Kada se opredelim za gledanje danskog trilera znam da će to biti film određenog nivoa, iako niko ne garantuje da će svaki biti na visokom kinematografskom nivou KANDIDATENa ili da neće biti na granici TV utiska kao KONGEKABALE. Međutim, čak i trileri najnižeg nivoa pokazuju jednu polu-skrivenu dimenziju danskog repertoarskog filma koju svet tek otkriva i tek polako počinje da importuje reditelje odande u Holivud.
HEADHUNTER Rumle Hammericha nalazi se nege na pola puta između onoga što su KONGEKABALE i KANDIDATEN. Pre svega ono što je sjajno obeležje danskih trilera je sve veći odmak u odnosu na kriminalni milje i pomeranje prema likovima koji se bave provokativnim i amoralnim delima u legalnim tokovima. U konkretnom slučaju HEADHUNTERa to je priča o intrigama unutar velikog privrednog koncerna i headhunteru koga stari bogataš angažuje da nađe menadžera koji će naslediti rukovođenje firmom umesto njegovog nesposobnog sina. Ulog za headhuntera je veliki pošto je njegov mali sin teško bolestan a koncern u čije se probleme uključio je vlasništvo bolnice koja može da mu pomogne.
Tim zapletom ovaj korporativni triler dobija jednu dopunsku psihološku dimenziju o odnosu očeva i sinova. Umesto ubistava i policije, ovo je svet u kome se problemi rešavaju pogodbama, ucenama, sakupljanjem dokaza i kroz medije, po čemu je ovaj film dosta sličan KONGEKABALEu. Iako Hammerich nije na nivo KANDIDATENa po kinetičnosti svog postupka, uz pomoć iskusnog danskog DPa Dana Laustsena uspeva da stvori vrlo specifičnu atmosferu hladnog i kišnog Kopenhagena uz odlične setove, kako sterilnih stanova u kojima junaci žive tako i njihovih radnih mesta koja su u potpunoj suprotnosti sa krčmom u kojoj stoluje osamdesetpetogodišnji tajkun.
U mnogim segmentima, film ima određene rupe u zapletu i manje ili veće nelogičnosti, od kojih je najveća ona u kojoj glavni junak, deklarisani socijalista i cinik pokazuje lojalnost prema starom kapitalisti koji brine o tome kako će proći njegova baština. U taj motiv nisam poverovao do kraja, iako Hammerich pokušava da ga opravda time što tokom ove priče junak uči neke bitne lekcije o očinstvu koje prevazilazi puki evolucionistički pogled na opstanak najjačih.
U svakom slučaju HEADHUNTER je pristojan upscale trilerom sa dosta elegantnih rešenja, interesantnim karakterima i rolom Larsa Mikkelsena koji pokazuje da Mads nije jedini talenat u familiji i da štaviše Larsu bolje ide underplay nego Madsu. Ipak, oko Larsa ima dosta likova koji su mogli biti efektnije kastovani.
* * 1/2 / * * * *
HEADHUNTER Rumle Hammericha nalazi se nege na pola puta između onoga što su KONGEKABALE i KANDIDATEN. Pre svega ono što je sjajno obeležje danskih trilera je sve veći odmak u odnosu na kriminalni milje i pomeranje prema likovima koji se bave provokativnim i amoralnim delima u legalnim tokovima. U konkretnom slučaju HEADHUNTERa to je priča o intrigama unutar velikog privrednog koncerna i headhunteru koga stari bogataš angažuje da nađe menadžera koji će naslediti rukovođenje firmom umesto njegovog nesposobnog sina. Ulog za headhuntera je veliki pošto je njegov mali sin teško bolestan a koncern u čije se probleme uključio je vlasništvo bolnice koja može da mu pomogne.
Tim zapletom ovaj korporativni triler dobija jednu dopunsku psihološku dimenziju o odnosu očeva i sinova. Umesto ubistava i policije, ovo je svet u kome se problemi rešavaju pogodbama, ucenama, sakupljanjem dokaza i kroz medije, po čemu je ovaj film dosta sličan KONGEKABALEu. Iako Hammerich nije na nivo KANDIDATENa po kinetičnosti svog postupka, uz pomoć iskusnog danskog DPa Dana Laustsena uspeva da stvori vrlo specifičnu atmosferu hladnog i kišnog Kopenhagena uz odlične setove, kako sterilnih stanova u kojima junaci žive tako i njihovih radnih mesta koja su u potpunoj suprotnosti sa krčmom u kojoj stoluje osamdesetpetogodišnji tajkun.
U mnogim segmentima, film ima određene rupe u zapletu i manje ili veće nelogičnosti, od kojih je najveća ona u kojoj glavni junak, deklarisani socijalista i cinik pokazuje lojalnost prema starom kapitalisti koji brine o tome kako će proći njegova baština. U taj motiv nisam poverovao do kraja, iako Hammerich pokušava da ga opravda time što tokom ove priče junak uči neke bitne lekcije o očinstvu koje prevazilazi puki evolucionistički pogled na opstanak najjačih.
U svakom slučaju HEADHUNTER je pristojan upscale trilerom sa dosta elegantnih rešenja, interesantnim karakterima i rolom Larsa Mikkelsena koji pokazuje da Mads nije jedini talenat u familiji i da štaviše Larsu bolje ide underplay nego Madsu. Ipak, oko Larsa ima dosta likova koji su mogli biti efektnije kastovani.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment