Reprizirao sam TOO LATE THE HERO Roberta Aldricha, jedan od najdražih guys on a mission flickova mog detinjstva.
Smešten je na pacifičko ratište i govori o grupi britanskih vojnika koji zajedno sa jednim američkim stručnjakom polaze u akciju protiv Japanaca čiji je cilj da omogući bezbedan prolazak konvoju američkih brodova.
TOO LATE THE HERO obiluje transgresorskim Aldrichevim potezima, pre svega u tom smislu što su u njemu svi vojnici umesto visokomotivisanih specijalista, vrlo rezignirani lenjivci koji su cinični kako prema ratu tako i prema zemlji za koju ratuju. Njegovi junaci podjednako nemaju nikakve ideale na frontu niti imaju čemu da se vrate u Britaniji.
Štaviše, oni među sobom imaju prilična neslaganja i oko zadataka koje neposredno izvršavaju, pa čak i kada sami zadaci postanu kritični za opstanak velikog broja ljudi. O međusobnim sukobima unutar jedinice da i ne govorimo.
Transgresija postoji i u tome što Aldrichevi junaci ne prezaju ni od ubijanja japanskih ratnih zarobljenika, i ta ubistva, iako imaju praktičan element nisu tretirana sa bilo kakvim simpatijama kao recimo mučenje u seriji 24. Naravno, i sami japanski protivnici su očekivano brutalni i manipulativni, mada ne onoliko koliko bi se očekivalo od tipičnog WW2 akcijaša što TOO LATE THE HERO neusmnjivo jeste i samim tim su ovi novi detalji zapravo vrlo bitno oseveženje koje Aldrich nastavlja da unosi u žanr posle DIRTY DOZENa.
Konačno, kada se samoubilačka misija završi, Aldrichev junak više pokazuje iznurenost i traumatizovanost negokatarzu kakvu bi mogli sresti u naslovima poput WHERE EAGLES DARE.
TOO LATE THE HERO je film iz 1970. godine i on u vrlo kanonizovanom ambijentu WW2 akcionog filma pokazuje niz provokativnih detalja koji ga u suštini čine anticipacijom filmova vijetnamskog ciklusa u kojima se ozbiljno problematizuje uloga Amerike u ratovima.
Oo što su izvesni problemi ovog filma jeste pre svega transformacija američkog junaka koji biva ucenjen da ode u borbu a onda u borbi postane vrlo militantan, što na psihološkom nivou ima smisla, ali i neočekivano vešt, što nema najjasnije temelje. Isto tako, film je mogao u određenim deonicama biti efikasniji u izlaganju priče, naročito u ekspoziciji.
No, TOO LATE THE HERO je nesumnjivo klasik WW2 filma.
* * * / * * * *
Smešten je na pacifičko ratište i govori o grupi britanskih vojnika koji zajedno sa jednim američkim stručnjakom polaze u akciju protiv Japanaca čiji je cilj da omogući bezbedan prolazak konvoju američkih brodova.
TOO LATE THE HERO obiluje transgresorskim Aldrichevim potezima, pre svega u tom smislu što su u njemu svi vojnici umesto visokomotivisanih specijalista, vrlo rezignirani lenjivci koji su cinični kako prema ratu tako i prema zemlji za koju ratuju. Njegovi junaci podjednako nemaju nikakve ideale na frontu niti imaju čemu da se vrate u Britaniji.
Štaviše, oni među sobom imaju prilična neslaganja i oko zadataka koje neposredno izvršavaju, pa čak i kada sami zadaci postanu kritični za opstanak velikog broja ljudi. O međusobnim sukobima unutar jedinice da i ne govorimo.
Transgresija postoji i u tome što Aldrichevi junaci ne prezaju ni od ubijanja japanskih ratnih zarobljenika, i ta ubistva, iako imaju praktičan element nisu tretirana sa bilo kakvim simpatijama kao recimo mučenje u seriji 24. Naravno, i sami japanski protivnici su očekivano brutalni i manipulativni, mada ne onoliko koliko bi se očekivalo od tipičnog WW2 akcijaša što TOO LATE THE HERO neusmnjivo jeste i samim tim su ovi novi detalji zapravo vrlo bitno oseveženje koje Aldrich nastavlja da unosi u žanr posle DIRTY DOZENa.
Konačno, kada se samoubilačka misija završi, Aldrichev junak više pokazuje iznurenost i traumatizovanost negokatarzu kakvu bi mogli sresti u naslovima poput WHERE EAGLES DARE.
TOO LATE THE HERO je film iz 1970. godine i on u vrlo kanonizovanom ambijentu WW2 akcionog filma pokazuje niz provokativnih detalja koji ga u suštini čine anticipacijom filmova vijetnamskog ciklusa u kojima se ozbiljno problematizuje uloga Amerike u ratovima.
Oo što su izvesni problemi ovog filma jeste pre svega transformacija američkog junaka koji biva ucenjen da ode u borbu a onda u borbi postane vrlo militantan, što na psihološkom nivou ima smisla, ali i neočekivano vešt, što nema najjasnije temelje. Isto tako, film je mogao u određenim deonicama biti efikasniji u izlaganju priče, naročito u ekspoziciji.
No, TOO LATE THE HERO je nesumnjivo klasik WW2 filma.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment