Pogledao sam francusku parafrazu SILENCE OF THE LAMBS koja se zove LA CHAMBRE DES MORTS Alfreda Lota po romanu Francka Thillieza. Reč je o vrlo zanimljivo realizovanom filmu čiji je osnovni problem u tome što Lot uvodi previše motiva i previše različitih filmova u svoje ostvarenje i stvara jednu prenatrpanu i nekonzistentnu celinu u kojoj su svi elementi dobro realizovani ali se ne mogu dobro sklopiti.
Prvi film je policijski procedural sa Melanie Laurent koja je posle stekla svetsku slavu sa INGLOURIOS BASTERDSima, koja ovde pokazuje da je spremna da preuzme baklju od Virginie Ledoyen. Njen lik je fino razrađen, u mešavini pristojne policijske drame i arty detaljima poput sexploitation scene samozadovoljavanja pod tušem. Upravo takvi, naizgled dobrodošli, detalji pokazuju da se Lot ne kontroliše u smislu razdvajanja važnog od nevažnog.
Drugi film je priča o dvojici otpuštenih radnika koji slučajno zgaze čoveka koji je nosio otkup za otetu kćer i time trigeruju serijskog ubicu u kidnaperu. I ta priča takođe ima svoj kvalitet, i iako se kreće po obodu psihološke ubedljivosti, relativno funkcioniše čak i u spoju sa prvom pričom jer policijskoj istrazi dodaje realistički aspekt slučajnosti kao faktora u jednom procesu.
Ono što je zapravo potpuno deplasirano a takođe prilično lepo realizovano jeste SILENCE OF THE LAMBS momenat sa samim ubicom postavljen u ključu tomasherisovskog baroka sa sve ogromnom dungeon kućom, seksualno devijatnom i traumatizovanom ličnošću ubice koja se manifestuje kroz seriju vrlo eksperisvnih ali i stilizovanih scena. Ovaj segment potpuno odudara od relativnog realizma koji je do tada uspostavljen i čini da barem deo sa dvojicom otpuštenih bude suvišan.
Lot sve ovo vrlo vešto realizuje. Tempo filma je malo sporiji i mislim da je priča dobro raspoređena ali suštinski previše prazna za trajanje od 115 minuta i da je ovo film koji ne bi smeo da traje više od 100.
Ipak, film je svakako vredan pažnje, naročito ljubiteljima francuskog žanrovskog filma i ljubiteljima serijskih ubica.
* * 1/2 / * * * *
Prvi film je policijski procedural sa Melanie Laurent koja je posle stekla svetsku slavu sa INGLOURIOS BASTERDSima, koja ovde pokazuje da je spremna da preuzme baklju od Virginie Ledoyen. Njen lik je fino razrađen, u mešavini pristojne policijske drame i arty detaljima poput sexploitation scene samozadovoljavanja pod tušem. Upravo takvi, naizgled dobrodošli, detalji pokazuju da se Lot ne kontroliše u smislu razdvajanja važnog od nevažnog.
Drugi film je priča o dvojici otpuštenih radnika koji slučajno zgaze čoveka koji je nosio otkup za otetu kćer i time trigeruju serijskog ubicu u kidnaperu. I ta priča takođe ima svoj kvalitet, i iako se kreće po obodu psihološke ubedljivosti, relativno funkcioniše čak i u spoju sa prvom pričom jer policijskoj istrazi dodaje realistički aspekt slučajnosti kao faktora u jednom procesu.
Ono što je zapravo potpuno deplasirano a takođe prilično lepo realizovano jeste SILENCE OF THE LAMBS momenat sa samim ubicom postavljen u ključu tomasherisovskog baroka sa sve ogromnom dungeon kućom, seksualno devijatnom i traumatizovanom ličnošću ubice koja se manifestuje kroz seriju vrlo eksperisvnih ali i stilizovanih scena. Ovaj segment potpuno odudara od relativnog realizma koji je do tada uspostavljen i čini da barem deo sa dvojicom otpuštenih bude suvišan.
Lot sve ovo vrlo vešto realizuje. Tempo filma je malo sporiji i mislim da je priča dobro raspoređena ali suštinski previše prazna za trajanje od 115 minuta i da je ovo film koji ne bi smeo da traje više od 100.
Ipak, film je svakako vredan pažnje, naročito ljubiteljima francuskog žanrovskog filma i ljubiteljima serijskih ubica.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment