NIGHTMARE

Pogledao sam NIGHTMARE Freddie Francisa. Ovaj film se može smatrati kanonskim Hammer filmom, između ostalog i po tome što je scenario pisao ćuveni Jimmy Sangster, jedan od ključnih scenarista u opusu ovog studija. NIGHTMARE je Hammerov pokušaj da se nakaći na uspeh Cluzotovog DIABOLIQUE, i u tome uspeva. Naravno, Cluzot kao prvi zadržava auru klasika ali zato Francis kao sledbenik uspeva da snimi film koji zaista stoji čak i 40ak godina posle svoje premijere. Naravno, danas šok i suspense koje je ovaj film generisao u svoje vreme nisu prisutni na taj način, međutim Sangster i Francis uspevaju da snime film koji je konstantno zanimljiv i prilično inteligentan čak i kada se suštinski bavi pričom koja je za današnje uslove done to death. I to je zaista veliki uspeh jer retko koji žanrovski film uspeva da tako opstane.

Scenario je po svojoj strukturi rudimentaran, praktično nema paralelnu radnju, fokusira se prvo na jedan, potom na drugi skup likova što mu u suštini daje auru jedne gotovo arty studije karaktera. Karakteri imaju prilično bujnu putanju trabnsformacije, i Sangster je vrlo efikasno smešta u jedva osamdesetak minuta trajanja.

Francisov rediteljski koncept i pristup fotografiji je u najboljoj tradiciji poznog crno-belog filma, sa odličnim vladanjem prostorom i mizanscenom, i ekonomičnošću rediteljskog izraza koji se oseća, ali nimalo ne smeta priči. već samo prisustvom rediteljskih šavova podcrtava zanatsku minucioznost ovog malog filma. Ova sama priča jeste u suštini jedna igra tako da samim tim njoj i nije potreban rediteljski pristup koji organski ulazi u priču već je uparvo obogaćuju detalji koji pokazuju da je neko prisustvovao snimanju.

Svakako da je nedostatak novine u ovom filmu fatalan za neki njegovu širu recepciju, i uprkos svojoj solidnosti on suštinski nije esencijalan film i nije važan ni za koga drugog do za fanove žanra. Međutim, sasvim sam siguran da će i oni koji slučajno nalete na njega biti jako prijatno iznenađeni i da će uživati.

* * * / * * * *