CALL ME BY YOUR NAME Luce Guadagina je film za koji ja svakako nisam ciljna grupa. Ne isključivo zbog osnovne premise, već pre svega zbog pogleda na film, pa i na život koji Guadagino gaji u ovom ostvarenju. Naime, ovo je film koji pokušava da evocira uspomenu na pikantne francuske melodrame u kojima se intelektualci iz više srednje klase okupljaju na imanjima i onda prolaze kroz razne ispoljavanja. To je čehovljevski, to je u redu, ali čini mi se da ge Guadaginov rediteljski postupak ipak suviše konvencionalan da bi u potpunosti mogao da transponuje tu vrstu ritma, odsustva priče itd. u savremeni film. Naprosto, CALL ME BY YOUR NAME je istovremeno previše konvencionalan u rediteljskom postupka da bi mogao da opravda ovoliko trajanje i oskudnost radnje.
Ekranizaciju romana Andre Acimana, pisao je James Ivory, respektabilni stvaralac čije viđenje britanske imperijalne istorije umnogome predstavlja okosnicu prestige kinematografije kakvom je danas znamo. Kako Ivoryja nisam nikada previše zavoleo, osim u nekim njegovim kuriozitetima, to je samo još jedan argument više da CALL ME BY YOUR NAME zaista nije film za mene.
Armie Hammer i Timothee "Od gledanja nema Chelameta" Chelamet su se prepoznali da su ovo make or break uloge i postarali su se da budu upečatljive. Međutim, Michael Stuhlbarg mi je bio ne samo nepodnošljiv već je naročito podvlačio jednu iritantnu dimenziju a to je taj zapravo malograđanski prikaz akademske elite koji liči na neki roman srpskog pisca iz sedamdesetih, recimo UNU Mome Kapora, samo sa gejevima. Ali, isto tako, film UNA koji je po mnogo čemu sličćan bih radije reprizirao od CALL ME BY YOUR NAME.
* * / * * * *
Ekranizaciju romana Andre Acimana, pisao je James Ivory, respektabilni stvaralac čije viđenje britanske imperijalne istorije umnogome predstavlja okosnicu prestige kinematografije kakvom je danas znamo. Kako Ivoryja nisam nikada previše zavoleo, osim u nekim njegovim kuriozitetima, to je samo još jedan argument više da CALL ME BY YOUR NAME zaista nije film za mene.
Armie Hammer i Timothee "Od gledanja nema Chelameta" Chelamet su se prepoznali da su ovo make or break uloge i postarali su se da budu upečatljive. Međutim, Michael Stuhlbarg mi je bio ne samo nepodnošljiv već je naročito podvlačio jednu iritantnu dimenziju a to je taj zapravo malograđanski prikaz akademske elite koji liči na neki roman srpskog pisca iz sedamdesetih, recimo UNU Mome Kapora, samo sa gejevima. Ali, isto tako, film UNA koji je po mnogo čemu sličćan bih radije reprizirao od CALL ME BY YOUR NAME.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment