Sinoć sam reprizirao PARALLAX VIEW Alana J. Pakule, courtesy of Ginger.
Ovaj film sam gledao kao klinac na televiziji i imao je dosta snažan utisak na mene. Sad kad sam ga ponovo pogledao, a imajući u vidu koliko je politički paranoja triler napredovao u međuvremenu, PARALLAX VIEW deluje kao skup opštih mesta, što nije Pakulina krivica već upravo tužna sudbina jako uticajnih klasika koji bivaju obesmišljeni nizom epigona.
Naročito, u slučaju kada epigone rade u neku ruku talentovaniji reditelji od Pakule.
Ono što je najzanimljivije u Pakulinom rediteljskom postupku jeste koncept u kome on maltene herzogovski, i u svakom slučaju vrlo arty prilazi jednoj par excellence žanrovskoj priči, distancirajući se od junaka i pokušavajući da je prikaže maltene dokumentaristički, da se postavi kao krajnje objektivan posmatrač, što mu u dosta slučajeva ne uspeva pošto scenario ipak nije tako laboratorijski postavljen već je vrlo klasicistički vezan za glavnog junaka.
S druge strane, PARALLAX VIEW je u političkom smislu danas datiran u SAD, mada ne i u Srbiji, setimo se ubistva Boška Peroševića, i tih low-key akcija. Ovaj film upravo tretira tu liniju inflacije raznih probisveta i deluzionalnih likova koji su izvršavali ubistva raznih kontroverznih političkih figura, naročito u Americi tokom šezdesetih i sedamdesetih. PARALLAX VIEW daje jednu paranoidnu, blago stilizovanu viziju da su, i kako su, oni regrutovani i zloupotrebljeni.
U svakom slučaju, danas su retki politički filmovi koji su ovako topical, možda baš zato što je žanrovski film potpuno apsorbovao ovakve priče i one se danas tetiraju kao pulp. Uostalom zar holivudski film nije bastion skepse prema establišmentu koja je pretvorena u vic. U savremenom američkom filmu je potpuno normalno da CIA stoji iza nekog zlog plota čiji je cilj da se ubiju nevini građani kako bi se njima povećao budžet i sl.
PARALLAX VIEW je film iz vremena kada je neka takva priča mogla da ima političku težinu.
* * 1/2 / * * * *
Ovaj film sam gledao kao klinac na televiziji i imao je dosta snažan utisak na mene. Sad kad sam ga ponovo pogledao, a imajući u vidu koliko je politički paranoja triler napredovao u međuvremenu, PARALLAX VIEW deluje kao skup opštih mesta, što nije Pakulina krivica već upravo tužna sudbina jako uticajnih klasika koji bivaju obesmišljeni nizom epigona.
Naročito, u slučaju kada epigone rade u neku ruku talentovaniji reditelji od Pakule.
Ono što je najzanimljivije u Pakulinom rediteljskom postupku jeste koncept u kome on maltene herzogovski, i u svakom slučaju vrlo arty prilazi jednoj par excellence žanrovskoj priči, distancirajući se od junaka i pokušavajući da je prikaže maltene dokumentaristički, da se postavi kao krajnje objektivan posmatrač, što mu u dosta slučajeva ne uspeva pošto scenario ipak nije tako laboratorijski postavljen već je vrlo klasicistički vezan za glavnog junaka.
S druge strane, PARALLAX VIEW je u političkom smislu danas datiran u SAD, mada ne i u Srbiji, setimo se ubistva Boška Peroševića, i tih low-key akcija. Ovaj film upravo tretira tu liniju inflacije raznih probisveta i deluzionalnih likova koji su izvršavali ubistva raznih kontroverznih političkih figura, naročito u Americi tokom šezdesetih i sedamdesetih. PARALLAX VIEW daje jednu paranoidnu, blago stilizovanu viziju da su, i kako su, oni regrutovani i zloupotrebljeni.
U svakom slučaju, danas su retki politički filmovi koji su ovako topical, možda baš zato što je žanrovski film potpuno apsorbovao ovakve priče i one se danas tetiraju kao pulp. Uostalom zar holivudski film nije bastion skepse prema establišmentu koja je pretvorena u vic. U savremenom američkom filmu je potpuno normalno da CIA stoji iza nekog zlog plota čiji je cilj da se ubiju nevini građani kako bi se njima povećao budžet i sl.
PARALLAX VIEW je film iz vremena kada je neka takva priča mogla da ima političku težinu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment