U sklopu industrijske špijunaže povodom ŠIŠANJA, pogledao sam ruskog učesnika berlinskog festivala Россия 88 Pavela Bardina.
Mislim da je ovo film po Son of Manovom ukusu, pošto problemu skinheda prilazi dokumentaristički, odnosno pseudo-dokumentaristički pošto je koncipiran kao lažni dokumentarac sačinjen od snimaka koji beleže doživljaje grupe ruskih skinheda. Ipak, unutar toga postoji neka vrsta labave priče koja sve ovo vodi ka nekoj vrsti zaključenja. Son of Man je u odnosu na ŠIŠANJE imao sasvim legitimnu primedbu da je taj film isuviše movie, i na svu sreću, evo filma na tu temu koji nije nimalo movie.
Skinhedi su neobična grupacija tako da oni ne deluju realistično ni u stvarnosti sa svojom hiperdizajniranošću. Ipak. Bardin uspeva da uhvati njihov autentičan look i da bez mnogo dubinskog objašnjavanja prikaže ovaj fenomen.
Ono što je problem jeste to što njihovi autentični doživljaji nisu dovoljno zanimljivi da bi funkcionisali kao film, a isto tako ima nekih situacija za koje ne deluje da bi iko dopustio da budu snimljene što samim tim devalvira pseudodokumentarni pristup priči.
U tom smislu, Россия 88 liči na neku vrstu lutajućeg metka u ideološkom smislu, pošto uprkos svom realizmu zapravo seže vrlo plitko u fenomen kojim se bavi. Mislim da ga skinsi vrlo lako mogu gledati kao video pismo svojih drugara iz Rusije, a da ga levičari mogu gledati kao dokument o zabludelim marginalcima. Možda Bardin nije ni imao neku jasniju ideju od toga, ili ja pak baš to želeo, ali čini se da koliko god postupci junaka bili "teški" i sirovi, smisao im nekako izostaje.
U svakom slučaju, u odnosu na stilizovanost i filmski jezik ŠIŠANJA, Россия 88 nudi nešto potpuno drugačije. Po bilbordu za film MAMMA MIA inače rekao bih da je počeo sa snimanjem posle ŠIŠANJA.
U poređenju sa MADE IN ENGLAND, koliko god taj film pretendovao da bude realističan, Россия 88 je još ekscesivnija u tome. Glumci i reditelj su solidno obavili taj zadatak. Ipak, čini mi se da je trajanje od 103 minuta ipak preambiciozno za ovu formu i da ovakvom filmu pre priliči nekih 90 minuta trajanja i manje.
* * / * * * *
Mislim da je ovo film po Son of Manovom ukusu, pošto problemu skinheda prilazi dokumentaristički, odnosno pseudo-dokumentaristički pošto je koncipiran kao lažni dokumentarac sačinjen od snimaka koji beleže doživljaje grupe ruskih skinheda. Ipak, unutar toga postoji neka vrsta labave priče koja sve ovo vodi ka nekoj vrsti zaključenja. Son of Man je u odnosu na ŠIŠANJE imao sasvim legitimnu primedbu da je taj film isuviše movie, i na svu sreću, evo filma na tu temu koji nije nimalo movie.
Skinhedi su neobična grupacija tako da oni ne deluju realistično ni u stvarnosti sa svojom hiperdizajniranošću. Ipak. Bardin uspeva da uhvati njihov autentičan look i da bez mnogo dubinskog objašnjavanja prikaže ovaj fenomen.
Ono što je problem jeste to što njihovi autentični doživljaji nisu dovoljno zanimljivi da bi funkcionisali kao film, a isto tako ima nekih situacija za koje ne deluje da bi iko dopustio da budu snimljene što samim tim devalvira pseudodokumentarni pristup priči.
U tom smislu, Россия 88 liči na neku vrstu lutajućeg metka u ideološkom smislu, pošto uprkos svom realizmu zapravo seže vrlo plitko u fenomen kojim se bavi. Mislim da ga skinsi vrlo lako mogu gledati kao video pismo svojih drugara iz Rusije, a da ga levičari mogu gledati kao dokument o zabludelim marginalcima. Možda Bardin nije ni imao neku jasniju ideju od toga, ili ja pak baš to želeo, ali čini se da koliko god postupci junaka bili "teški" i sirovi, smisao im nekako izostaje.
U svakom slučaju, u odnosu na stilizovanost i filmski jezik ŠIŠANJA, Россия 88 nudi nešto potpuno drugačije. Po bilbordu za film MAMMA MIA inače rekao bih da je počeo sa snimanjem posle ŠIŠANJA.
U poređenju sa MADE IN ENGLAND, koliko god taj film pretendovao da bude realističan, Россия 88 je još ekscesivnija u tome. Glumci i reditelj su solidno obavili taj zadatak. Ipak, čini mi se da je trajanje od 103 minuta ipak preambiciozno za ovu formu i da ovakvom filmu pre priliči nekih 90 minuta trajanja i manje.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment