Danas sam reprizirao film NEKA DRUGA ŽENA Mikija Stamenkovića iz 1981. godine, koji se naizmenično koristi kao definicija zašto nema dobrog krimića u našem filmu a s druge strane ima neku vrstu kultnog statusa kao camp klasik ili kao dostojanstveni pokušaj pravljenja građanske krimi melodrame.
NEKA DRUGA ŽENA svakako jeste bio besramno datiran film u svoje vreme, i nekako nesrećno se čini kao da se kroz njega gotovo tačno može odmeriti koliko srpski žanrovski film u tom trenutku kasni za svetom. NEKA DRUGA ŽENA je na početku osamdesetih a u stvari je savršen film iz šezdesetih.
Žrtva u filmu je ginekolog, isto kao u Mitrovićevom UBISTVU... Očigledno je u našoj kienamtografiji posao ginekologa najopasnija specijalizacija. Tako je i u Americi zbog militantnih Pro Life aktivista, s tim što ubistva u našim filmovima nisu motivisana politički. Štaviše, jedino je u UBISTVU... smrt delimično motivisana doktorovom specijalizacijom dok je u ŽENI za zaplet dovoljno to što je žrtva doktor.
Zaplet je zanimljiv. Doktor preljubnik svoju ljubavnicu čak i kada hoće da ga ostavi pokušava da zadrži time što produbljuje njenu morfinsku zavisnost. Kada ga nađu ubijenog, mlada narkomanka i njen dečko su glavni osumnjičeni...
Prikaz policije je vrlo žovijalan. Ima scena forenzičke istrage ali su policajci prikazani kao spontani, simpatični junaci, poneki je i smotan koji pored posla imaju i porodični život koji kao da je preslikan iz neke od socijalističkih TV serija.
U tom smislu, ovaj prikaz policajaca je drugačiji od vrlo smrknutog prikaza koji Miki ima u smrtno ozbiljnim filmovima SB ZATVARA KRUG i OPASNI TRAG.
Kad je reč o narkomanima, iako su morfinisti nešto iz ruske litearture, sam prikaz tog miljea je naivan čak i za tadašnje standarde sa sve mladim ispijenim ljudima u hipi odeži koji se uvijaju u ritmu muzike pod uticajem "trave" dok je takođe nejasno i medicinsko stanje glavne osumnjičene koju igra Merima Isaković, iako bi trebalo da igra ulogu u zapletu filma.
Naravno, naturalistički segment priče ne bi bio važan kada bi film nudio nešto sem whodunita ali on ga suštinski ne nudi.
Kada je reč o strukturi priče, ovo je Mikijev najfokusiraniji krimić u kome je niz paralelnih radnji koje pratimo prilično dobro usaglašen. Iako ne generiše suspense, nema tog nabacivanja događaja kao u SB ili OPASNOM TRAGU. Ovaj film je negde došao imeđu ta dva naslova i očigledno je da su u ovoj fazi Dragan Marković i Dušan Perković bili najdisciplinovaniji u žanrovskom smislu.
Uprkos datiranosti, upravo zahvaljujući žanrovskim konvencijama koje neumitno vode priču, iako nije imao kapaciteta da bude zaista veliki film, i NEKA DRUGA ŽENA pokazuje da je srpski film imao dobra iskustva sa ortodoksnim žanrovskim filmom.
* * 1/2 / * * * *
NEKA DRUGA ŽENA svakako jeste bio besramno datiran film u svoje vreme, i nekako nesrećno se čini kao da se kroz njega gotovo tačno može odmeriti koliko srpski žanrovski film u tom trenutku kasni za svetom. NEKA DRUGA ŽENA je na početku osamdesetih a u stvari je savršen film iz šezdesetih.
Žrtva u filmu je ginekolog, isto kao u Mitrovićevom UBISTVU... Očigledno je u našoj kienamtografiji posao ginekologa najopasnija specijalizacija. Tako je i u Americi zbog militantnih Pro Life aktivista, s tim što ubistva u našim filmovima nisu motivisana politički. Štaviše, jedino je u UBISTVU... smrt delimično motivisana doktorovom specijalizacijom dok je u ŽENI za zaplet dovoljno to što je žrtva doktor.
Zaplet je zanimljiv. Doktor preljubnik svoju ljubavnicu čak i kada hoće da ga ostavi pokušava da zadrži time što produbljuje njenu morfinsku zavisnost. Kada ga nađu ubijenog, mlada narkomanka i njen dečko su glavni osumnjičeni...
Prikaz policije je vrlo žovijalan. Ima scena forenzičke istrage ali su policajci prikazani kao spontani, simpatični junaci, poneki je i smotan koji pored posla imaju i porodični život koji kao da je preslikan iz neke od socijalističkih TV serija.
U tom smislu, ovaj prikaz policajaca je drugačiji od vrlo smrknutog prikaza koji Miki ima u smrtno ozbiljnim filmovima SB ZATVARA KRUG i OPASNI TRAG.
Kad je reč o narkomanima, iako su morfinisti nešto iz ruske litearture, sam prikaz tog miljea je naivan čak i za tadašnje standarde sa sve mladim ispijenim ljudima u hipi odeži koji se uvijaju u ritmu muzike pod uticajem "trave" dok je takođe nejasno i medicinsko stanje glavne osumnjičene koju igra Merima Isaković, iako bi trebalo da igra ulogu u zapletu filma.
Naravno, naturalistički segment priče ne bi bio važan kada bi film nudio nešto sem whodunita ali on ga suštinski ne nudi.
Kada je reč o strukturi priče, ovo je Mikijev najfokusiraniji krimić u kome je niz paralelnih radnji koje pratimo prilično dobro usaglašen. Iako ne generiše suspense, nema tog nabacivanja događaja kao u SB ili OPASNOM TRAGU. Ovaj film je negde došao imeđu ta dva naslova i očigledno je da su u ovoj fazi Dragan Marković i Dušan Perković bili najdisciplinovaniji u žanrovskom smislu.
Uprkos datiranosti, upravo zahvaljujući žanrovskim konvencijama koje neumitno vode priču, iako nije imao kapaciteta da bude zaista veliki film, i NEKA DRUGA ŽENA pokazuje da je srpski film imao dobra iskustva sa ortodoksnim žanrovskim filmom.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment