Pogledao sam britanski triler EXAM Stuart Hazeldinea koji po svom high conceptu dijabolične regrutacije u ime bogate korporacije podseća na Reygadasov preskupi EL METODO. Dok je EL METODO priča koja se dešava u danima dok ispred velike korporativne zgrade besne antiglobalistički neredi. EXAM se s druge strane dešava u bliskoj budućnosti, u zgradi korporacije koja je smislila lek koji je spasao čovečanstvo i predvođen je genijem koji izbegava javnost.
Dakle, u odnosu na EL METODO koji ima politički stav u odnosu na problem korporacija, ili recimo HEADHUNTER o kome sam nedavno govorio sa svojim darvinističkim pogledima na život jedne kompanije, EXAM u izvesnom smislu fetišizuje korporacije pokazujući kako su one nemilosrdne jer traže odgovorne i uvek spremne ljude a sami kandidati su slabi i zato se budi ono najgore (i najbolje) u njima.
U tom smislu, EXAM nas ne vodi apsolutno nigde gde nismo ranije već bili u ovoj vrsti filma o grupi ljudi zatvorenih u nekoj prostoriji gde svako reprezentuje određenu rasu, klasu i pol. Ta dramaturgija vica naročito gura film u pravcu poente, uostalom i sami vicevi streme ka poenti a autopr ovog filma nažalost slabo šta ima da pruži.
EXAM je glumački i rediteljski sporveden osrednje, bez nekih inovativnih rešenja ali sa određenim nivoom u kome Hazeldine ne pobeđuje kamernost, kao Stone u filmu TALK RADIO, ali svakako sa njom igra barem nerešeno.
U svakom slučaju, EXAM nije značajan film i ne postiže nužan domet jednog malog, navodno opakog, žanrovskog nezavisnog filma za koji se izdaje.
* * / * * * *
Dakle, u odnosu na EL METODO koji ima politički stav u odnosu na problem korporacija, ili recimo HEADHUNTER o kome sam nedavno govorio sa svojim darvinističkim pogledima na život jedne kompanije, EXAM u izvesnom smislu fetišizuje korporacije pokazujući kako su one nemilosrdne jer traže odgovorne i uvek spremne ljude a sami kandidati su slabi i zato se budi ono najgore (i najbolje) u njima.
U tom smislu, EXAM nas ne vodi apsolutno nigde gde nismo ranije već bili u ovoj vrsti filma o grupi ljudi zatvorenih u nekoj prostoriji gde svako reprezentuje određenu rasu, klasu i pol. Ta dramaturgija vica naročito gura film u pravcu poente, uostalom i sami vicevi streme ka poenti a autopr ovog filma nažalost slabo šta ima da pruži.
EXAM je glumački i rediteljski sporveden osrednje, bez nekih inovativnih rešenja ali sa određenim nivoom u kome Hazeldine ne pobeđuje kamernost, kao Stone u filmu TALK RADIO, ali svakako sa njom igra barem nerešeno.
U svakom slučaju, EXAM nije značajan film i ne postiže nužan domet jednog malog, navodno opakog, žanrovskog nezavisnog filma za koji se izdaje.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment