Pogledao sam film koji sam intenzivno tražio, THE SEVEN-PER- CENT SOLUTION Herbert Rossa.
Reč je o ekranizaciji romana Nicholasa Meyera koji takođe nameravam da pročitam pošto ima odličnu postmodernu postavku i nalazi se na liniji njegovog filma TIME AFTER TIME, s tim što je meni kao Holmesovom fanu (kako Johna tako i Sherlocka) još zanimljiviji od priče o H.G. Wellsu i Jack the Ripperu.
Ono što je u THE SEVEN PER CENT SOLUTIONu sjajno jeste to što scenario uspeva da spoji high adventure, relativno jednostavan i nezamršen detektivski slučaj koji ipak drži pažnju, da nekim ozbiljnim preplitanjima Holmesa i Freuda, sa kojim se on u ovoj priči susreće.
Iako u samoj filmskoj priči, Holmesov metod dominira, i na neki način Holmes više utiče na Freuda nego vice versa, scena kada Freud analizira Holmesa je vintage i daje Holmesovom univerzumu kao celini poptpuni remix.
Ako još imamo u vidu da Freuda glumi Alan Arkin, Watsona Robert Duvall, čemu sam se naročito radovao a Holmesa Nicol Williamson, onda je ovo 70s Holivud at its finest što se tiče glume. Jedino razočarenje jeste Duvall koji je po svemu sudeći dubbovan da bi zvčao engleskije, a od njega sam ja lično kao fan najviše očekivao.
Ono što je najslabija tačka filma jeste režije Herberta Rossa koja je meni bila prearhaična, i mislim da je ako imamo u vidu da se radi o filmu iz 1976. godine, mislim da je imao nesreću što ga nije radio neki ipak nadahnutiji reditelj. U tom smislu, SEVEN PER CENT SOLUTION je zreo za rimejk. Meni od 70s filmova, ipak ostaje za nijansu draži THE PRIVATE LIFE OF SHERLOCK HOLMES, premda THE SEVEN PER CENT SOLUTION ima jači koncept.
Potražite ovaj film, a ja ću uskoro javiti kakva je knjiga.
* * * / * * * *
Reč je o ekranizaciji romana Nicholasa Meyera koji takođe nameravam da pročitam pošto ima odličnu postmodernu postavku i nalazi se na liniji njegovog filma TIME AFTER TIME, s tim što je meni kao Holmesovom fanu (kako Johna tako i Sherlocka) još zanimljiviji od priče o H.G. Wellsu i Jack the Ripperu.
Ono što je u THE SEVEN PER CENT SOLUTIONu sjajno jeste to što scenario uspeva da spoji high adventure, relativno jednostavan i nezamršen detektivski slučaj koji ipak drži pažnju, da nekim ozbiljnim preplitanjima Holmesa i Freuda, sa kojim se on u ovoj priči susreće.
Iako u samoj filmskoj priči, Holmesov metod dominira, i na neki način Holmes više utiče na Freuda nego vice versa, scena kada Freud analizira Holmesa je vintage i daje Holmesovom univerzumu kao celini poptpuni remix.
Ako još imamo u vidu da Freuda glumi Alan Arkin, Watsona Robert Duvall, čemu sam se naročito radovao a Holmesa Nicol Williamson, onda je ovo 70s Holivud at its finest što se tiče glume. Jedino razočarenje jeste Duvall koji je po svemu sudeći dubbovan da bi zvčao engleskije, a od njega sam ja lično kao fan najviše očekivao.
Ono što je najslabija tačka filma jeste režije Herberta Rossa koja je meni bila prearhaična, i mislim da je ako imamo u vidu da se radi o filmu iz 1976. godine, mislim da je imao nesreću što ga nije radio neki ipak nadahnutiji reditelj. U tom smislu, SEVEN PER CENT SOLUTION je zreo za rimejk. Meni od 70s filmova, ipak ostaje za nijansu draži THE PRIVATE LIFE OF SHERLOCK HOLMES, premda THE SEVEN PER CENT SOLUTION ima jači koncept.
Potražite ovaj film, a ja ću uskoro javiti kakva je knjiga.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment