Beogradski bioskopski repertoar je baš postao uzbudljiv ovih dana. Sinoć sam pogledao Richard Curtisov THE BOAT THAT ROCKED i mogu reći da ovaj film isporučuje onu vrstu visokokalorične britanske dramedije koja se očekivala još od Curtisovog filma LOVE ACTUALLY. U LOVE ACTUALLY se od naslova, preko Curtisovog scenarističkog i rediteljskog potpisa, očekivalo da bude definitivna romantična komedija, da bude spoj svih svojih delova, All-Star glumačke podele koja se inače ne pojavljuje u takvom broju osim u ponekom indie filmu, Curtisovog pisanja koje po prvi put tumači on sam i same teme za koju se pretpostavljalo da je Curtis poznaje do same srži. Međutim, film na kraju nije bio toliko kvalitetan, pre svega nije bio kompaktan, i više se radilo o pokušaju punom pogodaka i promašaja.
THE BOAT THAT ROCKED je film koji ima veliku ambiciju. Očigledno je da se Curtis prihvata režije samo ako ako scenario ima pretenziju da bude definitivna priča o nečemu, međutim krajnji rezultat je neuporedivo superiorniji od LOVE ACTUALLY.
Kao i LOVE, i BOAT ima All-star podelu koja igra brojne važne likove u priči o piratskom radiju koji je tokom šezdesetih emitovao rokenrol ukotvljen u Severnom Moru kako bi zadovoljio slušaoce koji za vreme zlatne ere rokenrola nisu dobijali više od 45 minuta ove muzike dnevno sa BBCa. Međutim, iako su likovi brojni, Curtis među njima pravi jasnu hijerarhiju, postoji glavni lik i postoji generalni okvir priče koji on maestralno uspeva da uspostavi i da ih provede vrlo konsekventno od početka do kraja. Iako se za samo finale filma može reći da je suvišno u nekom strogo formalnom smislu, čini mi se da je Curtis smestio idejnost filma upravo u tu deonicu, i da je to onaj iracionalni element koji poseduje svaki filmski klasik.
O Curtisovoj scenarističkoj veštini ne treba trošiti reči, od provokativne satirične komedije do najpopularnijih romantičnih komedija, on je već dokazao da je vrhunski pisac a THE BOAT THAT ROCKED je samo još jedna potvrda toga. Samo vrlo iskusan pisac može da se snađe sa ovolikim brojem karaktera i motiva a da svi ostanu podjednako zanimljivi i da se ne izgubi generalna pripovedačka ideja o celini. Ipak, u ovom domenu vladanja celinom treba pohvaliti i rad montažera Emme E. Hickox. Ovaj film je delom pravljen na papiru ali u znatnoj meri i u montaži, i na planu korišćenja filmskih izražajnih sredstava, nesumnjivo je korak napred u odnosu na LOVE. Inače, ljubiteljima B-filma će biti drag podatak da je Emma Hickox kćer Douglasa Hickoxa i sestra Anthonyja Hickoxa!
Drugi superioran segment je fotografija Danny Cohena koja je konzistentna u tonu, sa znatno zrelijom kompozicijom kadra nego u LOVE, i ako imamo u vidu Curtisov scenaristički background, sasvim je sigurno da je Cohen na ovom filmu imao još veći doprinos nego što ima na filmovima koje snimaju reditelji sa jačom filmskom ili vizuelnom kulturom. Cohen je sjajno savladao scenografiju broda, i pomogao Curtisu da se iznenađujuće dobro snađe u vrlo napetim i spektakularnim scenama pred kraj filma.
Glumačka poela funkcioniše kao tim. Niko se ne izdvaja, i svako će imati svoje favorite. Bill Nighy je začuđujuće smiren u glavnoj ulozi vlasnika broda, Rhys Ifans je koncentrisan kao DJ superstar, Phil Seymour Hoffman je napravio lik koji se nadovezuje na Lestera Bangsa iz ALMOST FAMOUS a Rhys Darby i Nick Frost su se nametnuli po prvi put i kao glumci u mejnstrim komediji. Keneth Branagh i Emma Thompson su se evidentno ludo zabavili, a meni je Emmina uloga iako je manja mnogo zanimljivija od Kennethove.
Poređenje sa ALMOST FAMOUS nije bez osnova, pre svega zato što ponovo imamo fikcionalizovan prikaz fenomena koji je zaista postojao, ponovo je posmatran kroz lik mladića koji ulazi u svet rokenrola, s tim što se ALMOST FAMOUS fokusira na aspekt turneja 70s bendova a THE BOAT THAT ROCKED na posao radio DJa.
Ukoliko uzmemo u obzir spoj teme radio DJa čiju stanicu hoće da zatvore i broda na kome se odvijapriča, moglo bi se reći da THE BOAT THAT ROCKED spaja premise dva nezaboravna ostvarenja Darka Bajića, CRNI BOMBARDER i NA LEPOM PLAVOM DUNAVU.
Soundtrack kombinuje vrlo poznate sa nekim manje poznatim grupama i numerama, međutim, sve ključne psme za priču su ipak vrlo poznati klasici. To sigurno može smetati onima koji su skloni cratediggingu, ali s druge strane, film zaista jeste smešten u epohu kada je nastalo verovatno najviše klasika, u vreme najveće produktivnosti najvećih bendova u istoriji rokenrola, tako da meni nije smetalo što film ne nudi previše deep cutova, iako ima i toga.
U svakom slučaju, THE BOAT THAT ROCKED je uz THE HANGOVER film koji trenutno zaslužuje najveću pažnju i treba ga pogledati što pre pošto čini mi se da narod uopšte nema predstavu o čemu se zapravo radi i sva je prilika da bi film ubrzo mogao nestati iz bioskopa. Isto tako, ne obazirite se na strane kritike koje su dosta mlako primile film pošto ta argumentacija zaista ne stoji i ponovo se čini kao da nisu gledali isti film kao i mi.
* * * 1/2 / * * * *
THE BOAT THAT ROCKED je film koji ima veliku ambiciju. Očigledno je da se Curtis prihvata režije samo ako ako scenario ima pretenziju da bude definitivna priča o nečemu, međutim krajnji rezultat je neuporedivo superiorniji od LOVE ACTUALLY.
Kao i LOVE, i BOAT ima All-star podelu koja igra brojne važne likove u priči o piratskom radiju koji je tokom šezdesetih emitovao rokenrol ukotvljen u Severnom Moru kako bi zadovoljio slušaoce koji za vreme zlatne ere rokenrola nisu dobijali više od 45 minuta ove muzike dnevno sa BBCa. Međutim, iako su likovi brojni, Curtis među njima pravi jasnu hijerarhiju, postoji glavni lik i postoji generalni okvir priče koji on maestralno uspeva da uspostavi i da ih provede vrlo konsekventno od početka do kraja. Iako se za samo finale filma može reći da je suvišno u nekom strogo formalnom smislu, čini mi se da je Curtis smestio idejnost filma upravo u tu deonicu, i da je to onaj iracionalni element koji poseduje svaki filmski klasik.
O Curtisovoj scenarističkoj veštini ne treba trošiti reči, od provokativne satirične komedije do najpopularnijih romantičnih komedija, on je već dokazao da je vrhunski pisac a THE BOAT THAT ROCKED je samo još jedna potvrda toga. Samo vrlo iskusan pisac može da se snađe sa ovolikim brojem karaktera i motiva a da svi ostanu podjednako zanimljivi i da se ne izgubi generalna pripovedačka ideja o celini. Ipak, u ovom domenu vladanja celinom treba pohvaliti i rad montažera Emme E. Hickox. Ovaj film je delom pravljen na papiru ali u znatnoj meri i u montaži, i na planu korišćenja filmskih izražajnih sredstava, nesumnjivo je korak napred u odnosu na LOVE. Inače, ljubiteljima B-filma će biti drag podatak da je Emma Hickox kćer Douglasa Hickoxa i sestra Anthonyja Hickoxa!
Drugi superioran segment je fotografija Danny Cohena koja je konzistentna u tonu, sa znatno zrelijom kompozicijom kadra nego u LOVE, i ako imamo u vidu Curtisov scenaristički background, sasvim je sigurno da je Cohen na ovom filmu imao još veći doprinos nego što ima na filmovima koje snimaju reditelji sa jačom filmskom ili vizuelnom kulturom. Cohen je sjajno savladao scenografiju broda, i pomogao Curtisu da se iznenađujuće dobro snađe u vrlo napetim i spektakularnim scenama pred kraj filma.
Glumačka poela funkcioniše kao tim. Niko se ne izdvaja, i svako će imati svoje favorite. Bill Nighy je začuđujuće smiren u glavnoj ulozi vlasnika broda, Rhys Ifans je koncentrisan kao DJ superstar, Phil Seymour Hoffman je napravio lik koji se nadovezuje na Lestera Bangsa iz ALMOST FAMOUS a Rhys Darby i Nick Frost su se nametnuli po prvi put i kao glumci u mejnstrim komediji. Keneth Branagh i Emma Thompson su se evidentno ludo zabavili, a meni je Emmina uloga iako je manja mnogo zanimljivija od Kennethove.
Poređenje sa ALMOST FAMOUS nije bez osnova, pre svega zato što ponovo imamo fikcionalizovan prikaz fenomena koji je zaista postojao, ponovo je posmatran kroz lik mladića koji ulazi u svet rokenrola, s tim što se ALMOST FAMOUS fokusira na aspekt turneja 70s bendova a THE BOAT THAT ROCKED na posao radio DJa.
Ukoliko uzmemo u obzir spoj teme radio DJa čiju stanicu hoće da zatvore i broda na kome se odvijapriča, moglo bi se reći da THE BOAT THAT ROCKED spaja premise dva nezaboravna ostvarenja Darka Bajića, CRNI BOMBARDER i NA LEPOM PLAVOM DUNAVU.
Soundtrack kombinuje vrlo poznate sa nekim manje poznatim grupama i numerama, međutim, sve ključne psme za priču su ipak vrlo poznati klasici. To sigurno može smetati onima koji su skloni cratediggingu, ali s druge strane, film zaista jeste smešten u epohu kada je nastalo verovatno najviše klasika, u vreme najveće produktivnosti najvećih bendova u istoriji rokenrola, tako da meni nije smetalo što film ne nudi previše deep cutova, iako ima i toga.
U svakom slučaju, THE BOAT THAT ROCKED je uz THE HANGOVER film koji trenutno zaslužuje najveću pažnju i treba ga pogledati što pre pošto čini mi se da narod uopšte nema predstavu o čemu se zapravo radi i sva je prilika da bi film ubrzo mogao nestati iz bioskopa. Isto tako, ne obazirite se na strane kritike koje su dosta mlako primile film pošto ta argumentacija zaista ne stoji i ponovo se čini kao da nisu gledali isti film kao i mi.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment