće da je vodi. Zatim, kad monstrumi napadnu radnju, neće da naude Bogomoljki, tu ja pomislim, aha, ovo je neki twist, ona im komanduje, ili ona je Chosen One, ona je besmrtna, ne međutim taj detalj ne biva eksploatisan u filmu, taj detalj niko od junaka nije primetio, taj detalj ni ona sama NIJE PRIMETILA iako se sa bićem iz druge dimnezije gledala u oči.
O anahronoj, teatralnoj postavci scena u supermarketu, da i ne govorim. Mislim, to možda može da prođe u nekom filmu gde mora tako da se uradi, ako je neki Sundance film, ili SINOVCI, ali u MISTu je zaista nedopustivo da gledamo tipske likove kako prolaze kroz opšta mesta.
Kao jedan od glupih ljudi u filmu ističe se glavni junak, tako da samoubistvo koje inicira na kraju proističe iz toga što je moron i nije podstaknuto nekim egzistencijalnim strahom, a ni ovi oko njega nisu ništa pametniji.
Frank Darabont je stari mediokritet, jedan od najcenjenijih mediokriteta savremenog Holivuda. U tom smislu, to što je monstrum postavljen potpuno besmisleno, napada ljude napolju a nema snažnu portrebu da uđe tamo gde ima ljudi, ako mu je do ljudi, monstrum ne zna da li ubija ljude ili ih uzima radi uzgajanja, ili što monstrum ne napada vozila, ni parkirana ni u pokretu, ili sto što monstrumi izbacuju kisleinu, kisleina im je krv, ali zato ne mogu da proseku kroz lim. To su sve neke gluposti koje degradiraju film ali nisu neočekivane. Međutim, uvodnih 10 minuta filma u kojima Thomas Jane reguliše komunalna pitanja sa Andre Braugherom. Pa to je nepodnošljivo.
U svakom slučaju, ja sam se namučio umesto vas. Izbegnite ovaj film. Znam da nema puno horor filmova sa puno dijaloga, ali verujte da to što film obiluje dijalozima ne znači da je dobar i umetnički.
* 1/2 / * * * *
Moram priznati da mislim da je reč o ozbiljnom pokazatelju krize žanra. I to ne zbog toga što je reč o filmu koji je loš, loši filmovi nastaju svaki dan, naročito u hororu, već zbog toga što je ovaj film toliko hvaljen.
Dok Ghoul recimo misli da kraj filmu podiže ocenu, ja bih mu baš zbog kraja smanjio ocenu, kada bi ona imala gde dole da ode. Naime, kraj u kome junak izazove kolektivno samoubistvo pošto im je nestalo goriva u izmaglici dok se oko njih čuje urlik monstruma iz druge dimenzije, a zatim, pošto je jedini on preživeo, dođe vojska i porazi monstrume iz duge dimenzij što svemu daje tobože ironičan twist, tako karakterističan za horore od pre 50 godina, uopšte nije motivisan. Prvo, film ne ide realističkom linijom u kojoj su ljudi sposobni za takav čin. Ovaj film je smešten u svet u kome se takve odluke ne donose. Ovo je Castle Rock, izmišljeni Kingov grad. Drugo, čak i da je film apsolutno na toj liniji, ne postoji ama baš nikakva naturalistička motivacija da junaci to urade. Prvo, niko od njih nije suicidalabn, čak naprotiv, drugo, u džipu su bezbedni, možda beznadežni, ali bezbedni. Treće, celu akciju samoubijanja inicira otac. U takvom trenutku otac bi bio spreman da sam izgura džip kilometrima a ne da ubije sina.
Ovakva vrsta senzacionalističkog kraja naravno može da appealuje u opštem delirijumu ovog lošeg filma, međutim, senzacionalizam nije ono što je Darabont hteo, on je hteo da to sve ima poentu.
E sad, ja sam možda uspeo da nazrem čak i neku vrstu poente u ovoj papazjaniji.
Svaki posetilac ovog foruma zna da sam ja spreman da gledam svako smeće, da prihvatim kakvu god premisu i sl. Međutim, bazična logika, fizika, psihologija ovog filma sugeriše daje reč o junacima koji su ozbiljno retardirani. Da je film bio malo duži, a inače nepodnošljivo je dugačak, mi bismo verovatno saznali sa koliko godina je koji od junaka shvatio da zaostaje za vršnjacima.
Primeri za to su brojni. Recimo, u supermarketu su zatočena tri vojna lica. Međutim, kada se zgodno u tašnici jedne junakinje nađe pištolj, ljudi se upitaju ko ume da puca. Da puca ume debeljuškasti prodavac. Vojna lica kao fizički najspremnije, obučene za borbu i sl. niko ne zarezuje.
Tako recimo kad se ide kroz maglu po lekove, ekipa sa sobom vodi i jednu osamdesetogodišnju babu. Ja znam da je uverljivo da baba hoće da ide negde, ali je neuverljivo da iko ko nije potpuni mentol hoće da je vodi. Zatim, kad monstrumi napadnu radnju, neće da naude Bogomoljki, tu ja pomislim, aha, ovo je neki twist, ona im komanduje, ili ona je Chosen One, ona je besmrtna, ne međutim taj detalj ne biva eksploatisan u filmu, taj detalj niko od junaka nije primetio, taj detalj ni ona sama NIJE PRIMETILA iako se sa bićem iz druge dimnezije gledala u oči.
O anahronoj, teatralnoj postavci scena u supermarketu, da i ne govorim. Mislim, to možda može da prođe u nekom filmu gde mora tako da se uradi, ako je neki Sundance film, ili SINOVCI, ali u MISTu je zaista nedopustivo da gledamo tipske likove kako prolaze kroz opšta mesta.
Kao jedan od glupih ljudi u filmu ističe se glavni junak, tako da samoubistvo koje inicira na kraju proističe iz toga što je moron i nije podstaknuto nekim egzistencijalnim strahom, a ni ovi oko njega nisu ništa pametniji.
Frank Darabont je stari mediokritet, jedan od najcenjenijih mediokriteta savremenog Holivuda. U tom smislu, to što je monstrum postavljen potpuno besmisleno, napada ljude napolju a nema snažnu portrebu da uđe tamo gde ima ljudi, ako mu je do ljudi, monstrum ne zna da li ubija ljude ili ih uzima radi uzgajanja, ili što monstrum ne napada vozila, ni parkirana ni u pokretu, ili sto što monstrumi izbacuju kisleinu, kisleina im je krv, ali zato ne mogu da proseku kroz lim. To su sve neke gluposti koje degradiraju film ali nisu neočekivane. Međutim, uvodnih 10 minuta filma u kojima Thomas Jane reguliše komunalna pitanja sa Andre Braugherom. Pa to je nepodnošljivo.
U svakom slučaju, ja sam se namučio umesto vas. Izbegnite ovaj film. Znam da nema puno horor filmova sa puno dijaloga, ali verujte da to što film obiluje dijalozima ne znači da je dobar i umetnički.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment