Craig Gillespie je za svoj najuspešniji film sa kojim konkuriše na oskarima poaradoksalno morao da se vrati na svoj nepravedno marginalizovani debi, komediju MR WOODCOCK. Pre desetak godina ovaj film je kapitalizovao tada već zaokruženu matthauovsku personu Billy Bob Thorntona i umesto njega u ovom filmu takav džangrizac i cinični lik kanališe Allison Janney u ulozi majke Tonye Harding. Samu Tonyu igra Margot Robbie u make or break ulozi koja je treba da posluži da prikaže sve njene talente, i u tom pogledu I, TONYA je izvanredan showcase. Margot Robbie uspeva da isprati celokupnu tranformaciju i všeslojnost svog lika, da umnogome zarobi sav paradoks zapravo naizmenično bizarne i tragične sudbine Tonye Harding.
Ono što Gillespie u rediteljskom pogledu greši jeste neprestana želja da nam dodatno podvuče koliko su okolnosti Tonyinog života bizarne, kao da mi to ne možemo sami da vidimo. Ove godine smo imali film BORG McENROE koji se bavi sličnim ličnostima, pre svega Borgom koji je slično Tonyi Harding došao iz klasnog miljea u kome se ne očekuje da igraš tenis tzv. "beli sport" a samodisciplina i napetost sporta kojim se bavio učinio ga je svojevrsnim mentalnim invalidom. Tonya Harding ima sličnu putanju, dolazi iz white trash miljea i slično McEnroeu, nameće se kao "rokenrol umetnička klizačica", a kao Borg prevailazi klasnu podelu u kojoj njen milje prosto ne daje umetničke klizačice.
Međutim, ona je van klizališta okružena sebičnim moronima koji nisu čak ni u stanju ni da je eksploatišu kao izvor zarade, ona svemu tome doprinosi kroz svoj slab karakter i neobrazovanost tako da kada budalaština dostigne kritičnu masu - neizbežna je tragedija.
Gillespie želi da snimi sportski WOLF OF WALL STREET i u tome načelno uspeva. I, TONYA je stvarno dinamičan i duhovit film sa izuzetnom centralnom rolom Margot Robbie. Ono što međutim na kraju čini da ne dobacuje do Scorsesea jeste to što se u pojedinim momentima previše trudi i na nivou postupka ima barem jednom probijanje četrvtog zida viška, premda se svako od njih tehnički maestralno urađeno.
Scenario je pisao Steve Rogers, potpisnik mahom generic romcoma i ovo je za njega svakako veliki iskorak u domen autorske respektabilnosti.
Ako uzmemo u obzir da su moje zamerke na ovaj film mahom akademske u pogledu stila i da to što meni smeta većem delu publike ne samo da neće smetati već može biti i adut, I, TONYA je svakako uspešan film koji je ispunio svoj zadatak, ali i podsetio na Michaela Ritchiela kome mnogo duguje i njegove priče o kompetitivnom duhu američke sirotinje.
* * * / * * * *
Ono što Gillespie u rediteljskom pogledu greši jeste neprestana želja da nam dodatno podvuče koliko su okolnosti Tonyinog života bizarne, kao da mi to ne možemo sami da vidimo. Ove godine smo imali film BORG McENROE koji se bavi sličnim ličnostima, pre svega Borgom koji je slično Tonyi Harding došao iz klasnog miljea u kome se ne očekuje da igraš tenis tzv. "beli sport" a samodisciplina i napetost sporta kojim se bavio učinio ga je svojevrsnim mentalnim invalidom. Tonya Harding ima sličnu putanju, dolazi iz white trash miljea i slično McEnroeu, nameće se kao "rokenrol umetnička klizačica", a kao Borg prevailazi klasnu podelu u kojoj njen milje prosto ne daje umetničke klizačice.
Međutim, ona je van klizališta okružena sebičnim moronima koji nisu čak ni u stanju ni da je eksploatišu kao izvor zarade, ona svemu tome doprinosi kroz svoj slab karakter i neobrazovanost tako da kada budalaština dostigne kritičnu masu - neizbežna je tragedija.
Gillespie želi da snimi sportski WOLF OF WALL STREET i u tome načelno uspeva. I, TONYA je stvarno dinamičan i duhovit film sa izuzetnom centralnom rolom Margot Robbie. Ono što međutim na kraju čini da ne dobacuje do Scorsesea jeste to što se u pojedinim momentima previše trudi i na nivou postupka ima barem jednom probijanje četrvtog zida viška, premda se svako od njih tehnički maestralno urađeno.
Scenario je pisao Steve Rogers, potpisnik mahom generic romcoma i ovo je za njega svakako veliki iskorak u domen autorske respektabilnosti.
Ako uzmemo u obzir da su moje zamerke na ovaj film mahom akademske u pogledu stila i da to što meni smeta većem delu publike ne samo da neće smetati već može biti i adut, I, TONYA je svakako uspešan film koji je ispunio svoj zadatak, ali i podsetio na Michaela Ritchiela kome mnogo duguje i njegove priče o kompetitivnom duhu američke sirotinje.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment