Pogledao sam X-25 JAVLJA Františeka Čapa, vrlo neobičan film o NOBu koji govori o aktivnostima špjuna infiltriranog u nacistički štab (približno slične teme dotiče se i Hadžićeva ABECEDA STRAHA) u, koliko sam shvatio Zagrebu, pošto se pominju ustaše. S druge strane, film se dešava u Ljubljani, ali kolaboracionisti koji su prikazani najviše liče na ustaše. Jedan od scenarista ovog filma je naš poznati pisac krimića Milan Nikolić i on je stilski dosta obeležio ovaj film pošto ga je smestio izvan tipičnog miljea urbane ilegalne borbe koja je prikazana u filmovima Nikole Tanhofera, Radoša Novakovića ili Žike Mitrovića, i više je smešteno u salone, što bi i trebalo da bude svojstveno Čehu Františeku Čapu koji je upravo došao u naš film iz kinematografije poznate po salonskim melodramama i komedijama.
U ovom filmu iz 1960. godine, stil je uredan ali prilično arhaičan, međutim Čap je dovoljno kompetentan da učini ovu arhaičnost da liči na postupak a ne na početničku grešku. Vrlo je zanimljiva i glumačka podela koju čine srpski glumci poput Dušana Janićijevića, Aleksandra Gavrića i Tamare Miletić očigledno izabrani po utisku koji ostavljaju na ekranu, što je jdan pristup prilično stranm rediteljima sa naših prostora.
Ono gde se Nikolić i Čap nisu snašli jeste ritam priče, i čini se da je uvod predug u odnosu na samu misiju koju na kraju treba da sprovede X-25.
Rodoljubiva premisa po kojoj naši zapadni susedi iz SFRJ zapravo nisu bez dileme bili kolaboracionisti ima dosta napadnih ispoljavanja pre svega kroz lik majke koja kori svog sina što radi za naciste a on ne sme da joj kaže da je u stvari undercover. Upravo ta vrsta melodramskog ekscesa svojstvena je Čapovom veteranskom srednjeeevropskom senzibilitetu.
U filmu nema previše akcije, i izuzev jedne iznenađujuće dobre tuče čak i za današnje standarde, Čapov film ima manji intenzitet od Tanhofera i Mitrovića na sličnu temu.
Gledao sam dosta surov TV rip ali na svu sreću ima titlove pošto je film snimljen sa slovenačkom nahsinhronizacijom. To ne treba da čudi jer je Čap najveći deo svoje jugoslovenske faze, klasike poput VESNE, i realizovao u Sloveniji i nešto manje u Bosni.
* * 1/2 / * * * *
U ovom filmu iz 1960. godine, stil je uredan ali prilično arhaičan, međutim Čap je dovoljno kompetentan da učini ovu arhaičnost da liči na postupak a ne na početničku grešku. Vrlo je zanimljiva i glumačka podela koju čine srpski glumci poput Dušana Janićijevića, Aleksandra Gavrića i Tamare Miletić očigledno izabrani po utisku koji ostavljaju na ekranu, što je jdan pristup prilično stranm rediteljima sa naših prostora.
Ono gde se Nikolić i Čap nisu snašli jeste ritam priče, i čini se da je uvod predug u odnosu na samu misiju koju na kraju treba da sprovede X-25.
Rodoljubiva premisa po kojoj naši zapadni susedi iz SFRJ zapravo nisu bez dileme bili kolaboracionisti ima dosta napadnih ispoljavanja pre svega kroz lik majke koja kori svog sina što radi za naciste a on ne sme da joj kaže da je u stvari undercover. Upravo ta vrsta melodramskog ekscesa svojstvena je Čapovom veteranskom srednjeeevropskom senzibilitetu.
U filmu nema previše akcije, i izuzev jedne iznenađujuće dobre tuče čak i za današnje standarde, Čapov film ima manji intenzitet od Tanhofera i Mitrovića na sličnu temu.
Gledao sam dosta surov TV rip ali na svu sreću ima titlove pošto je film snimljen sa slovenačkom nahsinhronizacijom. To ne treba da čudi jer je Čap najveći deo svoje jugoslovenske faze, klasike poput VESNE, i realizovao u Sloveniji i nešto manje u Bosni.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment