SHADOW IN THE CLOUD

SHADOW IN THE CLOUD Roseanne Liang, po scenariju Maxa Landisa je neobično važan žanrovski film koji je iz festivalskog circuita uspeo da dođe do nekog limited bioskopskog života i VODa. Nisam siguran da bi bez Covoda ovaj film napravio nešto bitno više u bioskopima, ali to sada nije ni važno.

Ovaj film je važan u pogledu same naracije gde nudi jedno veoma propulzivno pripovedanje koje se obraća novoj generaciji gledalaca koje zanima krtina, i nemaju potrebu za nekim tipičnim foršpilima i obavrznim figurama kako bi se izgradila tipična stuktura akcenata i intervala. Naravno, još jako dugo se neće na taj način raditi mejnstrim, a s druge strane, ovakav postupak je odavno prisutan u art house naslovima i u nekim malo pustolovnijim žanrovskim radovima ali ovde je doveden do krajnje ganice.

Kadriranje sa dosta subjektivnog, mada ne kao first person igra kao HARDCORE HENRY, sa dosta pokreta kamere koji u montaži daju propulzivnu celinu, sve to dodatno pojačano kadriranjem koje evocira Looney Tunes crtaće sa pokretima kamere koji su drski, fizički često nelogični kao i sama događanja na ekranu ali u toj anarhičnosti veoma evokativni. 

I tu tenziju film drži u nekih sedamdesetak minuta efektivnog trajanja gde shvatamo da je za ovakvu priču i ovakav postupak to taman dovoljno, i da je ovo žanrovski film nekog drugog vremena i za publiku koja je kako rekoh malo prezupčila i želi da ode korak dalje od onoga što im se inače nudi.

S vremena vreme pojavljuju se autori sa takvim rukopisima, bilo da je reč o Tayloru & Neveldineu ili recimo Krameru iz faze RUNNING SCARED, i to su neki proboji kojima se ispituju nove mogućnosti i ponešto od toga preuzima mejnstrim.

Ono što je zanimljivo u ovom filmu jeste to da Max Landis u njemu ima priču koja je po kapacitetu B ali po emotivnim i žanrovskim elementima i svežini u potpunosti A, i plasitra je kao jedan čak i bukvalno mali, nevaljali žanrovski film, bilo da je to referentnost na Looney Tunes crtać o gremlinu, Dantea, TWILIGHT ZONE ili AMAZING STORIES.

Iako su se Liangova i Chloe Moretz maksimalno distancirale od Landisa, ovo je njegov film, on je autetur iza svega ovoga i to mu niko ne može oduzeti koliko ga god one terale odatle. Ono što Landis vraća ovoj vrsti filma je to što ga ponovo čini bezobraznim. I to mi se jako dopada. Ako su JJ Abrams i Julius Avery u OVERLORDu preoteli sirotinji WW2 horor, SHADOW IN THE CLOUD ga je vratio.

* * * 1/2 / * * * *