Pogledao sam HIERRO Gabe Ibaneza. Ljubitelji fudbala biće razočarani ali ovo nije biopic o Fernandu Hierru. Pre bi se reklo da sam ovog filma naučio da HIERRO na španskom znači SHUTTER ISLAND pošto je Ibanez snimio vrlo lepu/džepnu varijantu ove Lehaneove odnosno Scorseseove priče. Od evidentnih uticaja, prepoznao bih i Romana Polanskog, a brojne scene sa trajektom kao da evociraju GHOST WRITERa. Oba klasika zazvana HIERROm doduše izašla su posle Ibanezovog filma i nemaju konkretne veze, samo mogu poslužiti kao kompliment da je Ibanez na liniji velikih majstora.
HIERRO je priča o ženi čije dete nestane tokom puta trajektom. Ona, traumatizovana tim događajem, pokušava da se odmakne od svega ali kada je pozovu da identifikuje njegovo telo, ona shvata da to nije njegov leš i počinje da ga traži na malom ostrvu na koje je putovala kada je dečak navodno pao sa trajekta u more.
Ibanez ima background u svetu reklama i animacije i to daje filmu naročitu vizuelnu artikulaciju i sklonost da se izražava u slikama na vrlo ubedljiv način, tako da je HIERRO pre svega film atmosfere i u tom smislu spoj trilera, misterija i čistog spookinessa jako podseća na Polanskog. Film u završnici kreće put klasičnijeg suspensea u čemu se Ibanez takođe sjajno snalazi, ali HIERRO svakako nije film za one koji očekuju konvencionalna triler/horor rešenja.
Pored ostrva i potrage za nestalom osobom, HIERRO deli sa SHUTTER ISLANDom i neuravnoteženog, traumatizovanog, protagonistu, pripovedanje koje uključuje dosta halucinacija glavne junakinje i slične zahvate. U tom smislu, HIERRO nije ni za one kojima se SHUTTER ISLAND suštinski nije dopao, s tim što po svom formatu, trajanju od 90ak minuta i sl. možda stoji kao bolji SHUTTER ISLAND od samog SHUTTER ISLANDa za one kojima je Scorseseov film bio naprosto predug.
Bombastična poređenja sa Scorseseom i Polanskim svakako čine Ibaneza figurom koja obećava. U ovom filmu pokazao je retku sposobnost reditelja reklama i animacije da odlično definišu lokacije, da učine da svako parče prostora, rekvizite ili kostima zaigra. sa glumcima se takođe dosta solidno snašao. Iako HIERRO nema snagu filmova kakve su Scorsese i Polanski snimali na početku svoje karijere, niti tu originalnost, ono što Ibanez svakako već sada može da zasluži jeste naslov potentnog reditelja sa sposobnošću da uzdigne materijal iznad tipičnih rešenja i da mu pruži izvesnu arty auru u najboljem smislu te reči.
* * * / * * * *
HIERRO je priča o ženi čije dete nestane tokom puta trajektom. Ona, traumatizovana tim događajem, pokušava da se odmakne od svega ali kada je pozovu da identifikuje njegovo telo, ona shvata da to nije njegov leš i počinje da ga traži na malom ostrvu na koje je putovala kada je dečak navodno pao sa trajekta u more.
Ibanez ima background u svetu reklama i animacije i to daje filmu naročitu vizuelnu artikulaciju i sklonost da se izražava u slikama na vrlo ubedljiv način, tako da je HIERRO pre svega film atmosfere i u tom smislu spoj trilera, misterija i čistog spookinessa jako podseća na Polanskog. Film u završnici kreće put klasičnijeg suspensea u čemu se Ibanez takođe sjajno snalazi, ali HIERRO svakako nije film za one koji očekuju konvencionalna triler/horor rešenja.
Pored ostrva i potrage za nestalom osobom, HIERRO deli sa SHUTTER ISLANDom i neuravnoteženog, traumatizovanog, protagonistu, pripovedanje koje uključuje dosta halucinacija glavne junakinje i slične zahvate. U tom smislu, HIERRO nije ni za one kojima se SHUTTER ISLAND suštinski nije dopao, s tim što po svom formatu, trajanju od 90ak minuta i sl. možda stoji kao bolji SHUTTER ISLAND od samog SHUTTER ISLANDa za one kojima je Scorseseov film bio naprosto predug.
Bombastična poređenja sa Scorseseom i Polanskim svakako čine Ibaneza figurom koja obećava. U ovom filmu pokazao je retku sposobnost reditelja reklama i animacije da odlično definišu lokacije, da učine da svako parče prostora, rekvizite ili kostima zaigra. sa glumcima se takođe dosta solidno snašao. Iako HIERRO nema snagu filmova kakve su Scorsese i Polanski snimali na početku svoje karijere, niti tu originalnost, ono što Ibanez svakako već sada može da zasluži jeste naslov potentnog reditelja sa sposobnošću da uzdigne materijal iznad tipičnih rešenja i da mu pruži izvesnu arty auru u najboljem smislu te reči.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment