WONDER WOMAN 1984

 WONDER WOMAN 1984 Patty Jenkins je neobičan promašaj u DCEU. U trenutku kada su sa BIRDS OF PREY napravili svog DEADPOOLa i to veoma Woke jer je ženski, WW 84 dolazi kao produžetak onoga što je dalo dodatni impuls i spasilo DCEU propasti posle izlaska JUSTICE LEAGUE. Međutim, u ovom trenutku pobede, dok se čeka famozni Snyderov Cut, WW 84 je ozbiljan misstep koji je imao neke zaista sigurne adute.

Prvo i osnovno, imao je dobru volju prema prvom filmu koji je bio korektan ali precenjen i postao je uvod u veoma solidne, čak i jako dobre DCEU filmove, ali je bio ipak nekako sterilan, i AQUAMAN je u odnosu na njega bio napredak ali u sličnom pravcu. Kada je BIRDS OF PREY to iznivelisao uvodeći punky street-level duh i jači pečat autorstva (i to u oba unita jer je Chad Stahelski radio drugi) u WW 84 se očekivalo barem da se dostigne ono "staro".

Jedan od jakih aduta prvog filma bilo je vraćanje priče u epohu. Wonder Woman je dejstvovala u vreme Velikog rata, a epoha je uvek zgodna za reboot superherojskog univerzuma jer je to period čudnih kostima i neke stvarnosti koje više nema i u koju je lako utkati superheroje. Matthew Vaughn je to briljantno uradio u FIRST CLASSu, praktično oživevši X-MEN posle Ratnera i omogućivši ulazak u fazu koja će vrhuniti LOGANom uprkos nekim generic X-MEN naslovima koji postepeno istrošili energiju akumuliranu ovim rebootom.

Taj adut se ponavlja i u drugom filmu - on se dešava u 1984. jednoj rado rekonstruisanoj eri u današnje vreme koja nam je dala neke seminalne filmove, pesme i uopšte imaginarij.

Konačno, sama priča sa Maxom Lordom i Cheetah je veoma zanimljiva i prilagođena 1984. godini. Naime, imamo antičku boginju-ratnicu koja dolazi u vreme "greed is gooda", pomame za video fitnessom, vrhunskog konzumerizma i tehnološkog booma, arapskog etničkog terorizma i Hladnog rata, i imamo njen sukob sa negativcem koji dolazi upravo iz ako ne Stoneovog WALL STREETa a ono svakako iz Scorseseovog WOLF OF WALL STREETa i negativku koja je psihološki osakaćena kulturom gledanja Fondinih VHSova o aerobiku i idealima izgleda.

Kada na to dodamo odlično koncipiranu ljubavnu priču gde negativčev device vraća Diani njenu životnu ljubav i dovodi je pred romantično iskušenje kameronovskih razmera, i to baš u godini TERMINATORa, onda zaista imamo jednu veoma potentnu osnovu.

I kada film krene, prvih recimo pola sata deluje kao da bi ovo mogao biti veoma relaksiran, zanimljiv, čak na nekom nivou i znakovit superherojski film koji je lepršav na površini ali kaloričan u samoj mašineriji. I onda junaci odu u Egipat i ceo film ode u vražju mater.

Laici bi rekli, "potrošene su pare na početku", ali film se ne snima po redu, i rekao bih da se ovde desilo nešto drugo. Ako nije problem u samom scenariju, onda je svakako problem u ritmu i montaži gde posle dobrog i bogatog uvoda ulazimo u jednu smandrljanu razradu i jednu antiklimaktičnu završnicu koja je mnogo bolje zamišljena nego što je realizovana.

I to je šteta jer je WONDER WOMAN 1984 film koji se bavi nekim arhetipskim tipovima ali se i jako dobro bavi epohom u koju je smešten, a posredno i našim vremenom gde je šarlatan sličan Maxu Lordu bio predsednik najmoćnije svestske sile. I ovo je samim tim još propuštenija prilika.

Pomalo je neverovatno da je Warner pustio ovakav film pred ljude, naročito jer je imao lufta posle premijere koja je otkazana da možda neke stvari koriguje i spase. Teško je zamisliti da je Warnerov top brass pogledao ovaj film i rekao, "To je to. To smo hteli." a već su trejleri u kojima je New Orderova pesma bila jači adut od materijala iz filma sugerisali da ovde nemaju šta da nam pokažu.

Za razliku od JUSTICE LEAGUE koji je meni već kao team up idejno delovao kao inferionrna zamisao, sa slabim negativcem i zbrzanim narativom, gde treba da vidimo ima li Snyder Cut više smisla, kod WW84 deluje da je ovo mogao biti dobar, čak i važan film.

Scene u kojima Wonder Woman ima lomove oko toga što mora da se rastane sa Steveom su urađene en passant a mogle su biti antologijske melodramske situacije u istoriji superherojskog filma. Isto važi i za smak sveta u kom ljudi ispunjavaju svoje želje tokom plana Maxa Lorda, koje su ovde slabije nego onaj amok koji imamo u Vaughnovom KINGSMANu (a sa čijim drugim delom WW 84 deli Pedra Pascala).

Konačno zamisao da posle poraza, negativci uvide svoju grešku i prežive, maltene nekažnjeni je jako intrigantna i to mi se takođe veoma dopalo, ali se ovde ne razrađuje u pravoj meri taj momenat gde su svi - pa i naslovna heroina - pogrešili i svi se na kraju iskupili.

Posle tog uvodnog sugar rusha nažalost film postaje i veoma nevešto realizovan, i sad dobro - nije iznenađenje suočiti se sa tim da Patty Jenkins nije neki znalac, ali ona nepogrešivo promašuje u scenama svake vrste. Ni njene ljubavne ni borilačke scene posle prvih pola sata nisu dobre. Scene sa specijalnim efektima su sramotno loše za savremeni film ovolikog budžeta. I dok sam u početku još mislio da su neke od njih throwback na osamdesete i na tehničku arhaiziranost tadašjeg filma, na kraju sam shvatio da nisu.

Ako imamo u vidu budžet i dopunsko vreme koje je studio imao da snimi ovaj film i da ga lepo upriliči, WONDER WOMAN 1984 je zaista nesvakidašnji promašaj koji na kraju čak deluje i dosta autentično, da ne kažem jedinstveno po tome koliko je loš.

* 1/2 / * * * *