MOSSAD

 Odavno nismo gledali komedije Davida Zuckera, možda je razlog za to činjenica da je prešao u svet politike i počeo da snima filmove i propagandu za Republikance, možda je razlog to što su se pojavili  neki novi i mlađi specijalisti za parodije. U svakom slučaju, Zucker se vratio kao "kreativni konsultant" na filmu MOSSAD Alon Gur Aryea.

MOSSAD je klasična parodija u Zuckerovom maniru, dakle jedna neprekidna opšta dekonstrukcija i šala na temu filmskih tropa, u ovom konkretnom slučaju špijunskog filma i Mossada kao globalno prepoznate avangarde među tajnim službama. Ipak, isto tako bitno je naglasiti da je uprkos postojanju bogate izraelske televizijske produkcije u tom periodu gotovo u potpunosti izostala referenca na njihove televizijske hitove o tajnoj službi.

MOSSAD se tako u maniru NAKED GUNa i HOT SHOTSa šali sa filmovima o Bondu, Ethanu Huntu i likovima poput Jacka Bauera. Zaplet sa tehno-milijarderom recimo veoma je blizak KINGSMANu koji je sam po sebi već neka vrsta parodije.

U svemu tome, MOSSAD naravno ubacuje dozu lokalnog šmeka, iz žanra "filmovi o Bondu se ne dešavaju u Izraelu i zato je smešno". Problem je u tome što nije baš tako. Izraelci jesu veoma prisutni i u najvišoj holivudskoj produkciji i kao junaci i kao domaćini bitnih špijunskih situacija.

Nažalost, MOSSAD propušta priliku da se pozabavi vrlo zanimljivim pitanjem antisemitizma Iana Fleminga u čijim su izvornim romanima - premda se to u filmovima ne vidi - Jevreji uglavnom bili negativci i vezani za tipične pozicije moći koje im se pripisuju u antisemitskim pamfletima (bankari, juveliri).

U tom pogledu, MOSSAD jeste dekonstrukcia i često je smešan, ali nije onoliko temeljan koliko je mogao biti. Alon Gur Arye u svakom slučaju dosta solidno realizuje zuckerovsku komediju i fanovi tog pristupa mogu da uživaju u gotovo pa retro štimungu koji, pošteno govoreći, odavno nisam sretao. Doduše nove parodije zbilja odavno nisam ni gledao, ali pamtim da sam u filmu SCARY MOVIE 3 uživao više nego u filmovima koje je parodirao.

* * * / * * * *