Pogledao sam CHATROOM Hideo Nakate, snimljen po drami Enda Walsha.
Ovaj film je deo post-SKINS faze britanskog filma, i u njemu pored Aarona Johnsona iz KICK-ASS igraju i dva glumca iz SKINSa Hannah Murray i Daniel Kaluuya. Nakatin film spada među ambicioznije filmove iz te faze, ali rekao bih da ima do te mere okoštao koncept i do te mere promašen odnos prema temi, da samo na osnovu toga stiče neku vrstu simpatija.
Nakatin film govori o britanskim tinejdžerima koji se okupljaju u chatroomu, i tu naravno diskutuiju o ključnom problemu svakog tinejdžera a to su samoubistva is lična preterivanja ud oživljaju vlastite mladosti. Chatroom i razgovori u njemu rešeni su tako što se junaci kada su online skupljaju u jednoj sobi, a sam chat je prikazan kao napušteni hotel, u izvesnom smislu sličan SHININGu ali po dizajnu mnogo bliži nekom šraenom hotelu iz spota.
Aktuelnost chatroomova je opala a ova vrsta vizuelne konvencije kojom se služi Nakata deluje apsurdno u svom pokušaju da nam, kao dočara kako to funkcioniše chatroom i da ponudi vizuelno atraktivniji pogled na ovu ne previše filmičnu delatnost.
Ali, sasvim sigurno koliko su chatroomovi kao tema izgubili svoju svežinu tako je i ovakvo rešenje deplasirano.
Nakata je u ovom filmu imao odličnu glumačku ekipu. Iako ja i dalje nisam ubeđen u visok nivo Aarona Johnsona, tu je bila Imogen Poots koja polako postaje uzdanica angloameričkog mejnstrima, plus glumci iz EDUCATIONa, SKINSa itd. Nažalost film je daleko od potencijala britanske senzacije koja je mogao biti ako imamo u vidu posh produkciju i atraktivnu podelu.
Ne spadam među one koji se zgražavaju nad činjenicom da Nakata radi van Japana, štaviše spadam među retke kojima je njegov nastavak RING rimejka bio zanimljiviji od rimejka koji je snimio Verbinski.
Međutim, CHATROOM izuzev izuzetno elegantne produkcione postavke i par vizuelnih rešenja, pokazuje Nakatino potpuno nesnalaženje u temi & miljeu.
* 1/2 / * * * *
Ovaj film je deo post-SKINS faze britanskog filma, i u njemu pored Aarona Johnsona iz KICK-ASS igraju i dva glumca iz SKINSa Hannah Murray i Daniel Kaluuya. Nakatin film spada među ambicioznije filmove iz te faze, ali rekao bih da ima do te mere okoštao koncept i do te mere promašen odnos prema temi, da samo na osnovu toga stiče neku vrstu simpatija.
Nakatin film govori o britanskim tinejdžerima koji se okupljaju u chatroomu, i tu naravno diskutuiju o ključnom problemu svakog tinejdžera a to su samoubistva is lična preterivanja ud oživljaju vlastite mladosti. Chatroom i razgovori u njemu rešeni su tako što se junaci kada su online skupljaju u jednoj sobi, a sam chat je prikazan kao napušteni hotel, u izvesnom smislu sličan SHININGu ali po dizajnu mnogo bliži nekom šraenom hotelu iz spota.
Aktuelnost chatroomova je opala a ova vrsta vizuelne konvencije kojom se služi Nakata deluje apsurdno u svom pokušaju da nam, kao dočara kako to funkcioniše chatroom i da ponudi vizuelno atraktivniji pogled na ovu ne previše filmičnu delatnost.
Ali, sasvim sigurno koliko su chatroomovi kao tema izgubili svoju svežinu tako je i ovakvo rešenje deplasirano.
Nakata je u ovom filmu imao odličnu glumačku ekipu. Iako ja i dalje nisam ubeđen u visok nivo Aarona Johnsona, tu je bila Imogen Poots koja polako postaje uzdanica angloameričkog mejnstrima, plus glumci iz EDUCATIONa, SKINSa itd. Nažalost film je daleko od potencijala britanske senzacije koja je mogao biti ako imamo u vidu posh produkciju i atraktivnu podelu.
Ne spadam među one koji se zgražavaju nad činjenicom da Nakata radi van Japana, štaviše spadam među retke kojima je njegov nastavak RING rimejka bio zanimljiviji od rimejka koji je snimio Verbinski.
Međutim, CHATROOM izuzev izuzetno elegantne produkcione postavke i par vizuelnih rešenja, pokazuje Nakatino potpuno nesnalaženje u temi & miljeu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment