Najzad sam pogledao jedan film koji sam tražio više od 15 godina. Reč je o naslovu koji sam video u jednom katalogu Mosfilma koji je moj otac doneo sa nekog od puteva u Rusiju, i od tada ga tražim. Doduše, u jednom trenutku, bio je izdat na VHSu kod nas, od strane nekog opskurnog izdavača, sećam se da sam ga video na listi u YU VIDEU, ali na kraju nisam uspeo da ga pribavim ni na taj način.
Ipak, rapidshare je čudo a Rusi su osvedočeni pirati. Tako sam uz Gingerovu pomoć uspeo da lociram ODINOČNOE PLAVANIE Mihaila Tumanišvilija, u narodu poznat još i kao ruski Rambo.
I zaista ovaj film iz 1985. godine nesumnjivo jeste odgovor na Ramba i slične filmove o pojedincima koji odlaze po nalogu američke vlade ili tajnih službi ili samoinicijativno na razne tajne zadatke vojne prirode. U tim filmovima su često, a najviše u RAMBU 2 i 3 potkačinjani Sovjeti. Ovaj film po svom godištu, očigledno, jedino je mogao da bude reakcija na RAMBO 2 sa kojim je izašao relativno u isto vreme.
Stoga, imajući u vidu protok vremena, moguće je da ovaj film nije direktna reakcija na Cosmatosov film ali izgkleda kao da jeste.
U njemu se mogu naći razne zanimljive stvari. Pre svega, ovo je film koji prikazuje Ameriku i život u Americi u nekoliko scena. Pošto nije bilo američkih kola, junaci se voze mercedesom (slično kao što se u američkim filmovima sovjetski političari voze mercedesima) a političari se sataju u sobama u kojima pred njima stoje viski, tompusi i bežični telefon.
Slično američkim filmovima, dogovori između vladara u senci se dešavaju na golf terenu u toku partije koju prate i kediji u električnim automobilima.
Rekonstrukcija Amerike je dakle pristojna. Što se tiče toga kakvi su Amerikanci, ima ih i poštenih, ali ogrezlih u slatkom potrošačkom životu i oni su oličeni u mladom paru koji krstari morem svojom jedrilicom i upada u nevolje a Sovjeti im pomažu, a ima i zlih kao što su ti matori političari koji žele da izazovu krizu kako bi se Amerika spasila od bankrotiranja u trci za naoružavanjem.
Međutim, najzanimljiviji je archvillain, major koga Ameri šalju da obavi tajni zadatak potapanja jednog civilnog broda kako bi za to okrivili sovjetske manevre. To je očvrsnut polulud vijetnamski veteran koga progone sećanja na zverstva koja je ON POČINIO u Vijetnamu, za razliku od ostalih "I hope they let us win this time" Amera iz Ramba i sličnih filmova.
Međutim, kada dođe na tajni zadatak, Amerikanac odlepi i odluči da zaposedne tajnu američku pomorsku bazu i da sam započne otvoreni rat sa SSSRom time što će napasti njihovu flotu. Amerikanci šalju jedan B52 da ga uništi, međutim, sticajem okolnosti, Sovjeti saznaju za to pre njih tako da mala grupa njihovih marinaca, pripadnika mornaričke pešadije i obavi posao pre bombardera.
Ovaj film, deluje kao direktna reakcija na Ramba, slično video odgovorima na videoklipove koje imamo na YouTube. Mađutim, on je po mnogo čemu specifičan i upravo te specifičnosti i čine da Rambo ipak bude superioriiji naslov.
Pre svega, sovjetski junaci nisu larger than life kao Rambo, štaviše, mi našeg pozitivca koji vodi momčine iz mornaričke pešadije upoznajemo tek u 20. minutu. Sve dotle traje set-up sa američkom zaverom. Očigledno je da u tipičnom partijskom duhu, fil previše pažnje posvećuje objašnjavanju zašto je protivnik zao i zašto protivnik greši i ubeđuje nas da je potrebno reagovati. U tom trenutku, hteli ne hteli, Arnis Licitis, litvanski badass koji je glumio u brojnim sovjetskim i ruskim filmovima nesumnjivo postaje glavni lik, sličnu Burtu Lancasteru u TWILIGHT'S LAST GLEAMING.
Zatim, kada krene akcija, kroz sovjetske junake se ne kanališe bilo kakva frsutraciji, oni su vredni i profesionalni, ali ovaj film niti je apologija hladnog profesionalizma kao HURT LOCKER pošto to nije dovoljno potencirano, dočim je Rambo upravo figura kroz koju se niz gledaočevih emocija upija i kanališe.
Konačno, u svom pokušaju da odgovori na Ramba najdirektnije, koristeći se sličnim svedenim stilom, Tumanišvili pokazuje ako nije sposoban da artikuliše propagandnu priču u tim okolnostima, pošo je sovjestka propaganda po svom racionalnom karakteru mnogo opširnija od one koju nosi Rambo, i očigledno je da besprizorna forma ne odgovara prosvetiteljskoj propagnadi koju Tumanišvili gradi.
Konačno, snaga sovjetskog propagandnog filma bila je u grandioznosti, rediteljima kao što je Kalatozov, a Tumanišvili je očigledno, meni vrlo draga B-liga koja u tom trenutku 1985. u SSSRu više ne može da dostigne američku B-ligu.
Što se tehničke egzekucije tče, ona je osrednja. Nije na nivou Ramba, bliža je italo rip-offovima samo bez ekscesa koji je tim naslovima (recimo Margherittijegvom serijalu COMMANDO davao draž) davala količina akcije i nasilje, prvo jer filmu nema previše akcije a drugo zato što nasilje nije na bilo koji način istaknuto.
Bez tih exploitation momenata čini mi se da je ODINOČNOE PLAVANIE bilo slabo konkurentno i u bioskopima moskovskih predgrađa, tamošnjim grindhousema jer se ta ekipa već tada polako snabdevala na ilegalnom VHS tržištu.
Paradoksalno, u stvari, ovaj film je verovatno mogao mnogo bolje da prođe na Zapadu, na kome je poznat pod naslovom SOLO VOYAGE a svojevremeno je bio primer koji je američka propagnda koristila kako bi dala primer negativnog prikazivanja Amerike u sovjetskom filmu. Ipak, na VHS tržištu onog vremena, verujem da je ovaj film imao svoju publiku pre svega van SSSR.
Tumanišvili je reditelj koji je posle ovog flma bio dosta aktivan mahom u žanru kriminalističkog i akcionog filma.
ODINOČNOE PLAVANIE je film koji pokazuje da je ponekad uzalud udariti na protivnika njegovim oružjem, naročito ako to oružje godinama nisi pripremao kao on. Međutim, kao i nogi pormašeni primerci oružja koji nikada nisu postali cenjeni ili ušli u masovnu proizvodnji, ODINOČNOE PLAVANIE je danas kuriozitet i radije se gleda od mnogih američkih izvornika u ovo vreme što pokazuje kako žanrovski film vrlo dobro stari, a to znamo i po našem primeru.
Verzija koju sam ja gledao nema titlove, ali sam ga uglavnom razumeo zahvaljujući tome što sam zapamtio ponešto ruskog iz škole. Međutim, čak i ko ne zna ruski može da isprati ovu rudimentarnu priču. Preporučujem ovaj film pre svega onima koje zanima da se pepuštaju ovakvim filmsko-ideološkim eksperimentima, a zatim i military buffovima koji u ovom filmu mogu da vide mnogo vojne opreme a pre svega meni najfilmičnije i brutalno nsiekorišćene Kamov helikoptere koji zbog svje konstrukcije rotora i relativne neiskorišćenosti na filmu deluju kao vozila budućnosti i mislim da bi sjajno legli čak u nekom visokobudžetnom SFu.
Za razliku od Amerikanaca koji su vođeni profitom obično nastojali da angažuju što boje reditelje za akcione filmove smatrajući ih okosnicom mejnstrim ponude, Sovjeti su drugačije doživljavali svoj mejnstrim i akcentovali su filmove sa većim umetničkim pretenzijama. Ipak, uspeh Timura Bekmambetova pre svega, a zatim i blokbasteri Fjodora Bondarčuka ili Vadima Šmeljeva pokazuju kao Rusi danas mnogo ozbiljnije doživljavaju tzv. "patriotski film".
* * 1/2 / * * * *
Ipak, rapidshare je čudo a Rusi su osvedočeni pirati. Tako sam uz Gingerovu pomoć uspeo da lociram ODINOČNOE PLAVANIE Mihaila Tumanišvilija, u narodu poznat još i kao ruski Rambo.
I zaista ovaj film iz 1985. godine nesumnjivo jeste odgovor na Ramba i slične filmove o pojedincima koji odlaze po nalogu američke vlade ili tajnih službi ili samoinicijativno na razne tajne zadatke vojne prirode. U tim filmovima su često, a najviše u RAMBU 2 i 3 potkačinjani Sovjeti. Ovaj film po svom godištu, očigledno, jedino je mogao da bude reakcija na RAMBO 2 sa kojim je izašao relativno u isto vreme.
Stoga, imajući u vidu protok vremena, moguće je da ovaj film nije direktna reakcija na Cosmatosov film ali izgkleda kao da jeste.
U njemu se mogu naći razne zanimljive stvari. Pre svega, ovo je film koji prikazuje Ameriku i život u Americi u nekoliko scena. Pošto nije bilo američkih kola, junaci se voze mercedesom (slično kao što se u američkim filmovima sovjetski političari voze mercedesima) a političari se sataju u sobama u kojima pred njima stoje viski, tompusi i bežični telefon.
Slično američkim filmovima, dogovori između vladara u senci se dešavaju na golf terenu u toku partije koju prate i kediji u električnim automobilima.Rekonstrukcija Amerike je dakle pristojna. Što se tiče toga kakvi su Amerikanci, ima ih i poštenih, ali ogrezlih u slatkom potrošačkom životu i oni su oličeni u mladom paru koji krstari morem svojom jedrilicom i upada u nevolje a Sovjeti im pomažu, a ima i zlih kao što su ti matori političari koji žele da izazovu krizu kako bi se Amerika spasila od bankrotiranja u trci za naoružavanjem.
Međutim, najzanimljiviji je archvillain, major koga Ameri šalju da obavi tajni zadatak potapanja jednog civilnog broda kako bi za to okrivili sovjetske manevre. To je očvrsnut polulud vijetnamski veteran koga progone sećanja na zverstva koja je ON POČINIO u Vijetnamu, za razliku od ostalih "I hope they let us win this time" Amera iz Ramba i sličnih filmova.
Međutim, kada dođe na tajni zadatak, Amerikanac odlepi i odluči da zaposedne tajnu američku pomorsku bazu i da sam započne otvoreni rat sa SSSRom time što će napasti njihovu flotu. Amerikanci šalju jedan B52 da ga uništi, međutim, sticajem okolnosti, Sovjeti saznaju za to pre njih tako da mala grupa njihovih marinaca, pripadnika mornaričke pešadije i obavi posao pre bombardera.
Ovaj film, deluje kao direktna reakcija na Ramba, slično video odgovorima na videoklipove koje imamo na YouTube. Mađutim, on je po mnogo čemu specifičan i upravo te specifičnosti i čine da Rambo ipak bude superioriiji naslov.
Pre svega, sovjetski junaci nisu larger than life kao Rambo, štaviše, mi našeg pozitivca koji vodi momčine iz mornaričke pešadije upoznajemo tek u 20. minutu. Sve dotle traje set-up sa američkom zaverom. Očigledno je da u tipičnom partijskom duhu, fil previše pažnje posvećuje objašnjavanju zašto je protivnik zao i zašto protivnik greši i ubeđuje nas da je potrebno reagovati. U tom trenutku, hteli ne hteli, Arnis Licitis, litvanski badass koji je glumio u brojnim sovjetskim i ruskim filmovima nesumnjivo postaje glavni lik, sličnu Burtu Lancasteru u TWILIGHT'S LAST GLEAMING.
Zatim, kada krene akcija, kroz sovjetske junake se ne kanališe bilo kakva frsutraciji, oni su vredni i profesionalni, ali ovaj film niti je apologija hladnog profesionalizma kao HURT LOCKER pošto to nije dovoljno potencirano, dočim je Rambo upravo figura kroz koju se niz gledaočevih emocija upija i kanališe.
Konačno, u svom pokušaju da odgovori na Ramba najdirektnije, koristeći se sličnim svedenim stilom, Tumanišvili pokazuje ako nije sposoban da artikuliše propagandnu priču u tim okolnostima, pošo je sovjestka propaganda po svom racionalnom karakteru mnogo opširnija od one koju nosi Rambo, i očigledno je da besprizorna forma ne odgovara prosvetiteljskoj propagnadi koju Tumanišvili gradi.
Konačno, snaga sovjetskog propagandnog filma bila je u grandioznosti, rediteljima kao što je Kalatozov, a Tumanišvili je očigledno, meni vrlo draga B-liga koja u tom trenutku 1985. u SSSRu više ne može da dostigne američku B-ligu.
Što se tehničke egzekucije tče, ona je osrednja. Nije na nivou Ramba, bliža je italo rip-offovima samo bez ekscesa koji je tim naslovima (recimo Margherittijegvom serijalu COMMANDO davao draž) davala količina akcije i nasilje, prvo jer filmu nema previše akcije a drugo zato što nasilje nije na bilo koji način istaknuto.
Bez tih exploitation momenata čini mi se da je ODINOČNOE PLAVANIE bilo slabo konkurentno i u bioskopima moskovskih predgrađa, tamošnjim grindhousema jer se ta ekipa već tada polako snabdevala na ilegalnom VHS tržištu.
Paradoksalno, u stvari, ovaj film je verovatno mogao mnogo bolje da prođe na Zapadu, na kome je poznat pod naslovom SOLO VOYAGE a svojevremeno je bio primer koji je američka propagnda koristila kako bi dala primer negativnog prikazivanja Amerike u sovjetskom filmu. Ipak, na VHS tržištu onog vremena, verujem da je ovaj film imao svoju publiku pre svega van SSSR.
Tumanišvili je reditelj koji je posle ovog flma bio dosta aktivan mahom u žanru kriminalističkog i akcionog filma.
ODINOČNOE PLAVANIE je film koji pokazuje da je ponekad uzalud udariti na protivnika njegovim oružjem, naročito ako to oružje godinama nisi pripremao kao on. Međutim, kao i nogi pormašeni primerci oružja koji nikada nisu postali cenjeni ili ušli u masovnu proizvodnji, ODINOČNOE PLAVANIE je danas kuriozitet i radije se gleda od mnogih američkih izvornika u ovo vreme što pokazuje kako žanrovski film vrlo dobro stari, a to znamo i po našem primeru.
Verzija koju sam ja gledao nema titlove, ali sam ga uglavnom razumeo zahvaljujući tome što sam zapamtio ponešto ruskog iz škole. Međutim, čak i ko ne zna ruski može da isprati ovu rudimentarnu priču. Preporučujem ovaj film pre svega onima koje zanima da se pepuštaju ovakvim filmsko-ideološkim eksperimentima, a zatim i military buffovima koji u ovom filmu mogu da vide mnogo vojne opreme a pre svega meni najfilmičnije i brutalno nsiekorišćene Kamov helikoptere koji zbog svje konstrukcije rotora i relativne neiskorišćenosti na filmu deluju kao vozila budućnosti i mislim da bi sjajno legli čak u nekom visokobudžetnom SFu.
Za razliku od Amerikanaca koji su vođeni profitom obično nastojali da angažuju što boje reditelje za akcione filmove smatrajući ih okosnicom mejnstrim ponude, Sovjeti su drugačije doživljavali svoj mejnstrim i akcentovali su filmove sa većim umetničkim pretenzijama. Ipak, uspeh Timura Bekmambetova pre svega, a zatim i blokbasteri Fjodora Bondarčuka ili Vadima Šmeljeva pokazuju kao Rusi danas mnogo ozbiljnije doživljavaju tzv. "patriotski film".
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment