Pogledao sam MACKINTOSH MAN Johna Hustona. Ovaj film je bio apostrofiran kao remek-delo u SVETLU U TAMI iz razloga koji su mi jasni. Špijunski filmovi u kojima se barem u dijalogu spominje Balkan i Jugoslavija ostavljali su snažan utisak na kritičare pajkićevskog opredeljenja.
Međutim, ovaj film je daleko od interesantnog i politički provokativnog u tom smislu. Huston je po adaptaciji romana koju je uradio Walter Hill snimio pastiš dotadašnjih stremljenja špijunskog filma, pre svega na tragu serije PRISONER ili naslova kao šro je QUILLER MEMORANDUM, pa donekle i nešto od filmova o Harry Palmeru.
Iako je priča smeštena u milje tajnih službi, ona ostaje donekle apstraktna, glavnu ulogu imaju neke male, potpuno inkognito agencije koje se bore na velikom špijunskom tržištu. Priča se dešava u neobičnim, i to ne kenadamovski neobičnim ambijentima i mestima u širem smislu, i u suštini svodi se na vrlo lično motivisanu potragu i borbu. Neke političke provokacije niti bilo čega konkretnog ovde sigurno nema.
U tom pastišu tendencija koje smo već gledali, Huston uspeva da se izdvoiji time što njegova režija za razliku od britanskih kolega koji su radili druge pomenute naslove, uopšte nije tako razigrana već on pokušava da bude krajnje realističan, a i sam Paul Newman tako igra u ovoj priči što sad svemu daje izvesnu svežinu. U nekoliko navrata, kao recimo u sceni kada naslovni junak ubija psa koji ga juri ili kada roni kako bi oslobodio svoju partnerku, film počinje da se izdvaja i da liči na neke genrebending naslove kao što je recimo NIGHT MOVES.
Mađutim, genrebendinga i Hustonovih dobro režiranih scena nema dovoljno da bi se ovaj naslov zaista izdigao iz miljea dobro realizovanih ali suštinski već bajatih špijunskih naslova iz sedamdesetih. No, ako uzmemo u obzir kada je film izašao, kao i da će u njemu više uživati oni koji manje poznaju žanr, ne zaslužuje ni neku preoštru ocenu.
* * * / * * * *
Međutim, ovaj film je daleko od interesantnog i politički provokativnog u tom smislu. Huston je po adaptaciji romana koju je uradio Walter Hill snimio pastiš dotadašnjih stremljenja špijunskog filma, pre svega na tragu serije PRISONER ili naslova kao šro je QUILLER MEMORANDUM, pa donekle i nešto od filmova o Harry Palmeru.
Iako je priča smeštena u milje tajnih službi, ona ostaje donekle apstraktna, glavnu ulogu imaju neke male, potpuno inkognito agencije koje se bore na velikom špijunskom tržištu. Priča se dešava u neobičnim, i to ne kenadamovski neobičnim ambijentima i mestima u širem smislu, i u suštini svodi se na vrlo lično motivisanu potragu i borbu. Neke političke provokacije niti bilo čega konkretnog ovde sigurno nema.
U tom pastišu tendencija koje smo već gledali, Huston uspeva da se izdvoiji time što njegova režija za razliku od britanskih kolega koji su radili druge pomenute naslove, uopšte nije tako razigrana već on pokušava da bude krajnje realističan, a i sam Paul Newman tako igra u ovoj priči što sad svemu daje izvesnu svežinu. U nekoliko navrata, kao recimo u sceni kada naslovni junak ubija psa koji ga juri ili kada roni kako bi oslobodio svoju partnerku, film počinje da se izdvaja i da liči na neke genrebending naslove kao što je recimo NIGHT MOVES.
Mađutim, genrebendinga i Hustonovih dobro režiranih scena nema dovoljno da bi se ovaj naslov zaista izdigao iz miljea dobro realizovanih ali suštinski već bajatih špijunskih naslova iz sedamdesetih. No, ako uzmemo u obzir kada je film izašao, kao i da će u njemu više uživati oni koji manje poznaju žanr, ne zaslužuje ni neku preoštru ocenu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment