ogledao sam PUNISHER: WAR ZONE Lexi Alexander. Iskren da budem slutio sam da će mi se ovaj film dopasti, ali nisam znao tačno šta će u njemu i koliko biti dobro. Naime, odbijanje većih holivudskih imena da učestvuju u njemu bio je pouzdan znak da se snima nešto nasilno i besprizorno, daleko od uglađenog imidža koje imaju nedavne ekranizacije Marvelovih stripova. Samo se u jednoj takvoj disreputable atmosferi može snimiti film o Punisheru koji je sam po sebi strip koji služi kao definicija svega onoga što u stripu ne valja kada ga napadju oni koji otpisuju strip kao infantilnu i često antidruštvenu nasilnu zabavu za adolescente. Međutim, Punisher je veliki zbog toga što on to dovodi do paroksizma i podiže besprizornost do umetničke forme, prkazujući priču o junaku koji se sveti zbog smrti svoje porodice i u tome mere ni granice. PUNISHER jasno kanališe frustracije čitalaca koje nisu samo adolescentske, već mogu biti i sasvim odrasle i prikazuje im čoveka koji se bez rezerve posvetio osveti i sporovdi je na razne načine.
U tom smislu PUNISHER: WAR ZONE je apsolutno na liniji stripa. Ako već moram da definišem kog stripa, rekao bih da je na pola puta između ortodoksne i Ennisovske definicije junaka. Što se mene lično tiče, iako neke Ennisove stripove cenim, od mnogih čitalaca stripa i poznavalaca filma se razlikujem po tome što ne mislim da je Ennis filmičan. To što njegovi stripovi liči na neki grup hardboiled filma, ne znači da je to zaista realno izvodljivo na filmu i da bi takvo slaganje recitovanja obscenosti i bizarnog nasilja dobro izgledalo. U tom smislu, raduje me što je Lexi od Ennisa preuzela bizarno nasilje. Arnie je imao nasilnih filmova u svoje vreme, međutim Ray Stevenson, nabildovani Britanac koji je preuzeo ulogu mu baca rukavicu. U filmu WAR ZONE Punisher je nasilan preko svake mere, gorea ima mnogo više nego što smo navikli u akcijašu a poneke scene poput one u kojoj nastaje Jigsaw odišu čistim sadizmom.
U tom smislu, Lexi me je izuzetno obradovala. Unutar opšteg rasula koje nastaje u scenama toliko gory akcije, Lexi ne oskudeva ni u prikazima Ennisovskog humora u nasilju. Dakle, postoji dosta dduhovitih načina ubijanja ljudi. Gore je obilan, i za njegov nastanak je dosta korišćen CGI no goreu se u zube ne gleda. Što se akcije tiče, sama inscenacija i snimanje su vrlo 80s i vrlo konkretni, tako da bi se moglo reći da je film blago arhaiziran u tom smislu što je meni okej. Čini se da bi akcija bila nešto bolje da je bio veći budžet, međutim ovoliko nasilje i krvoproliće se ne bi moglo zamisliti u visokobudžetnom filmu.
Kad je o karakterima reč, Punisher je tih, naravno za nijansu je motivisaniji nego u stripu i ima neke psihološke konotacije u njegovim akcijama, međutim ni u kom slučaju nije kastriran. Kao i Karolj iz Subotice, u par situacija on to sebi radi sam. Jigsaw je vrlo dobro postavljen, premda mi se šminka nije dopala, i mislim da je njegova maska kad je unakažen prilično izveštačena. U scenama kad se njegova maska ističe, film pada i deluje drugoligaškije nego što jeste. Zanimljivo je da ženu agenta FBI kog ubije Punisher pa se zbog toga jako kaje, igra Julie Benz koja je i na televiziji i na filmu zaređala da igra u najnasilnijim filmovima, ako uzmemo u obzir da u WAR ZONE stiže posle DEXTERa i RAMBA. U ovom filmu, ipak ona ima više kičme nego inače, no i dalje je to Julie Benz.
Scenografija je ekstremno 80s što je uglavnom super premda povremeno i iritira, kao recimo u završnoj situaciji gde se ambijent u kome Jigsaw drži taoce previše drži klišea supernegativčevog gnezda.
Uprkos povremenim iskliznućima iz stilizacije, Lexi Alexander uspeva da ostvari koherentan univerzum na tragu filmova iz osamdesetih u kojima smo običavali recimo da gledamo Arnieja i slične momčine, samo još u danima dok su se peli ka stomilionskim budžetima. Da li u slučaju Lexi možemo da govorimo o novoj Kathryn Bigelow? Ne, pošto ovaj film iako se po svojoj grubosti sasvim kvalifikuje, ipak nije blizak opusu Kathryn Bigelow koji je pored nasilne i uzbudljive akcije uvek bio sklon i svakakvim drugim transgresijama kao i naročitoj psihološkoj produbljenosti kako karaktera tako i njihovih odnosa. Upravo superherojski i strip filmovi omogućuju taj potencijal ali Lexi nije ni pokušavala da ga dotakne.
Međutim, ako Lexi nije nova Kathryn ne znači da WAR ZONE nije prava zabava za one koji vole da u okvire svoje zabave dobiju nešto na šta nosu navikli. Upravo to što ovaj film obiluje iznenađujućim stvarima na koje publika nije navikla, kod ove vrste filma, odnosno zato što kopa po tradicijama kojih se stide i njihovi sami protagonisti, WAR ZONE je jako loše prošao na blagajnama. Ipak, čini mi se da niko nije ni mogao računati na neki bolji rezultat sa ovakvim produktom. U tom smislu, ne verujem da će WAR ZONE na bilo koji način biti od značaja za mejnstrim akcionu scenu. Međutim, mislim da bi ovaj film mogao biti poučan DTV sceni koja bi trebalo da se potrudi i da počne da isporučuje ovakav materijal.
* * * / * * * *
U tom smislu PUNISHER: WAR ZONE je apsolutno na liniji stripa. Ako već moram da definišem kog stripa, rekao bih da je na pola puta između ortodoksne i Ennisovske definicije junaka. Što se mene lično tiče, iako neke Ennisove stripove cenim, od mnogih čitalaca stripa i poznavalaca filma se razlikujem po tome što ne mislim da je Ennis filmičan. To što njegovi stripovi liči na neki grup hardboiled filma, ne znači da je to zaista realno izvodljivo na filmu i da bi takvo slaganje recitovanja obscenosti i bizarnog nasilja dobro izgledalo. U tom smislu, raduje me što je Lexi od Ennisa preuzela bizarno nasilje. Arnie je imao nasilnih filmova u svoje vreme, međutim Ray Stevenson, nabildovani Britanac koji je preuzeo ulogu mu baca rukavicu. U filmu WAR ZONE Punisher je nasilan preko svake mere, gorea ima mnogo više nego što smo navikli u akcijašu a poneke scene poput one u kojoj nastaje Jigsaw odišu čistim sadizmom.
U tom smislu, Lexi me je izuzetno obradovala. Unutar opšteg rasula koje nastaje u scenama toliko gory akcije, Lexi ne oskudeva ni u prikazima Ennisovskog humora u nasilju. Dakle, postoji dosta dduhovitih načina ubijanja ljudi. Gore je obilan, i za njegov nastanak je dosta korišćen CGI no goreu se u zube ne gleda. Što se akcije tiče, sama inscenacija i snimanje su vrlo 80s i vrlo konkretni, tako da bi se moglo reći da je film blago arhaiziran u tom smislu što je meni okej. Čini se da bi akcija bila nešto bolje da je bio veći budžet, međutim ovoliko nasilje i krvoproliće se ne bi moglo zamisliti u visokobudžetnom filmu.
Kad je o karakterima reč, Punisher je tih, naravno za nijansu je motivisaniji nego u stripu i ima neke psihološke konotacije u njegovim akcijama, međutim ni u kom slučaju nije kastriran. Kao i Karolj iz Subotice, u par situacija on to sebi radi sam. Jigsaw je vrlo dobro postavljen, premda mi se šminka nije dopala, i mislim da je njegova maska kad je unakažen prilično izveštačena. U scenama kad se njegova maska ističe, film pada i deluje drugoligaškije nego što jeste. Zanimljivo je da ženu agenta FBI kog ubije Punisher pa se zbog toga jako kaje, igra Julie Benz koja je i na televiziji i na filmu zaređala da igra u najnasilnijim filmovima, ako uzmemo u obzir da u WAR ZONE stiže posle DEXTERa i RAMBA. U ovom filmu, ipak ona ima više kičme nego inače, no i dalje je to Julie Benz.
Scenografija je ekstremno 80s što je uglavnom super premda povremeno i iritira, kao recimo u završnoj situaciji gde se ambijent u kome Jigsaw drži taoce previše drži klišea supernegativčevog gnezda.
Uprkos povremenim iskliznućima iz stilizacije, Lexi Alexander uspeva da ostvari koherentan univerzum na tragu filmova iz osamdesetih u kojima smo običavali recimo da gledamo Arnieja i slične momčine, samo još u danima dok su se peli ka stomilionskim budžetima. Da li u slučaju Lexi možemo da govorimo o novoj Kathryn Bigelow? Ne, pošto ovaj film iako se po svojoj grubosti sasvim kvalifikuje, ipak nije blizak opusu Kathryn Bigelow koji je pored nasilne i uzbudljive akcije uvek bio sklon i svakakvim drugim transgresijama kao i naročitoj psihološkoj produbljenosti kako karaktera tako i njihovih odnosa. Upravo superherojski i strip filmovi omogućuju taj potencijal ali Lexi nije ni pokušavala da ga dotakne.
Međutim, ako Lexi nije nova Kathryn ne znači da WAR ZONE nije prava zabava za one koji vole da u okvire svoje zabave dobiju nešto na šta nosu navikli. Upravo to što ovaj film obiluje iznenađujućim stvarima na koje publika nije navikla, kod ove vrste filma, odnosno zato što kopa po tradicijama kojih se stide i njihovi sami protagonisti, WAR ZONE je jako loše prošao na blagajnama. Ipak, čini mi se da niko nije ni mogao računati na neki bolji rezultat sa ovakvim produktom. U tom smislu, ne verujem da će WAR ZONE na bilo koji način biti od značaja za mejnstrim akcionu scenu. Međutim, mislim da bi ovaj film mogao biti poučan DTV sceni koja bi trebalo da se potrudi i da počne da isporučuje ovakav materijal.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment