INSIDE Miguela Angela Vivasa je jedan od onih slučajeva kada rimejk popravi očigledne nedostatke izvornika. Bustillo i Maury bi imali šta da nauče od Balaguerove scenarističke adaptacije i Vivasove režije i da vide kako se njihov koncept pretvara u znatno ozbiljniji i napetiji horor film. Nota bene, Bustillo i Maury su i kasnije dokazivali da su neznalice i pitanje je da li je njih od početka uopšte zanimala ova vrsta Vivasovog stilskog i tehničkog postupka, odnosno da li je njihov film možda i namerno bio tehnički nemaran i suštinski oslonjen na ludilo koje je trebalo da odigra Beatrice Dalle, ali INSIDE uzima esenciju tog koncepta i pretvara je u napet slasher. Oni koji su pokušali da u njihovom filmu nađu nekakvu "autorsku" poetiku, da nađu nešto što iskoračuje izvan žanra, neku meditaciju o nečemu, možda neće biti zadovoljni INSIDEom jer je Vivas uz Balaguerovu asistenciju pošao drugim putem i odlučio da snimi dobar i uzbudljiv film.
INSIDE je tehnički apsolutno superioran. Vivasov film je slikao španski žanrovski specijalista Josu Inschaustegui i ovde ima direktora fotografije koji može da isprati njegovu ambiciju u pogledu estetizovanja napetosti. INSIDE nije SHALLOWS ali u pogledu želje da se napetost učini opipljivom i estetizuje, Vivas ide tim tragom. U tome mu pomaže i vrlo posvećana glumačka igra dveju glavnih glumica koje se ne štede. U redu, nijedna od njih ne donosi raspad Beatrice Dalle, ali donose svašta drugo.
Konačno, kada treba da se dođe do materinskog instinkta i njegovog ovaploćenja, završnica filma nudi jednu jako zanimljivu viziju njegovog ispoljavanja, žrtve i spasenja, i umnogome transformiše kraj u odnosu na francuski original.
Inače, zanimljiva je uloga policije u ovom filmu, ali i automobila. Naime, i kod Bustilla i Mauryja imamo slučaj "Martina Balsama", imamo ga i ovde, ali sada sve to dobija i odsjaj promišljanja te teme u filmu THE BABYSITTER. Postoje velike šanse da je INSIDE jedan od poslednjih slashera koji će se voditi tom konvencijom, iz filma u film, policajci postaju sve "pismeniji" u slasherima.
Ono što je najvanije jeste da Vivas u svom tehnički zahtevnom suspenseru nikada ne gubi smisao za humor, naravno uvodeći ga u kontekt same situacije, bazirajući ga na okolnostima, ne na gegovima.
Moguće je da INSIDE neće zadovoljiti one kojima Bustillovo i Mauryjevo neznanje ne zanima, i kojima su dosadili "dobro urađeni" filmovi. Međutim, meni se čini da je ovo jedan od onih rimejka koji opravdavaju tu praksu.
* * * / * * * *
INSIDE je tehnički apsolutno superioran. Vivasov film je slikao španski žanrovski specijalista Josu Inschaustegui i ovde ima direktora fotografije koji može da isprati njegovu ambiciju u pogledu estetizovanja napetosti. INSIDE nije SHALLOWS ali u pogledu želje da se napetost učini opipljivom i estetizuje, Vivas ide tim tragom. U tome mu pomaže i vrlo posvećana glumačka igra dveju glavnih glumica koje se ne štede. U redu, nijedna od njih ne donosi raspad Beatrice Dalle, ali donose svašta drugo.
Konačno, kada treba da se dođe do materinskog instinkta i njegovog ovaploćenja, završnica filma nudi jednu jako zanimljivu viziju njegovog ispoljavanja, žrtve i spasenja, i umnogome transformiše kraj u odnosu na francuski original.
Inače, zanimljiva je uloga policije u ovom filmu, ali i automobila. Naime, i kod Bustilla i Mauryja imamo slučaj "Martina Balsama", imamo ga i ovde, ali sada sve to dobija i odsjaj promišljanja te teme u filmu THE BABYSITTER. Postoje velike šanse da je INSIDE jedan od poslednjih slashera koji će se voditi tom konvencijom, iz filma u film, policajci postaju sve "pismeniji" u slasherima.
Ono što je najvanije jeste da Vivas u svom tehnički zahtevnom suspenseru nikada ne gubi smisao za humor, naravno uvodeći ga u kontekt same situacije, bazirajući ga na okolnostima, ne na gegovima.
Moguće je da INSIDE neće zadovoljiti one kojima Bustillovo i Mauryjevo neznanje ne zanima, i kojima su dosadili "dobro urađeni" filmovi. Međutim, meni se čini da je ovo jedan od onih rimejka koji opravdavaju tu praksu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment