Sunday, December 24, 2017

BRIGHT

BRIGHT je svakako bio jedan od najočekivanijih filmova i Max Landis je zakuvao projekat koji bi verovatno bio nemoguć u okvirima major studija, no srećom Will Smith i David Ayer su mu dali sve atribute tentpole filma. Poput Bongovog filma OKJA, ovde ponovo imamo priliku da vidimo Netflixov estetski proboj gde finansira projekat koji zahteva vrhunsku produkciju ali ga ne opterećuje estetskim ograničenjima.

BRIGHT je pisan kao film Davida Ayera. Landis je evidentno imao na umu filmove kao što su STREET KINGS ili END OF WATCH kada ge osmišljavao i to nije ni krio. Ayer je uostalom tim filmovima plus uz TRAINING DAY i DARK BLUE kao scenarista i reditelj definisao policijski film novog milenijuma, i BRIGHT se nadovezuje na tu liniju. Rekao bih čak da je Ayer i sam, mimo Landisa u režiji ovog filma itekako želeo da nas uvede u svet koji nam je poznat, u svet policajaca koji su na ničijoj zemlji između Shanea Blacka, Josepha Wambauhga i Jamesa Ellroya (kog je uostalom sam Ayer dvaput ekranizovao), u svetu u kome je SOUTHLAND standard policijske serije. Uvodeći nas u svet filma "Davida Ayera" koji je kontinuitet onoga što je izgradio policijski film devedesetih, zaključno sa LA CONFIDENTIALom, uvodeći u celu stvar i Big Willyja koji je svoj doprinos dao kroz BAD BOYSe, on priprema glavnu inovaciju ovog filma.

Naime, BRIGHT je smešten u alternativnu sadašnjost u kojoj zapravo postoje fantasy elementi, i protagonisti odnosno pojave iz tog sveta postoje u sadašnjosti, dakle tu su vilenjaci, patuljci, orkovi itd. Između ostalog tu je i magija koja je tretirana kao oružje masovnog uništenja, ali je kroz sposobnost najdominantnije klase u društvu da vlada magijom javna tajna zašto ona dominira.

Svet u koji je BRIGHT smešten je svet losanđeleskih gengbengera u kome su ljudi jedna od rasa i nisu rasno podeljeni među sobom, međutim rase igraju ključnu ulogu u odnosima, kako inter-etničkim tako i klasnim. Uvođenje fantasyja u svet buddy cop filma kako bi prikazalo rasne i klasne tenzije analogno je onome iz ALIEN NATIONa ali sa tom razlikom što je tada uvođenje vanzemaljaca u svet tada dominantnog buddy cop filma bio pokušaj da se ta forma osveži. Danas pak buddy cop filma opstaje na marginama, i više je eksces nego pravilo dočim je fantasy dominantan komercijalni žanr, kako kroz ekranizacije YA romana, klasika fantasyja ili u krajnjoj liniji stripova. Međutim, i ovde je okosnica buddy cop film, dakle odluka da film režira Ayer a ne recimo Peter Jackson opredelila je to usmerenje sasvim jasno.

Možemo slobodno reći da uprkos tome što Ayerov rad jeste tekovina dvehiljadtitih, ovde ipak dominantno imamo spoj imaginarijuma komercijalnog filma devedesetih sa dvehiljaditim. Pre bih u tom smislu referisao na devedesete upravo zbog BAD BOYSa i tačke kada je Will Smith postao ikona buddy cop filma.

Ne znam tačno šta je deo kritike očekivao od ovog filma, ali mi se čini da su mnogo više želeli da gledaju bajku, odnosno upravo ono što bi pružio Peter Jackson i njegov ugao. Međutim, ono što su dobili potpuno je konzistentno sa Ayerovim opusom - ovo je masan, nasilan policijski film u kome je slučaj sticajem okolnosti vezan za magiju. Uvođenje fantasyja u priču pre svega služi kako bi amplifikovalo savremene društvene podele, ovo nije bajka, nikome ovde nije cilj da na bilo koji način "inspiriše" decu, i zapravo "bajka" u formi "proročanstva" više stoji kao narativ kome se junaci okreću u bezizlaznoj situaciji.

Realizacija je u skladu sa konceptom. Ovo je visokooktanski triler koji prilazi priči "terenski", na pločniku, sa world-buildingom koji je ponegde upadljiv ali dat isključivo kroz junake i njihovo delovanje. A to je opet u duhu policijskog filma.

Netflix nije opterećen rejtinzima tako da su junaci vrlo brutalni, obračuni su energični ali se brutalnost ogleda i kroz to što čakl ni glavni junaci ne prezaju od overe u glavu i sličnih detalja. Roman Vasyanov snima košmarni geto LA koji je dat u kontri sa fantasy elementom, i prepliće se sa njim na jedan grungy način.

U određenom smislu i SUICIDE SQUAD je bio pokušaj da se prepletu grunge i comic book fantasy element. Od svih DC negativaca uostalom izabrana je baš čarobnica. Ovde imamo sličan power dynamic i Noomi Rapace igra zlu čarobnicu, međutim naravno ovo nije comic book dramaturgije, nema origina i teatralnosti. Međutim, suštinski BRIGHT po raskoši svog koncepta jeste comic book film, na liniji nečega što bi bilo predmet graphic novela, tako da možemo reći da je Will Smith bio protagnoista dva među najboljim comic book filmovima koji nisu zapravo bazirani na stripovima.

Big Willy i Joel Edgerton pod maskom su odlični kao partneri, a Ayer je oko njih okupio izvanrednu glumačku ekipu. Ako bude franšize, temelj je u pogledu glumačke podele dobro postavljen.

BRIGHT je mogao biti i major film, ali verujem da bi studiji na kraju svega postavljali previše pitanja i da mnogi R-rated elementi ne bi postojali u filmu. S druge strane, film bi izašao u bioskope i imali bismo priliku da ga vidimo u bioskopima što on zaslužuje, pre svega zato što je tako i sniman. Slično kao i OKJA ima niz kadrova za koje je jasno da svoj puni efekat mogu imati na velikom ekranu. Ipak za razliku od filma OKJA, ovaj film uzima jednu temu iz vremena kada su filmovi "postali preveliki" i vraća je ponovo u format "filma prilagođenog čoveku".

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment