Pogledao sam LES AVENTURES EXTRAORDINAIRES DE ADELE BLANC-SEC Luca Bessona po stripu Jacques Tardija. U ovom filmu Besson nažalost pokazuje da ni sam kao reditelj nije uspeo da odoli cormanizaciji koja ga je uhvatila kao producenta. Dok je u produkcionom poslu, Besson uspeo da istovremeno učini da stari brend ne znači mnogo, ali da se isto tako proširi na razne domene filmske produkcije, da radi i art-house, i francuski repertoarski film, i američki i da otkupljeje zanimljive strane filmove, postavši u izvesnom smislu stub internacionalnog žanrovskog filma, kao reditelj se držao ličnih i/ili ambicioznih projekata koji od JOAN OF ARC nisu na visokom nivou kvaliteta ali nizu bez ikakvog potencijala.
Nažalost, BLANC-SEC je film u kome praktično pre možemo prepoznati Šotrin nego Bessonov rukopis. Reč je o bezlično ekranizovanom stripu televizijskog dometa realizacije sa scenarijem koji je u potpunom disbalansu između ideje da li je reč o pilot epizodi za seriju (uvođenje mase motiva) ili bioskopski film koncipiran kao one-shot ili kao uvod u potencijalnu seriju filmova. Nisam siguran da BLANC-SEC funkcioniše na bilo kom od ovih nivoa i jedino što je iz filma sasvim jasno to je da Besson više nema strpljenja da ozbiljno i pedantno realizuje film (što je česta pojava i on nije jedini).
Kao jedini element filma vredan pažnje, sa čime se verovatno slaže i sam Besson jeste Louise Bourgoin, mlada glumica u glavnoj ulozi i čini se da je zadatak ovog filma bio da nju definiše kao zvezdu i lansira je. Nažalost, za razliku od Bessonovih ranuijih uspelih pokušaja da ovo postigne, a zna se da je on maher upravo za te stvari, BLANC-SEC nije film koji bi sam po sebi mogao da je afirmiše, iako je ona jedini segment koji će uopšte biti upamćen.
Očigledno, misliti da je Besson na bilo koji način big deal predstavlja stvar prošlosti, zaostavštine devedesetih, i reklo bi se da ni on samog sebe ne shvata tako ozbiljno.
* 1/2 / * * * *
Nažalost, BLANC-SEC je film u kome praktično pre možemo prepoznati Šotrin nego Bessonov rukopis. Reč je o bezlično ekranizovanom stripu televizijskog dometa realizacije sa scenarijem koji je u potpunom disbalansu između ideje da li je reč o pilot epizodi za seriju (uvođenje mase motiva) ili bioskopski film koncipiran kao one-shot ili kao uvod u potencijalnu seriju filmova. Nisam siguran da BLANC-SEC funkcioniše na bilo kom od ovih nivoa i jedino što je iz filma sasvim jasno to je da Besson više nema strpljenja da ozbiljno i pedantno realizuje film (što je česta pojava i on nije jedini).
Kao jedini element filma vredan pažnje, sa čime se verovatno slaže i sam Besson jeste Louise Bourgoin, mlada glumica u glavnoj ulozi i čini se da je zadatak ovog filma bio da nju definiše kao zvezdu i lansira je. Nažalost, za razliku od Bessonovih ranuijih uspelih pokušaja da ovo postigne, a zna se da je on maher upravo za te stvari, BLANC-SEC nije film koji bi sam po sebi mogao da je afirmiše, iako je ona jedini segment koji će uopšte biti upamćen.
Očigledno, misliti da je Besson na bilo koji način big deal predstavlja stvar prošlosti, zaostavštine devedesetih, i reklo bi se da ni on samog sebe ne shvata tako ozbiljno.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment