Eugene Ashe snimio je jedan od najelegantnijih filmova u 2020. godini, raskošnu Technicolor melodramu SYLVIE’S LOVE o ljubavi mladog džez saksofoniste i zaručene kćeri vlasnika prodavnice ploča u Harlemu.
Sa zvezdom kao što je Tessa Thompson, a ona je zaista među najharizmatičnijim pojavama u svojoj generaciji, i Nnamdijem Asomughom kao leading manom, ova starinska melodrama uspeva da stvori jedan pravi old school ugođaj.
Reč je o ljubavnoj priči u čijem je centru odnos u kom se dvoje vole i treći im smeta, i stalno se smenjuju prepreke koji im smetaju. Nema tu ničeg novog, osim onog što je osnovno, a to je da ovakvi filmovi odavno više nisu okosnica mejnstrima, i da su oni bilo bioskopsko iskustvo nekih prošlih vremena.
U tom smislu, Eugene Ashe svoju priču i pokušava da “zaštiti” time što je smešta u Technicolor eru kraja pedesetih i početka šezdesetih kada su ovakvi filmovi snimani, samo sa belcima u glavnoj ulozi.
Uprkos tome što je SYLVIE’S LOVE jedna prilično jasno koncipirana melodrama, u njoj postoje dva stilska pitanja koja imaju meta dimenziju i mogu se tumačiti i kao maltene parodija žanra. Pod parodijom ovde ne mislim na pokušaj da se ismeva već da mu se hipertrofiraju neke stileme.
Prvo je to taj Technicolor pristup fotografiji sa sve korišćenjem stock footagea u scenama gradske vreve, na isto način kako je to korišćeno u filmovima iz vremena kad se priča dešava. Ali ovo nije DOWN WITH LOVE koji je sekundarni nivo parodije na romantične komedije tog vremena koje su već imale dozu parodičnosti u sebi. Ovo je potpuno regularna melodrama rađena sa punim ubeđenjem ali istovremeno i ljubavno pismo vizuelnom žargonu tih filmova i to je lako mogli skliznuti u nešto potpuno pogrešno. Srećom nije.
Drugi meta momenat su crni likovi u centru pažnje. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih doduše već postoje crni likovi u važnim ulogama ali to je još uvek sa jakim osećajem aktivizma. Ovde imamo film kakav bi ipak bio nezamisliv po svojoj raskoši i neangažovanoj priči, pa je i to veoma subverzivan element.
Ljubav prema muzici je naročito bitna i efektna za ovaj film a ljubav glavne junakinje prema televiziji kao prema novom mediju tada, dosta podseća na sadašnji trend među ljudima gde se veoma snažno za televiziju i striming i postaju pasionirani fanovi i komentatori-amateri.
Ukupno uzev, SYLVIE’S LOVE je osmišljen i efektan film sa čitavim nizom sjajnih rola u svom centru i uzbudljivim oblikovanjem celine.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment