Pogledao sam TAE-POONG Kwak Kyung-taeka, akcioni film koji je važio za najskuplji u istoriji južnokorejskog filma, sa budžetom od 15 miliona. Na korejskim blagajnama je zaradio oko 25 miliona dolara što je solidan skor ali nije uspeo da postigne značajniji internacionalni uspeh, o čemu će biti reči nešto kasnije.
TAE-POONG spada u red holivudizovanih južnokorejskih akcionih filmova. Zahvaljujući visokom budžetu, on i izgleda kao vrlo solidan američki akcioni film. Južnokorejski holivudizovani žanrovski filmovi su najbolji onda kada sa većom ozbiljnošću od samog Holivuda prilaze nekoj žanrovskoj matrici koja bi tamo inače bila rutinski odrađena bez truda, novca i inspiracije. U slučaju, TE-POONGa, bave se matricom koja je možda za današnji Holivud malo prevaziđena ali kada se radila, bila je tretirano vrlo ambiciozno. U tom smislu, TAE-POONG ostavlja sličan utisak kao SHIRI ili TUBE, impresionira svojom mogućnošću falsifikovanja holivudskog ugođaja, ali ti filmovi su ipak, pre svega na nivou priče korak nazad.
Naravno, TAE-POONG je za klasu iznad prve generacije ovih epigonskih filmova kao što su bili PAHNTOM SUBMARINE i sl.
Međutim, za razliku od SHIRI i TUBE, TAE-POONG pokušava i da unese neke korejske toucheve u celu priču iako je okosnica i dalje rip-off američkog filma (PACEMAKER i THE ROCK). Korejska dopuna svemu tome je teška melodrama na korejski način kojom se objašnjava motivacija glavnog negativca. Naime, negativac je pokušao da kao dete da pobegne sa Severa na Jug, međutim diplomate Južne Koreje su ih izigrale u Pekingu, porodica je vraćena na Sever i on i sestra su jedva izbegli pokolj ali su pošli putem koji ih je koštao raznih poniženja, a nju i zdravlja.
Središnji deo filma i završnica ulaze u weepie teritoriju sa svim mogućim touchevima korejske patetike, uključujući i objektifikaciju sablasno lepe sestre na umoru u OLDBOY maniru. Posle akcione završnice, sledi još jedna deonica teške melodrame, i na neki način tu Kwak i poentira ključnu karakteristiku svog akcijaša, a to je da je reč o filmu sa jasnom političkom porukom koja ne samo da je data implicitno, već i vrlo agresivno, ne samo kroz tu gotovo incestuoznu melodramu već i kroz glavnog junaka koji shvata negativca kao svog zabludelog prijatelja (premda film suštinski ne nudi nikakav mannovski ili wooovski dualizam).
A šta je politička poenta? Pre svega, Sever je naravno mesto potpunog zla, beznađa i gladi. To je uzeto kao aksiom pa film ni ne polemiše sa tim. Zatim, Južna Koreja nije dovoljno učinila za braću sa Severa i ne sme da prestane da misli na njih-njihove muke su strašne i niko im zapravo ne može pomoći osim Juga. Film nameće da treba još agresivnije razmišljati o tome kako da im se pomogne jer administracija ponekad zaboravi na njih kako bi vodlila globalnu politiku. I konačno, treće, Amerika se peviše meša, ona jeste saveznik ali je Jug je mnogo kompetentniji da rešava svoje probleme od njih.
U principu, antiameričko raspoloženje je sasvim legitimno u južnokorejskom filmu, uostalom zar THE HOST nije jedan od simbola antiamerikanizma u recentnoj produkciji.
E sad, ono što čudi je da je TAE-POONG u jednom trenutku uzeo da distribuira DreamWorks u Americi. Ovaj film ima production values i to nije sporno, ali realno, nije reč o nekom cutting edge žanrovskom filmu koji bi bio interesantan Dream Worksu. U to vreme je bila i priča o rimejku, što je tek potpuno besmisleno, jer upravo je TAE-POONG rip-off Dream Worksovog PEACEMAKERa.
Čini mi se da iza odluke da tako ugledan distributer plasira film u Americi stoji neka vrsta lobističke priče pošto ni mnogo uspešniji & kvalitetniji korejski filmovi nisu imali tako moćnog distributera.
Film je vrlo loše prošao u Americi, zaradio je tek 100ak hiljada dolara. Kritika ga je primila dosta polovično, premda je bilo onih kojima se umereno dopao. Međutim, razlog za neuspeh je vrlo jasan, iako TAE-POONG nije dosadan, s jedne strane na nivou akcije nije naročito senzacionalan a s druge, sa tom depresivnom melodramom naprosto nije zabavan. Ljubitelji azijske akcije vole kada im je film začinjen nekom vrstom patetike i melodrame, ali ovde su ti weepie delovi malo izdvojeni iz celine, i zaista deluju nametljivo. Štaviše, neki od tih flešbekova su lako mogli biti uklonjeni.
Stoga, TAE-POONG je holivudizovani akcijaš preopterećen svojom političkom agendom. Kwak je postigao istorijski uspeh sa svojim filmom FRIENDS a posle toga je dosta lutao sa naslovima poput CHAMP i TYPHOON. Čini se da se sa novim filmom vratio u formu, ali taj još uvek nisam pogledao.
Iako TAE-POONG nije loš film, čini se da je zapadna kritika od njega ipak više očekivala.
U svakom slučaju, ukoliko se spremate da gledate ovaj film očekujte nešto kao apgrejdovanu, sentimentalniju verziju SHIRIja.
* * 1/2 / * * * *
TAE-POONG spada u red holivudizovanih južnokorejskih akcionih filmova. Zahvaljujući visokom budžetu, on i izgleda kao vrlo solidan američki akcioni film. Južnokorejski holivudizovani žanrovski filmovi su najbolji onda kada sa većom ozbiljnošću od samog Holivuda prilaze nekoj žanrovskoj matrici koja bi tamo inače bila rutinski odrađena bez truda, novca i inspiracije. U slučaju, TE-POONGa, bave se matricom koja je možda za današnji Holivud malo prevaziđena ali kada se radila, bila je tretirano vrlo ambiciozno. U tom smislu, TAE-POONG ostavlja sličan utisak kao SHIRI ili TUBE, impresionira svojom mogućnošću falsifikovanja holivudskog ugođaja, ali ti filmovi su ipak, pre svega na nivou priče korak nazad.
Naravno, TAE-POONG je za klasu iznad prve generacije ovih epigonskih filmova kao što su bili PAHNTOM SUBMARINE i sl.
Međutim, za razliku od SHIRI i TUBE, TAE-POONG pokušava i da unese neke korejske toucheve u celu priču iako je okosnica i dalje rip-off američkog filma (PACEMAKER i THE ROCK). Korejska dopuna svemu tome je teška melodrama na korejski način kojom se objašnjava motivacija glavnog negativca. Naime, negativac je pokušao da kao dete da pobegne sa Severa na Jug, međutim diplomate Južne Koreje su ih izigrale u Pekingu, porodica je vraćena na Sever i on i sestra su jedva izbegli pokolj ali su pošli putem koji ih je koštao raznih poniženja, a nju i zdravlja.
Središnji deo filma i završnica ulaze u weepie teritoriju sa svim mogućim touchevima korejske patetike, uključujući i objektifikaciju sablasno lepe sestre na umoru u OLDBOY maniru. Posle akcione završnice, sledi još jedna deonica teške melodrame, i na neki način tu Kwak i poentira ključnu karakteristiku svog akcijaša, a to je da je reč o filmu sa jasnom političkom porukom koja ne samo da je data implicitno, već i vrlo agresivno, ne samo kroz tu gotovo incestuoznu melodramu već i kroz glavnog junaka koji shvata negativca kao svog zabludelog prijatelja (premda film suštinski ne nudi nikakav mannovski ili wooovski dualizam).
A šta je politička poenta? Pre svega, Sever je naravno mesto potpunog zla, beznađa i gladi. To je uzeto kao aksiom pa film ni ne polemiše sa tim. Zatim, Južna Koreja nije dovoljno učinila za braću sa Severa i ne sme da prestane da misli na njih-njihove muke su strašne i niko im zapravo ne može pomoći osim Juga. Film nameće da treba još agresivnije razmišljati o tome kako da im se pomogne jer administracija ponekad zaboravi na njih kako bi vodlila globalnu politiku. I konačno, treće, Amerika se peviše meša, ona jeste saveznik ali je Jug je mnogo kompetentniji da rešava svoje probleme od njih.
U principu, antiameričko raspoloženje je sasvim legitimno u južnokorejskom filmu, uostalom zar THE HOST nije jedan od simbola antiamerikanizma u recentnoj produkciji.
E sad, ono što čudi je da je TAE-POONG u jednom trenutku uzeo da distribuira DreamWorks u Americi. Ovaj film ima production values i to nije sporno, ali realno, nije reč o nekom cutting edge žanrovskom filmu koji bi bio interesantan Dream Worksu. U to vreme je bila i priča o rimejku, što je tek potpuno besmisleno, jer upravo je TAE-POONG rip-off Dream Worksovog PEACEMAKERa.
Čini mi se da iza odluke da tako ugledan distributer plasira film u Americi stoji neka vrsta lobističke priče pošto ni mnogo uspešniji & kvalitetniji korejski filmovi nisu imali tako moćnog distributera.
Film je vrlo loše prošao u Americi, zaradio je tek 100ak hiljada dolara. Kritika ga je primila dosta polovično, premda je bilo onih kojima se umereno dopao. Međutim, razlog za neuspeh je vrlo jasan, iako TAE-POONG nije dosadan, s jedne strane na nivou akcije nije naročito senzacionalan a s druge, sa tom depresivnom melodramom naprosto nije zabavan. Ljubitelji azijske akcije vole kada im je film začinjen nekom vrstom patetike i melodrame, ali ovde su ti weepie delovi malo izdvojeni iz celine, i zaista deluju nametljivo. Štaviše, neki od tih flešbekova su lako mogli biti uklonjeni.
Stoga, TAE-POONG je holivudizovani akcijaš preopterećen svojom političkom agendom. Kwak je postigao istorijski uspeh sa svojim filmom FRIENDS a posle toga je dosta lutao sa naslovima poput CHAMP i TYPHOON. Čini se da se sa novim filmom vratio u formu, ali taj još uvek nisam pogledao.
Iako TAE-POONG nije loš film, čini se da je zapadna kritika od njega ipak više očekivala.
U svakom slučaju, ukoliko se spremate da gledate ovaj film očekujte nešto kao apgrejdovanu, sentimentalniju verziju SHIRIja.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment