NIGHT TRAIN TO VENICE Carlo U. Quinterioa je film koji je savršeno skrojen za sramotno delo iz mladih dana kog će se velika zvezda rado stideti u intervjuima kasnije. I Quintero je snimio takav film za Hugh Granta.
Razne verzije ovog filma su u opticaju, ja sam gledao neku koja je skoro pola sata kraća od neke “kompletne” ali nema zime, ovaj film ne bi mogao biti mnogo bolji ni da je bitno duži.
Reč je o jednoj Italo papazjaniji snimljenoj mnogo posle vremena kada su takvi filmovi bili u zenitu. Čak me je i podsetio na jedan upečatljiv Baldijev sleazefest a ceo zaplet sa bandom neonacista i nekim misterioznim zlim starcem kog igra Malcolm McDowell je toliko stupidan i nerazvijen da ni ne mora da bude jer je sve do te merr stripovski prenaglašeno u ravni nekog nemog filma.
Ovaj film međutim na sve to ne da nije nemi nego je i ozvučen nekim cheesy pop pesmama koje imaju naslov filma i to je sve onako strašno.
Međutim, stvar nije dovoljno strašna dok ne postane malo i tužna a za to se pobrinuo direktor fotografije Armando Nannuzzi jer slika a pod tim mislim na kompoziciju kadra i kolorit, čak i pristojno izgleda, pa onda sve ovo deluje još uzaludnije jer ovakva premisa zalsužuje tehnički neispravnu realizaciju a nije je dobila.
No comments:
Post a Comment