Wednesday, June 2, 2010

THAT MAN BOLT

Pogledao sam THAT MAN BOLT koji kao reditelji zajednu potpisuju Henry Levin i David Lowell Rich, obojica druga liga američkog repertoarskog filma šezdesetih i sedamdesetih. Reč je o Universalovom filmu sa Fred Williamsonom u glavnoj ulozi, dakle ambicioznom blaxploitationu koji smešta ovu ikonu u ulogu internacionalnog kurira i ubacuje ga u akciju na relaciji Makao-Los Anđeles-Hong Kong.

Williamson dobija priliku da shwoffuje svoje bortilačke sposobnosti koje su znatno manje od Jim Kellyjevih, ali on ima fizičke predispozicije da svaka akcija koju sprovede automatski deluje istovremeno zastrašujuće i nezgrapno a ovde ima od straight edge pesničenja u aerodromskom WCu sa sve lomljenjem inventara do odlaska na ostrvo na kome je svojevremeno i sam primio tajnu samoodbrambenih veština a sada se tamo obučavaju najskuplje ubice na svetu.

Pored borilačkih veština, ima malo potera kolima i malo pucanja a u tom segmentu se izdvaja borba u fabrici fireworksa koja kulminira požarom.

Levin i Lowell Rich su hekeri i imaju belački pogled na ceo blaxploitation koncept tako da je Williamson dakako virilan i superiroan ali bez tog funky elementa što sigurno proističe i iz njegovih ograničenja kao glumca. Ja u pr9incipu više i volim belačke blaxploitatione, ali onda kada su ti autori motivisaniji od Levina i Lowell Richa. Isto tako, film ima nekih ne baš dobrodošlih upliva bondovskih detalja koji remete dosta jasan spoj blaxploitationa i kung fua koji je prepoznatljiv.

Ipak, THAT MAN BOLT je dinamičan, nepretenciozan i uspeva da dosta uspešno prevaziđe odsustvo istinske intrige.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment