Pogledao sam SCHOOL KILLER Carlosa Gila, courtesy of Kunac.
Reč je o filmu na koji sam nabasao kao fan Manuele Velasco, (ona u njemu doduše ima minornu ulogu) ali mi je izvan toga bio zanimljiv kao jedan redovni, ne previše afirmisani španski slasher. Snaga jedne kinematografije se ne vidi samo kroz domete vrhunskih ostvarenja već i kroz kvalitet B-produkcije. U konkretnom slučaju filma SCHOOL KILLER reč je o filmu koji na nivou samog hardvera ne zaostaje previše za američkim filmovima ovog tipa.
Sve je snimljeno iz dovoljno uglova i izmontirano tako da deluje kao pristojan američki film iz osamdesetih. I u tom smislu snaga španske kinematografije se potvrdila.
Međutim, ono gde film pada to je koncepcija o šestoro mladih koji dolaze u ukletu školu. Ne samo da je ova premisa ekranizovana previše puta, i ne samo da SCHOOL KILLER ne nudi svež pogled na nju, nego mi se čini da je još slabiji upravo zbog autorove oportune namere da se još jednom poduhvati te stare jednostavne cash-in premise.
Ono što je najstrašnije je od svega je i srpska tendencija da na bazi takvih potrošenih premisa prave koncepte za neke žanrovske pokušaje. Uostalom zar i TT SINDROM nije na toj liniji?
Upravo zbog mlake atmosfere i tako potrošene premise SCHOOL KILLER i ostaje B-film i ne moće da se tretira kao reprezentativan uzorak španskog žanrovskog filma. Međutim, kao reprezent nekakvog minmuma, vrlo je solidan u tehničkom domenu.
* ½ / * * * *
Reč je o filmu na koji sam nabasao kao fan Manuele Velasco, (ona u njemu doduše ima minornu ulogu) ali mi je izvan toga bio zanimljiv kao jedan redovni, ne previše afirmisani španski slasher. Snaga jedne kinematografije se ne vidi samo kroz domete vrhunskih ostvarenja već i kroz kvalitet B-produkcije. U konkretnom slučaju filma SCHOOL KILLER reč je o filmu koji na nivou samog hardvera ne zaostaje previše za američkim filmovima ovog tipa.
Sve je snimljeno iz dovoljno uglova i izmontirano tako da deluje kao pristojan američki film iz osamdesetih. I u tom smislu snaga španske kinematografije se potvrdila.
Međutim, ono gde film pada to je koncepcija o šestoro mladih koji dolaze u ukletu školu. Ne samo da je ova premisa ekranizovana previše puta, i ne samo da SCHOOL KILLER ne nudi svež pogled na nju, nego mi se čini da je još slabiji upravo zbog autorove oportune namere da se još jednom poduhvati te stare jednostavne cash-in premise.
Ono što je najstrašnije je od svega je i srpska tendencija da na bazi takvih potrošenih premisa prave koncepte za neke žanrovske pokušaje. Uostalom zar i TT SINDROM nije na toj liniji?
Upravo zbog mlake atmosfere i tako potrošene premise SCHOOL KILLER i ostaje B-film i ne moće da se tretira kao reprezentativan uzorak španskog žanrovskog filma. Međutim, kao reprezent nekakvog minmuma, vrlo je solidan u tehničkom domenu.
* ½ / * * * *
No comments:
Post a Comment