GRACIE

GRACIE Davisa Guggenheima je nastao u produkciji Elisabeth Shue i njenog brata Andrewa. Manje je poznat podatak da je njihov otac bio poznati sportski radnik koji je radio u raznim međunarodnim misijama po Africi i pored svog osnovnog posla jevanđelizovao fudbalsku igru. Elisabeth Shue je kao devojčica igrala fudbal sa dečacima a njen brat Andrew je uspeo da pored glume bude i i MLS igrač i da se zapljune u nekim inauguralnim sezonama MLS lige, a da prethodno overi i neke afričke šampionate.

Andrew Shue je najpoznatiji po ulogama u sapunicama i u ovom filmu igra omanju ulogu jednog od trenera. Dermot Mulroney igra oca naslovne junakinje a Elisabeth Shue njenu majku.

Gracie je devojčica koja igra fudbal i živi u porodici fudbalskih fanatika a njen stariji brat je heroj lokalnog srednjoškolskog tima. Kada joj brat pogine u saobraćajnoj nesreći, Gracie odlučuje da počne da igra fudbal, i zbog te želje koja se ne može ispuniti postaje raspušteno dete, loše društvo je uzima pod svoje, da bi se potom otac posvetio ispunjenju njenog sna.

Kako u New Jerseyu nema ženske ekipe, Gracie ide na probu muške ekipe i prolazi trial, usput se suprotstavljajući lokalnim školskim vlastima.

GRACIE na nivou postavke sadrži apsolutno sve moguće elemente sportskog filma - junaka autsajdera koji uspeva uprkos nesavladivim preprekama, administratore iz saveza koji ometaju junaka u toj nameri, jak lični motiv, tragediju koja prekida uspešnu karijeru ali drugima služi inspiracija.

Sve su to veoma polovni delovi, i cela ideja da devojčica može da igra fudbal sa muškarcima je sama po sebi apsurdna ali Carly Schroeder je dovoljno energična u glavnoj ulozi, iako deluje kao da se previše ne trudi i Davis Guggenheim, veoma potcenjen reditelj igranih sadržaja sa bitnim dokumentarnim uspesima, jeste dovoljno motivisan da oni to sve nekako prevazilaze.

Iako je Elisaberh Shue delimično svojom životnom pričom inspirisala ovaj film i producirala ga, a Guggenheim joj je suprug koji je to sve režirao, i uprkos tome što se na kraju pred špice javlja potpis o detaljima borbe za priznavanje ženskog fudbala i nabrajaju trofeji reprezentacije SAD, GRACIE me nikada nije ubedio da je istinita priča.

Ali jeste uspeo i poučan eskapizam namenjen mlađoj publici, sa veoma solidnim scenama našeg fudbala koji je pomalo insceniran kao američki, ali ne mari. 

* * * / * * * *