Pogledao sam KEUROSING Tae Gyun Kima. Ovaj film iz 2008. godine ne spada u red naslova kojima južnokorejska kinematografija može da se pohvali. Naime, reč je o filmu koji je opterećen propagandističkim ambicijama i u svom ocrnjivanju Severne Koreje postaje neubedljiv, a to je neobično jer su navodno reditelj i ekipa proveli dosta vremena u razgovoru sa ljudima koji su zbilja prebegli sa Severa. Međutim, možda je upravo u tome problem jer Severna Koreja je prikazana kao pakao na zemlji, i sasvim je moguće da su mnoge izbeglice možda zacementirale svoju poziciju na Jugu time što su insistirale na pljuvanju Severa.
Međutim, čak i da pretpostavimo kako je na Severu stvarno tako kako ovaj film opisuje, odnosno da nema tendencionih propagandističkih zahvata, što je sasvim moguće, to ne čeni KEUROSING boljim filmom jer je oslonjen na neuverljivu patetičnu premisu o ugroženoj nejači čija loša pozicija biva dovedena do paroksizma i na kraju ne uspeva da izmami suze koje su autorov primarni cilj.
S druge strane, Severna Koreja u ovom filmu deluje kao jedan vrlo uopšten pakao na zemlji, bez nekog karakterističnog obeležja. U tom smislu, KEUROSING bi mogao da bude priča o bilo kojoj siromašnoj zemlji.
Ono što recimo deluje upadljivo neuverljivo nisu samo obeležja ukupne atmosfere beznađa i haosa, već i vrlo konkretni detalji poput dece koja lutaju ulicama, beskućnika, granice preko koje se manje-više slobodno prelazi što je dosta neobično. Teško je poverovati da jedna zemlja toliko optrećena bezbednošću dozvoljava toliko "slobodnog kretanja". Isto važi i za tretman dece. Teško je poverovati da u jednoj komunističkoj zemlji deca mogu na takav način ostati "izvan sistema". Kolika god da je beda, sasvim je sigurno da Severna Koreja makar radi represije pazi gde su joj građani u svakom trenutku.
Prilično je čudno da, ako imamo u vidu karakterističnu taktičnost južnokorejskog filma prema temi Severa, baš ovakav film bude južnokorejski kandidat za "oskara" pre par godina, jer ne samo da ima umetnički vrednijih filmova već i politički ubedljivijih. Ruku na srce, KEUROSING se bavi severnokorejskim narodom kao žrtvom, ali stanje u kome ih prikazuje toliko je ekstremno da ti ljudi neumitno zaliče na nekakve idiote.
* 1/2 / * * * *
Međutim, čak i da pretpostavimo kako je na Severu stvarno tako kako ovaj film opisuje, odnosno da nema tendencionih propagandističkih zahvata, što je sasvim moguće, to ne čeni KEUROSING boljim filmom jer je oslonjen na neuverljivu patetičnu premisu o ugroženoj nejači čija loša pozicija biva dovedena do paroksizma i na kraju ne uspeva da izmami suze koje su autorov primarni cilj.
S druge strane, Severna Koreja u ovom filmu deluje kao jedan vrlo uopšten pakao na zemlji, bez nekog karakterističnog obeležja. U tom smislu, KEUROSING bi mogao da bude priča o bilo kojoj siromašnoj zemlji.
Ono što recimo deluje upadljivo neuverljivo nisu samo obeležja ukupne atmosfere beznađa i haosa, već i vrlo konkretni detalji poput dece koja lutaju ulicama, beskućnika, granice preko koje se manje-više slobodno prelazi što je dosta neobično. Teško je poverovati da jedna zemlja toliko optrećena bezbednošću dozvoljava toliko "slobodnog kretanja". Isto važi i za tretman dece. Teško je poverovati da u jednoj komunističkoj zemlji deca mogu na takav način ostati "izvan sistema". Kolika god da je beda, sasvim je sigurno da Severna Koreja makar radi represije pazi gde su joj građani u svakom trenutku.
Prilično je čudno da, ako imamo u vidu karakterističnu taktičnost južnokorejskog filma prema temi Severa, baš ovakav film bude južnokorejski kandidat za "oskara" pre par godina, jer ne samo da ima umetnički vrednijih filmova već i politički ubedljivijih. Ruku na srce, KEUROSING se bavi severnokorejskim narodom kao žrtvom, ali stanje u kome ih prikazuje toliko je ekstremno da ti ljudi neumitno zaliče na nekakve idiote.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment