Pogledao sam THE AMERICAN Antona Corbijna.
Reč je o adaptaciji romana Martina Bootha, po scenariju Rowana Joffea koji je posle 28 WEEKS LATER uspeo da se probije i da pređe iz horora u kriminalistički film, pa čak da se dokopa i rediteljskog debija. Boothov roman je očigledno dobar predložak za film koji bi trebalo da učvrsti Clooneyev 70s imidž. Svi njegovi heroji iz sedamdesetih poput Nicholsona ili Beattyja su imali poneki maltene poptuno evropski film u svom opusu, čija je karakteristika reinterpretacija američkog žanrovskog filma i THE AMERICAN je upravo to u Clooneyevom opusu.
THE AMERICAN je kič-film, sa postavkom u kojoj sve ono što su klišei manje-više funkcioniše i sve ono što je osveženje ili transgresija manje ili više nije upečatljivo ili vredno pažnje. Joffe i Corbijn nisu uspeli da nadgrade već potvrđenu priču o plaćenom ubici koji se povlači da bi se suočio sa time da je sada njegova glava ucenjena i smešta priču u ambijent koji dočćarava krajnje neuveljivo. Corbijnova Italija je pusta, maltene bez prolaznika sa očuvanom rustičnošću koja ne deluje nimalo ubedljivo. Corbijnovi kvaliteti su poznati i sasvim je moguće da ovako sugestivna Italija može proći u spotu od tri minuta, ali u celovečernjem filmu naprosto nije ubedljiva i on nije dovoljno veliki majstor da nam proda ovu stilizaciju.
Clooney i žanrovski klišei su paradoksalno jedini na nivou i uprkos tome što gmumci manje-više uspevaju da iznesu Corbijnov pretenciozni ritam, sve pada na planu scenografije i tog retro looka koji bi trebalo da je jača strana ovog reditelja.
Ipak, nesumnjivo je THE AMERICAN film koji se izdvaja u ponudi, i po svojoj ambiciji i po svom dometu. Problem je samo u tome što su u sedamdesetim Redford, Beatty i Nicholson snimali filmove svog vremena a Clooney nema rešenje i okreće se prošlosti a rezultat toga je uglavnom jedna prilčično muzejska forma. Ipak, čak i u toj formi, Corbijn se tek polovično snašao.
* * 1/2 / * * * *
Reč je o adaptaciji romana Martina Bootha, po scenariju Rowana Joffea koji je posle 28 WEEKS LATER uspeo da se probije i da pređe iz horora u kriminalistički film, pa čak da se dokopa i rediteljskog debija. Boothov roman je očigledno dobar predložak za film koji bi trebalo da učvrsti Clooneyev 70s imidž. Svi njegovi heroji iz sedamdesetih poput Nicholsona ili Beattyja su imali poneki maltene poptuno evropski film u svom opusu, čija je karakteristika reinterpretacija američkog žanrovskog filma i THE AMERICAN je upravo to u Clooneyevom opusu.
THE AMERICAN je kič-film, sa postavkom u kojoj sve ono što su klišei manje-više funkcioniše i sve ono što je osveženje ili transgresija manje ili više nije upečatljivo ili vredno pažnje. Joffe i Corbijn nisu uspeli da nadgrade već potvrđenu priču o plaćenom ubici koji se povlači da bi se suočio sa time da je sada njegova glava ucenjena i smešta priču u ambijent koji dočćarava krajnje neuveljivo. Corbijnova Italija je pusta, maltene bez prolaznika sa očuvanom rustičnošću koja ne deluje nimalo ubedljivo. Corbijnovi kvaliteti su poznati i sasvim je moguće da ovako sugestivna Italija može proći u spotu od tri minuta, ali u celovečernjem filmu naprosto nije ubedljiva i on nije dovoljno veliki majstor da nam proda ovu stilizaciju.
Clooney i žanrovski klišei su paradoksalno jedini na nivou i uprkos tome što gmumci manje-više uspevaju da iznesu Corbijnov pretenciozni ritam, sve pada na planu scenografije i tog retro looka koji bi trebalo da je jača strana ovog reditelja.
Ipak, nesumnjivo je THE AMERICAN film koji se izdvaja u ponudi, i po svojoj ambiciji i po svom dometu. Problem je samo u tome što su u sedamdesetim Redford, Beatty i Nicholson snimali filmove svog vremena a Clooney nema rešenje i okreće se prošlosti a rezultat toga je uglavnom jedna prilčično muzejska forma. Ipak, čak i u toj formi, Corbijn se tek polovično snašao.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment