Friday, January 15, 2021

SYNCHRONIC

Aaron Moorhead i Justin Benson produkciono napreduju iz filma u film ali njihova poetika u suštini ostaje u domenu žanrovskog indie ugođaja. SYNCHRONIC počinje kao nekakav košmarni horor sa protagonistima iz posade ambulatnih kola, ali vremenom se ispostavlja kao TWILIGHT ZONEičan SF o neobičnom designer drugu koji dovodi do enigmatičnih povreda i smrti svojih uživalaca.

Moorhead i Benson svoj indie senzbilitet pre svega ispoljavaju kroz to što se drže fokusa na karaktere i što ritmički ne vode film ka nekakvom klimaktičkom pojačavanju već prate priču u njenom duhu kako misterije, tako i senzacije. Kako se film kreće prema kraju krši neka naša očekivanja da mora ulaziti u sve veću eskalaciju i psihofizičku ekspanziju i samim tim nema fizionomiju blokbastera ili tipičnog žanrovskog filma.

Međutim, ovo svakako jeste njihov najkonvencionalniji rad u kom ponavljaju recept spoja karakternog odnosa i psihološkog problema istraženog kroz prizmu nekakve natprirodne pretnje iz domena fantastike.

Anthony Mackie je odličan kao leading man i za sada je izgradio veoma zanimljiv profil kao heroj ambicioznih streaming radova sa povremenim iskoracima u bioskopski film. Podela je u principu solidna i uspeva da pruži ono što Moorhead i Benson traže u pogledu obrade karaktera.

Realizacija u pogledu efekata i vizuelnosti je pristojna, i u kontekstu sasvim funkcionalna, ali u tom domenu Moorhead i Benson definitivno nisu prva liga i imaju prostora za napredovanje.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment